Pored toga što je oduvek bilo zadovoljstvo koje je omogućavalo ljudima da komuniciraju, povezuju se i sarađuju, u današnje vreme znanje stranih jezika predstavlja još i moć i nasušnu potrebu. Upravo to znanje može odlučiti o dobijanju posla ili napredovanju, pomagati u svakodnevnim poslovima, omogućiti učestvovanje u stručnom i naučnom delovanju, olakšati svakodnevne aktivnosti u bilo kojoj struci. Znanje stranih jezika struke nije, kao što se često pogrešno misli, prednost samo onih koji odlaze iz naše zemlje, već i prednost svih onih koji poslednjih godina idu na neki razgovor za zaposlenje – počev od toga da im se traži da svoju biografiju pošalju na stranom jeziku do toga da se deo razgovora sa potencijalnim budućim poslodavcem odigrava na jednom stranom jeziku ili čak više njih.
Osnovni zadatak visokog obrazovanja jeste da pojedinca osposobi za život i rad u vremenu u kojem živi, a u našem slučaju to je 21. vek u kojem je, zbog sve složenijih i učestalijih ekonomskih, kulturnih i profesionalnih kontakata, znanje stranih jezika, a posebno stranih jezika struke i nauke, postalo nužnost. Otuda, prirodno, i neophodnost da se takav jezik predaje i uči na svim fakultetima, kao i da se (u preduzećima i naučno-istraživačkim ustanovama, a i drugde) organizuju kursevi ovakvog jezika namenjeni određenim ciljnim grupama. Pored ovoga uvećavaju se i potrebe sve brojnijih naših studenata, koji odlaze da deo svog školovanja ili usavršavanja sprovedu na nekoj inostranoj obrazovnoj instituciji, za poznavanjem specifičnosti stranog jezika koji se koristi u akademske svrhe i čije nepoznavanje značajno otežava, ako ne i onemogućava studiranje na datim stranim univerzitetima.
Univerzitetski nastavnici stranih jezika struke, okupljeni u Sekciji univerzitetskih nastavnika stranog jezika struke koja funkcioniše u okviru Društva za strane jezike i književnosti Srbije, predano rade na poboljšanju položaja svog predmeta i na razvijanju svojih stručnih i naučnih kompetencija. Svake treće godine organizuju se naučne konferencije posvećene stranim jezicima struke, i to uvek na nekom od nefiloloških fakulteta Univerziteta u Beogradu. Poslednja dva dana septembra meseca ove godine na Učiteljskom fakultetu u Beogradu održana je Četvrta međunarodna konferencija Strani jezik struke i profesionalni identitet koja je okupila preko 110 učesnika iz 17 zemalja sveta (ove godine čak iz Čilea i Japana, potom iz zemalja Bliskog istoka i iz čitave Evrope, od Litvanije i Finske, preko Nemačke i Poljske do Francuske i Portugalije, Rumunije i Grčke i svih zemalja našeg regiona). Sve veći broj učesnika i zemalja iz kojih oni dolaze ne pokazuje samo da je ovo tema koja je aktuelna kako kod nas tako i u mnogim drugim sredinama, već ukazuje i na ugled koji su u stručnoj javnosti imale prethodne konferencije u istoj ovoj organizaciji. Ova konferencija okupila je nastavnike svih stranih jezika struke prisutnih u našem visokom obrazovanju (među kojima prvi put i nastavnike klasične filologije), a predstavljena istraživanja, kako teoretska tako i praktična, odnosila su se na brojne oblasti. Na ovoj konferenciji moglo se čuti da se strani jezici struke, nažalost, sve više potiskuju iz studijskih planova i programa naših univerziteta, što potom onemogućava mnoge naše studente da koriste evropske programe univerzitetske mobilnosti.
Paradoksalno, ali upravo u vreme brojnih međunarodnih kontakata i stalnih razmena, mnogi nefilološki fakulteti naših državnih univerziteta izuzetno se malo zanimaju za strani jezik struke, koji se često doživljava kao dodatni trošak fakulteta i nepotrebno opterećenje studenata. Pripremanje studenata za budući život i rad u globalnom poslovnom svetu postaje njihova sopstvena odgovornost, te im se savetuje da strani jezik uče izvan fakulteta, a ovo samo pokazuje koliko se ne shvata osobenost i značaj poznavanja stranih jezika u funkciji struke i nauke. Strani jezici smatraju se opšteobrazovnim a ne stručnim predmetima i sve češće se nude samo kao izborni predmeti, zajedno sa informatikom ili nekim drugim veštinama. Objektivna situacija na savremenom tržištu rada jasno ukazuje da je neophodno da se poznavanje stranih jezika struke unapredi, da se oni uče kao obavezan predmet i sa većim brojem ESPB bodova nego što je to sada slučaj, na većem broju godina svih nefiloloških fakulteta, kako na osnovnim tako i na master studijama. Sasvim je jasno da bi se trebalo boriti za ravnopravan položaj stranog jezika struke u odnosu na ostale stručne predmete i posebno mnogo raditi na promeni svesti ostalih univerzitetskih nastavnika koji i sami često na strani jezik gledaju kao na suvišan predmet koji oduzima vreme u kojem bi mogli izvoditi nastavu svojih predmeta. Mnogo bolje bi zapravo bilo uvesti izučavanje dva strana jezika u funkciji struke, što se i dešava na nekim fakultetima u zemljama u okruženju, kao i na nekim našim privatnim univerzitetima.
Posebno bismo želeli da ukažemo na činjenicu da višejezičnost, koja je nekada bila prisutna, nestaje iz našeg srednjeg stručnog i visokog obrazovanja. Orijentacija „samo engleski jezik“ mnogim fakultetima jeste ekonomičnija i lakša za organizovanje, ali svakako nije kulturno opravdana ni mudra jer osiromašuje kako pojedinca tako i društvo, a može imati dugoročne negativne posledice po ekonomiju i kulturu naše zemlje. Većina studenata bira engleski jezik jer im se drugi jezici ni ne nude, ali i zbog raširenog uverenja da je on lakši za učenje i da je jedini koristan i potreban u modernom svetu. Često, to se ispostavi kao pogrešno kada naši studenti žele da odu na neki od evropskih univerziteta za koje im znanje engleskog jezika nije dovoljno, a ponekad čak ni potrebno. Neophodno je, dakle, da na našim nefilološkim fakultetima bude prisutno više različitih stranih jezika, jer je komuniciranje sa ljudima iz različitih jezičkih sredina postalo neizbežno, a to je uvek bolje činiti na jezicima koji se u tim sredinama govore. Ne smeju se zaboraviti i zanemariti moguće dugoročne negativne posledice u oblastima političke, ekonomske i kulturne saradnje i prenebregnuti činjenica da naša zemlja i danas, procentualno gledano, manje sarađuje sa anglofonim nego sa državama u kojima se govore razni drugi jezici.
Sudeći po mnogim izlaganjima koja smo imali prilike da čujemo tokom konferencije, izazovi sa kojima se strani jezici struke suočavaju i dalje su isti, a do unapređenja njihovog položaja nije došlo. No to ne znači da treba očajavati, jer su se čuli i mnogi predlozi za poboljšanje sadašnjeg stanja, a od kojih izdvajamo samo neke: promeniti svest o značaju ovog predmeta za profesionalni život svakog pojedinca, voditi računa o specifičnim potrebama svake određene struke, povezati nastavu stranog jezika sa stručnim predmetima, koristiti savremenu tehniku i multimedije, uvesti kontinuirano usavršavanje profesora stranog jezika struke, povećati broj nastavnika da bi se radilo u manjim grupama itd. Izrada univerzitetskih udžbenika i višejezičnih glosara stranih jezika različitih struka, kao plod saradnje univerzitetskih nastavnika stručnih predmeta i nastavnika stranih jezika struke, morala bi biti daleko razvijenija, finansijski i stručno podržana od strane univerziteta i fakulteta, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i izdavačkih kuća i kulturnih centara zemalja čiji se jezici uče na nefilološkim fakultetima.
Konačni cilj svih naših aktivnosti i zalaganja treba da bude i jeste korist naših studenata. Oni bi se najpre tokom studija osposobljavali da koriste aktuelne izvore informacija na stranim jezicima, a koje se tiču njihove struke, potom bi mogli u većoj meri da koriste evropske programe mobilnosti i da deo svog visokog obrazovanja dobiju na nekom od stranih univerziteta, a onda bi bili u stanju i da se stručno usavršavaju tokom čitavog svog radnog veka. Ostaje nam da se i dalje borimo za ozbiljne promene u ovoj oblasti, kao i da tu svoju borbu podržavamo čvrstim i jasnim argumentima i na nauci zasnovanim istraživanjima. Sa nadom da će i naši univerziteti pokazati iskrenu spremnost da se aktuelno stanje poboljša i da se tako na pravi način utiče na formiranje budućih generacija i razvoj našeg društva.
Autorka je redovni profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu, predsednik Sekcije univerzitetskih nastavnika stranog jezika struke
