Beskrajno mi je žao što moram da odgovaram po hiljaditi put na neistine koje iznosi Predrag Gaga Antonijević o meni i o RTS-u.
Serije Ubice mog oca ne bi bilo da ja nisam odlučio da je radi RTS. Na dugoročnom planu snimanja serija koji sam zatekao u RTS-u u leto 2015. godine nisu se nalazile Ubice, odnosno Fascikle i fioke, kako je tada glasio naslov scenarija. To će reći da nije postojala preporuka stručnih tela RTS-a da radimo ovaj projekat. Odluku da radimo seriju doneo sam na osnovu ovlašćenja koja imam, pošto sam pročitao scenario. Tada sam predložio autorima scenarija da naziv serije promene u Ubice mog oca.
Antonijević i njegov tim su tada rekli da imaju novac za seriju i da RTS ne treba da dâ nijedan dinar. Veoma brzo se ispostavilo da je RTS morao da obezbedi sav novac za seriju, a izvršni producent Anđelka Vlaisavljević častila je i Antonijevića i RTS tako što nije naplatila svoje usluge. Epizoda nije koštala, kako navodi Antonijević, 55.000 odnosno 50.000 dinara. Koštala je više, a za uštede je zaslužan pre svih direktor serije Miodrag Stevanović, koji je i na serijalu Nemanjići takođe napravio veoma značajnu uštedu.
Jednostavan uvid u moju mejl listu je najbolji dokaz da od Antonijevića nikada nisam dobio mejl o nastavku serije Ubice mog oca. On je početkom oktobra 2016. jedino ponudio da RTS podrži film Zaspanka za vojnika i seriju zasnovanu na njemu. U razgovorima koji su prethodili ovom mejlu ja sam Antonijeviću rekao da RTS nema para da finansira filmove i da su mu prioritet serije, i to serije od najmanje 10 nastavaka, kao i da ima obavezu da snima serijal Čarape kralja Petra po scenariju Milovana Vitezovića koji je otkupljen pre nego što sam ja došao u RTS i koji se bavi Prvim svetskim ratom kao i Zaspanka.
Ivana Miković, zamenica generalnog direktora RTS-a, u prepisci preko vajbera napisala je Antonijeviću krajem 2016. godine da RTS nema mogućnosti da investira u film i TV serije proizašle iz njega, da nas zanima nastavak Ubica, ali da nemamo usvojen finansijski plan (usvojen u januaru 2017) i da još nismo imali određen način finansiranja RTS-a (odluka doneta krajem decembra), i ponudila je da otkupimo scenario kao garanciju da će to biti prvi serijal koji ćemo da radimo kada budemo imali dovoljno novca.
Krajem 2016. godine počinje nepotrebno spinovanje po tabloidima o drugoj sezoni Ubica. Ponudu od Antonijevića u dva navrata početkom 2017. godine meni prenosi Goran Đoković, stric Novaka Đokovića. Njemu sam rekao da nemamo novac za film, da moramo da radimo Čarape, i da kao dokaz da hoćemo da radimo Ubice predlažem Antonijeviću da RTS otkupi scenario za naredne dve sezone ovog serijala. Razgovarao sam nedavno sa Đokovićem i pitao ga da li je preneo Antonijeviću našu ponudu. Odgovorio je da jeste.
Dakle, RTS je hteo da radi nastavak Ubica. Antonijeviću se žurilo.
Netačno je da je na početku emitovanja serija na RTS-u imala 15.000–16.000 gledalaca. Prvu epizodu na RTS-u je gledalo 1.682.000 gledalaca, drugu 1.793.000, a desetu 2.390.000 gledalaca, u proseku po epizodi bilo je 1.917.000 gledalaca. Po projekcijama naših istraživača na TOP kanalu serija nema ni deseti deo gledanosti koji je imala na RTS-u.
U 2014. godini RTS je emitovao dve serije. U RTS sam došao juna 2015. godine i od tada je proizvodnja serija utrostručena, i to sa budžetom koji je manji nego 2014. Sada RTS proizvodi godišnje četiri serije od 10 do 12 nastavaka čije epizode traju oko 60 minuta i dve serije od po 40 nastavaka koji traju oko 30 minuta. Posle mnogo godina RTS je u sopstvenoj produkciji snimio seriju, to su Nemanjići.
Drago mi je što je ovakvom proizvodnjom serijskog programa RTS promenio televizijske standarde, što je uveo nove žanrove, što je zaposlio domaću filmsku i TV industriju i što je naterao druge televizije i kablovske operatere da i oni konačno počnu da proizvode domaći serijski program.
