Politička cena kupovine Kopernikusa

Poslovni potez Telekoma Srbija, akcionarskog društva u kome država Srbija ima najveći broj akcija, proglašen je za političko medijski događaj jeseni u Srbiji. Kako je obelodanjeno, ova državna kompanija kupila je kablovskog operatora Kopernikus tehnolodži koji se vezuje za Srđana Milovanovića – preduzetnika bliskog vladajućoj SNS. Debate o tome kako je to učinjeno i zašto je plaćeno koliko je plaćeno, krenule su odmah.

Protivnici ovog poteza kažu da je kablovski operator preplaćen, jer se Telekom Srbija obavezala da plati gotovo 200 miliona evra i da taj podatak govori da odluka nije zasnovana na poslovnoj logici nego na želji da se nagradi čovek blizak vlastima. Ocenjeno je i da ova kupovina, kao i najava novih kupovina, ima za cilj da dovede do još veće kontrole vlasti u oblasti medija i da Telekom Srbija nema zakonski osnov da bude izdavač u oblasti javnog informisanja.

S druge strane, Telekom se dosta šturo branio navodeći kako je normalno da se odluče na takav potez u situaciji kada se pojavila opcija da kupe tu kompaniju koja bi trebalo da im dugoročno obezbedi bolje mesto na telekomunikacionom tržištu, onom koje se najbrže menja zbog svetskog tehnološkog razvoja.

Na napade da je to urađeno da bi se dodatno kontrolisali mediji u Srbiji, u Telekomu odgovaraju da nema ni reči o tome, već se pokušava da se proširenjem portfolija i korisničke mreže dugoročno obezbedi stabilno poslovanje ove firme koja, na neki način, pripada svim građanima Srbije.

TELEKOM U AKCIJI I NEDOUMICE: Kupovinu Kopernikusa najavila je televizija N1 još u septembru 2018. godine, pokušavajući da od uprave Telekoma Srbija dobije odgovore na pitanja da li je ponuda koju je ova kompanija poslala „previsoka“. Tada se navodilo da je Telekom odlučio da po svaku cenu kupi Kopernikus, dakle, ne pitajući za cenu. Na kraju, to se ispostavilo kao tačno.

Telekom je tada odbijao da odgovara na pitanja N1 jer je u njima video ne TV stanicu koja se bavi pitanjima od javnog značaja, nego glasnogovornika Junajted grupe, kompanije koja je vlasnik ove TV stanice. Na taj način, sam Telekom je pomerio raspravu iz polja poslovnih odluka u oblast poslovne špijunaže, nedozvoljenih pritisaka na tržištu, što je na celu priču uskoro prebacilo na politički teren, odnosno, želju vlasti da dodatno kontroliše medijsku scenu u Srbiji.

Uglavnom, od 1. novembra 2018. godine Telekom je vlasnik društva Kopernikus tehnolodži i posle pritiska medija potvrđeno je da je ugovor o prodaji vredan oko 200 miliona evra, kao što je i bilo najavljivano u prilozima televizije N1. Telekom, sada, pod pritiskom javnosti objavljuje da se radi o vrlo dobrom poslovnom potezu jer je za taj novac dobio više od 200 hiljada novih korisnika „u kablu“, to jest klijenata koji koriste internet i televiziju preko kablovskog operatora u svojim domaćinstvima ili kompanijama.

Da li je Kopernikus zaista tako veliki igrač na tržištu? Ta kompanija u javnosti uglavnom je poznata po svojim kablovskim televizijama bez velike gledanosti i uticaja jer i nemaju pravi program. Takođe, o Kopernikusu se govorilo i pre godinu i po dana kada je u hotelu Prag, u Beogradu, vlasnik Srđan Milovanović, koji se vezuje i za ovu kompaniju, upucan u noge i teško prebijen Predrag Ranković Peconi, problematični preduzetnik i vlasnik TV Hepi. A ako je neko i gledao TV Kopernikus, onda je to prestalo onog momenta kada na jednom od kanala više nije bilo programa voditelja Dejana Anđusa čija je emisija utorkom uveče imala značajnu gledanost i uticaj.

U zbiru, Telekom je „tresnuo“ 200 miliona evra za kompaniju koja nije ni u jednoj opciji važila za nešto veliko i važno u Srbiji i regionu i dat je novac veći od mnogih investicija na srpskom tržištu što predstavlja najveće ulaganje Telekoma još od kupovine Telekoma Republike Srpske 2006. godine. Dodatnu sumnju u opravdanost takvog poteza ojačalo je ponašanje same kompanije: Telekom je sve radio iza zatvorenih vrata, u tajnosti i nerado se odlučivao da odgovori na pitanja javnosti. Pored toga, ove jeseni, usledila je i prodaje Adrija Medija Grupe u vlasništvu Aleksandra Rodića, za koju se pretpostavlja da je takođe akvizicija Telekoma preko kompanije Vajerles medija.

Iz svega ovoga proizilazi da je Telekom za kratko vreme uskočio u dve velike i kontraverzne kupovine, te najavio dodatne aktivnosti na tom polju narednih meseci u cilju povećanja baze svojih korisnika i mogućnosti da im ponudi ne samo bolju cenu i uslugu od konkurencije nego i sadržaj koju drugi nemaju – bilo na kablu bilo na internetu. Dakle, u oblasti koju često nazivaju digital. U tom kontekstu, iz Telekoma je ranije stigla „vest“ da bi hteli da kupe i Telekom Albanija pod upravom moćnog Dojče telekoma, dok u isto vreme agresivno kupuje kablovske operatore po republici Srpskoj u BIH kako bi i tamo parirao konkurenciji.

Sve u svemu, na digitalnom tržištu u regionu odvijaju se velike operacije. One bi u krajnjem ishodu mogle da dovedu do toga da iz Srbije ne deluje samo jedan veliki igrač u liku SBB-a, odnosno Junajted grupe koja je kupila TV stanice u BiH i Crnoj Gori sa nacionalnom pokrivenošću – PINK BiH i PINK ME – i objedinila ih pod brendom Nova TV od ranije u njenom vlasništvu u Hrvatskoj, nego i Telekom Srbije koji je razumeo da ako ne bude mogao da privuče veći broj korisnika u digitalu, može polako da se gasi.

Telekom, inače, poslednjih godina ima slabe pokazatelje, kompanija gubi korisnike tamo gde je bila dominantna, u oblasti fiksne telefonije gde ju je SBB poprilično sustigao (58 odsto, naspram 34 odsto tržišta prema podacima Telekoma, ali 83 odsto naspram 14 odsto prema podacima Ratela), a poslednje investicije u promeni mreže i postavljanju „bolje optike“ nisu doveli do očekivanih rezultata jer oni koji su se opredelili za jednog pružaoca usluge u oblasti digitala, teško se odlučuju da se prebace kod drugog.

Telekomu očevidno ne pomaže ni činjenica da ima sportske kanale Arena sport, što je po sebi bilo kontroverzno i sporno od početka, te da ove godine ima ekskluzivno pravo prenosa Lige šampiona u kojoj solidno igra Crvena zvezda. Uglavnom, to kompaniji nije donelo veliki broj novih korisnika, pogotovo ne na uštrb glavnog konkurenta – SBB dominira u ponudi sa Sport klub kanalima i kanalima koji nude serijske i filmske programe, nedostižne za Telekom.

foto: a. anđić

RAT DO ISTREBLJENA ILI KONSOLIDACIJA TRŽIŠTA: Na reakciju javnosti da je Telekom dao previše para „naprednjačkoj“ firmi i da je tako od „SNS tajkuna“ Milovanovića napravio jednog od bogatijih ljudi u Srbiji, iz kompanije je reagovao protivargumentima pokazujući da je investicioni fond KKR mesec dana ranije prodao svoj deo drugom fondu BD Partners iz Ujedinjenog Kraljevstva za više od 2,6 milijarde evra, a za uzvrat je dobio 1,8 miliona korisnika u regionu. Ovakva matematika trebalo je da postavi pitanje kako je to SBB korisnik vredniji od nekog lokalnog korisnika, ali to je tema za eksperte iz oblasti poslovanja telekomunikacionih kompanija. Međutim, problem je u nečem drugom: kako pokazati i dokazati da Kopernikus ima zaista toliki broj korisnika kako što se tvrdi, odnosno, izostala je tačna potvrda iz Telekoma koliko su novih „priključaka“ kupili. Posebno kada se ima u vidu poslednji izveštaj Ratel-a za drugi kvartal 2018. godine iz koga se „vidi“ da Kopenikus ni izdaleka nema prisustvo na tržištu o kome Telekom govori kroz saopštenja. Štaviše, ta analiza kaže – tek nešto više od 50 hiljada „pretplatnika“. To ozbiljno dovodi u pitanje objavljenu računicu da je jedan plaćen nešto manje od hiljadu evra.

Na ono što je objavio Ratel, Telekom je odgovorio da oni nemaju dobre podatke. Time je, na neki način, osporen kredibilitet institucije koja bi morala da bude nesporna u ovim poslovima u Srbiji, pa se Telekom nije samo suočio sa pitanjima koja postavlja deo javnosti nego i sa onim što tvrdi zvanična institucija. Pored toga, Telekom nije želeo da odgovori na koji način je doneta odluka da je jeftinije kupiti nego „napraviti“ korisnika, ali je poznato da gotovo svi kablovski operatori u Srbiji po pravilu imaju razvijeniju tehnologiju, savremeniju mrežu i bolju uslugu od glomaznog i sporog državnog operatora. Razlozi za to su brojni i potrebno je njima se baviti na nekom drugom mestu.

Ono što se sada zna jeste da sa ovom kupovinom Telekom neće stati i da se uveliko pregovara sa drugim operatorima: izvor iz Telekoma kaže da uglavnom svi lažiraju podatke o pravom broju korisnika, da je tržište potpuno divlje i da tek kada se uđe u pregovore o kupovini, otvaraju se karte i govori na nivou pravih brojeva. Ovo bi trebalo da znači da u Srbiji ima više korisnika na kablu nego što zvanični podaci pokazuju i da bi ukrupnjavanje možda moglo da dovede do toga da se ta mutna bara konačno očisti.

ZAŠTO U SRBIJI NEMA POSLA BEZ POLITIKE: Iako je Telekom „daleko od očiju javnosti“ vodio i vodi poslove koji bi trebalo da mu obezbede konkurentno mesto u oblasti digitala u Srbiji i regionu (u idealnim uslovima Srbija, BiH, Crna Gora, Albanija i možda Makedonija), sve je nekako postalo političko pitanje.

Predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić mesecima unazad vodi ličnu kampanju protiv vlasnika SBB-a Dragana Šolaka, optužujući ga da je u poslovnoj i političkoj sprezi sa Draganom Đilasom, koji se „vratio“ u srpsku politiku sa ciljem obaranja aktualnog režima. U tom kontekstu je sam Vučić komentarisao i zahtev javnosti da sazna detalje kupovine Kopernikusa kao pokušaj rušenja i uništavanja Telekoma, a samim tim i njega i njegove vlasti. Zatim mu se priključila i predsednica vlade Ana Brnabić pokušajem da svojim „autoritetom“ zaštiti Telekom od onih koji samo pitaju „zašto ste dali toliko novca za nešto što ne izgleda toliko vredno“.

Političkoj interpretaciji poslovnih odluka doprineo je i Dragan Đilas, u prošlosti partner Telekoma Srbije i čovek koji vrlo dobro zna šta i koliko vredi kada su digital i medijsko tržište u pitanju, pitanjem kako je jedan PKB prodat za sto miliona, a neki Kopernikus je procenjen na duplo veću sumu.

Ovakav kontekst političkog lomljenja ruku preko najveće državne kompanije teško da može da pomogne konsolidaciji preduzeća koje godinama služi kao neka vrsta najvrednijeg partijskog plena: firme gde se zapošljavaju prijatelji, rođaci i ljubavnice i iz čijeg se prihoda pokrivaju različiti politički i sportski projekti u Srbiji.

Neki od medijskih stručnjaka poslednje poteze Telekoma tumače i kao novo kršenje zakona o Javnom informisanju jer je tim propisom zabranjeno da država ima vlasnički udeo u medijima posle 2015. godine, ali kako taj zakon nikada nije primenjen, pitanje je da li će se sada nešto drugo dogoditi. Telekom je „izdavač“ još iz dana kada je pravio portal Mondo, pa portal Na dlanu, pa kada je u sumnjivim i nerazjašnjenim okolnostima postao vlasnik Arene sport – dakle, Telekom je „izdavač“ duže od deceniju i do sada se nije o njemu tako govorilo kao poslednjih nedelja.

U zemlji ograničenih medijskih sloboda i divljeg tržišta oglašavanja, Telekom je jedan od najvećih „igrača“ i razumljivo je da je interesovanje za ono što radi ta kompanija i na koji način radi veliko. S druge strane, ona posluje u oblasti koja se najbrže menja i gde su globalni trendovi ukrupnjavanje tržišta i stvaranje velikih konglomerata, kompanija koje će u oblasti digitala nuditi sve korisniku: i sadržaj, i internet, i telefoniju i beskontaktno plaćanje. U tom kontekstu, možda je teško osporiti težnju ove kompanije da zauzme što bolju poziciju na tržištu, pogotovo što na njemu nema „nevinih“, što se i na primeru razvoja Kopernikusa i nekih drugih operatora najbolje vidi.

Kopernikus se s vremenom razvio iz male lokalne niške firme u poprilično veliki sistem, a svoj je procvat doživeo posle 2012. godine, po dolasku SNS-a na vlast, čiju je politiku svesrdno podržavao u mesecima pre ključnih izbora u proleće iste godine. Pokrivši veliki deo „juga centralne Srbije“, odnosno, jureći korisnike tamo gde veliki igrači poput SBB-a, Pošte i Telekoma nisu, s vremenom je postao bitan igrač na tržištu, a svom je vlasniku donosio ogroman novac s obzirom na ulaganja.

Tržište kablovskih operatora je godinama u Srbiji bilo zapušteno i nedovoljno regulisano i dogodilo se da oni koji su prvi krenuli od kuće do kuće, od ulice do ulice, da od krova do krova razvlače svoje kablove i omoguće najpre korisnicima dobar TV signal, a potom i internet pa i fiksnu telefoniju, da su ti „igrači“ za poslednjih 18 godina postali veoma moćni i da su zaradili ozbiljan novac.

Kopernikus je za svoju podršku SNS-u bio nagrađen mogućnošću da se u poslednjih 6 godina dodatno proširi i da naraste toliko da bude interesantan i stranim fondovima, pa je poslednjih godinu dana bio pod upravom poljskog investicionog fonda koji je, prema oceni ljudi iz Telekoma, uredio kompaniju i unapredio je u svakom smislu.

Ono što bi pomoglo da javnost razume „poslovnu logiku“ u narednim mesecima jesu dve stvari: jasno i transparentno objavljivanje informacija o tome na koji način i za koji se novac šta kupuje i još jasnije određenje prema tome na koji način se tretira sadržaj u ponudi korisnicima. To bi pomoglo da se oko delovanja Telekoma ali i drugih aktera na tržištu oteraju oblaci potencijalnih zloupotreba i korupcije.