Da pločnik Trga Republike u Beogradu krije ostatke Virtemberške, odnosno Stambol kapije, kako se uobičajeno naziva najčuvenija kapija u istoriji Beograda, znalo se odranije zato što aktuelno iskopavanje Trga Republike nije prvo u njegovoj istoriji. Pa ipak, kada je nedavno izvirila iz zemlje, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je na RTS-u najavio da će stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda prvo ispitati iskopinu i odrediti šta je, a zatim i predložiti kako da se ona sačuva. „Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A, arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo“, rekao je Goran Vesić.
Zatim je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture saopštio da otkriveni ostaci predstavljaju Virtemberšku kapiju, ne pominjući njeno drugo ime kako je svi zovemo – Stambol kapija. Formirali su Komisiju za donošenje predloga mišljenja o prezentaciji kapije na Trgu Republike (pun naziv) čiji su članovi saglasni „da je otkrivene arheološke ostatke neophodno prezentovati.“ Predlažu i da treba sprovesti drugu fazu istraživanja „u zoni postojeće saobraćajnice, da bi se otkriveni nalazi sagledali u celini i da bi se doneo stav o prezentaciji kompletnog prostora.“ Da li će Gradska skupština uvažiti ovaj predlog struke, odnosno da li će Beograd svetu pokazati istorijske ostatke kakve – sme se reći – niko nema, trebalo bi da se sazna uskoro. Naime, rok od 420 dana planiranih za rekonstrukciju Trga Republike je zbog neplaniranih arheoloških istraživanja već produžen, pa je samim tim povećan i predviđeni budžet od 922 miliona dinara. Trenutno, ovo najnovije pojavljivanje kapije na Trgu Republike je povod da se setimo priče o njoj, pa bila ona Virtemberška ili Stambol.
Sagradili su je Austrijanci između 1723. i 1739. godine kao deo utvrđenja Beograda zidanog po čuvenom Vobanovom planu, i nazvali je po princu Aleksandru od Virtemberga, zapovedniku Beograda i guverneru Srbije. Kad su Austrijance smenili Turci, preimenovali su je u Stambol kapiju zato što je kroz nju prolazio drum ka Istanbulu. Rešavajući srpsko-turski spor, velike sile na konferenciji u mestu Kanlidža 1862. godine, odlučile su da se Stambol kapija poruši. Njihovu odluku sproveo je knez Mihailo u proleće 1866. godine. Beogradske novine „Svetovid“ objavile su 30. aprila da je barutnim minama oboren veliki svod kapije i da je tom prilikom od zalutalog komada cigle poginuo jedan prolaznik. „Bosanski Vjesnik“ je 7. aprila objavio članak u kome se kaže: „Koliko je zgodno za saobraćaj okolnih ulica što se to zdanije poruši, toliko se mora žaliti što će ga nestati sa lica zemlje jer svakako beše ono svedok, da nereknem monumenat, prošlosti koji je u gledaocu misli i sećanja na istorično važno vreme budio.“
Tačan položaj Stambol kapije otkriven je tridesetih godina prošlog veka kada je dizana drvena kocka između spomenika knezu Mihailu i zgrade Doma štampe. Temelje Stambol kapije je slučajno, sa drugog sprata Narodnog pozorišta, snimio Aleksandar Đ. Kostić, poznati seksolog koji se bavio istorijom Beograda, pa je tako i otkriveno da se ona većim delom nalazila ispred spomenika, a da se manjim približavala osovini Vasine ulice.
„Od svih kapija ova Stambolska je najveća i najtvrđa, a u građevinskom pogledu i najlepša“, zabeležio je nekadašnji predsednik Arheološkog društva Milan Đ. Milićević u knjizi Stari Beograd. „Ozidana je bila kao kakav gradić s tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemlje, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavanje vojnika, koji su tu držali stražu. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigle. Kroz nju se prolazilo na tri prolaza: u sredini veliki za kola, a sa strane po jedan manji za pešake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po njima prikovana jaka gvozdena oplata na kojoj su se videle ulupljene rupe od krušuma pri napadima. Ovu kapiju od poljane, koja se pružala gore ka Teraziji i ka Paliluli, rastavljao je dubok rov koji je često bio pun vode. Zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim žabokrekom, i svakad je bila prljava jer se u nju svašta bacalo. Preko toga rova, iznad te vode, od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pružao se drveni most trideset do četrdeset metara dugačak.“
Slika Stambol kapije gotovo da nema, iako su u godini kad je porušena u Beogradu izlazile ilustrovane novine sa puno uspelih drvoreza. Kao da niko nije imao posebnu želju da je pamti: pored nje je bilo javno gubilište Srba koji nisu prihvatali osmansku vlast, nabijanjem na kolac. Milan Đ. Milićević je zabeležio da je kolje na koje su Turci nabijali Srbe udarano van kapije i van drvenog mosta, pored puta koji vodi ka Terazijama, a „mučenici su okretani licem u polje, ovamo ka Srbiji, da zaplaše druge, koji bi poumili poći njihovim tragom, to jest koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemlji srpskoj.“ Monumentalnost Stambol kapije očigledna je i na akvarelu Anastasa Jovanovića o pogibiji Vase Čarapića: na domaku Stambol kapije, prelazeći preko šanca u jurišu ustanika na beogradske zidine 1806, teško je ranjen i od zadobijenih rana ubrzo umro u Karađorđevom šatoru na Tašmajdanu gde su ga nosilima od pušaka preneli vojnici.
Trenutno, jedini dostupni trag o Stambol kapiji je u Austriji, u malom mestu Hadersdorf kraj Beča. Tamo su dve ploče od belog mermera koje su na Stambol kapiju postavili Turci kada su posle bitke kod Grocke 1739. godine treći put zauzeli Beograd, pa zato preduzeli popravku njegovih utvrđenja. Trag o tome su napisi na tim pločama uklesani prelepom kaligrafijom. Kad su 1789. godine Beograd opet osvojili Austrijanci, general Laudon ih je prisvojio kao ratne trofeje. Pronađene su u Hadersdorfu u blizini Laudonovog groba, kao deo spomenika sačinjenog od ratnih trofeja, a posvećenog pobedi.
