Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ima ta kul stvar sa javnim garažama koje imaju kameru za prepoznavanje tablica. Dovoljno je da se na izlazu približiš rampi i kompjuter će prepoznati da li si platio parking, podići je i omogućiti ti izlaz, bez nepotrebnog prčkanja oko onog skenera koji proverava karte. Proces je ubrzan, redovi su manji, tehnologija je u svom najboljem izdanju.
I čoveku prija kada ga prepoznaju kelneri i prodavci, kada mu preporučuju baš ono što voli, naročito ako u tim kafanama i radnjama nije svakodnevno, pa takvo ponašanje predstavlja izvesno prijatno iznenađenje. Može li i tu tehnologija da pomogne memoriji osoblja, koje sve češće u rukama drži tablet umesto da pamti šta je koji sto naručio, do u sitna crevca?
Može, kaže pevačica Tejlor Svift, odnosno njeno obezbeđenje. Budući da je verovatno najpopularnija na svetu u ovom trenutku, navukla je sebi na vrat gomilu stalkera, ljudi koji bi mimo njene volje da joj se nađu u neposrednoj blizini, da prožive nešto od njenog života. Prošlog meseca, recimo, jedan se lik uvukao u njenu luksuznu kuću, istuširao se u njenom kupatilu i spavao joj u krevetu dok je ona bila odsutna. Uhvaćen je i osuđen na šest meseci zatvora, sa zabranom da joj se približava.
Veći problem, naravno, predstavljaju oni koji joj prete silovanjem i ubistvom. Ima li ona pravo da se od njih zaštiti tako što će ih uz pomoć tehnologije prepoznati kada dođu na njen koncert, gde svako s odgovarajućom kartom može da priđe relativno blizu bini?
Njeni ljudi postavili su na ulaze u salu ekrane na kojima se prikazuju detalji sa priprema koncerta. Nema obožavatelja koji neće stati to da pogleda na nekoliko sekundi. Taman toliko je dovoljno kameri da klikne, zabeleži njihova lica i pošalje ih serveru koji ima podatke o onima koji ne bi smeli da se nađu na koncertu. Kompjuter ih uporedi i obavesti obezbeđenje i policiju, koja potom reaguje.
Ovaj postupak razgnevio je borce za privatnost. Iako u osnovi Sviftova ima pravo da se štiti od uljeza, oni (borci) smatraju da je u tome preterala jer tražeći pojedince proverava hiljade nedužnih ljudi. Koji ne znaju šta se sa njihovim podacima potom dešava, ostaju li u nekoj bazi za buduću upotrebu (preprodaju) ili se brišu.
Stvar se dodatno komplikuje jer je polovina odraslih Amerikanaca već registrovana u nekoj policijskoj bazi podataka. Što otvara mogućnost da se ti podaci ukrste, da policija zna vaše kretanje čak i kada je se to baš i ne tiče. To što ste nekada napravili manji ili veći prekršaj zakona ne bi smelo da vas etiketira zauvek, baš kao što onaj prodavac ne bi trebalo da (samo) vas gleda mrko zato što ste negde nekada uhvaćeni kako šanirate.
Mogućnosti kompjutera da vas prepoznaju otišle su dalje nego što mislimo. Ne samo da mogu da nas identifikuju već prepoznaju i naša trenutna osećanja, da li nam je dosadno ili smo zainteresovani što već koriste neki predavači i promoteri. I to bi bilo u redu kada bi vas na ulazu upozorili da će se ta tehnologija koristiti i gde su granice, kako biste sami doneli odluku da li da uđete.
Mračniji razvoj ove tehnologije mogao bi da uključuje kameru na vašem laptopu kad god gledate neki sadržaj koji bi inače trebalo da platite (film, seriju) jer ste klikom dali pristanak za trgovanje svojim licem. Alternativa je da platite kartu i time ukinete rasprodaju svoje radoznalosti. Tejlor Svift je slavna i bogata zato što vam uzima i pare i privatnost, što je opasan biznis model. Dakle, neodoljiv.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve