Premijerku upraviše prema ukrašenoj pogači, iza metalne ograde arlauknuše "Izdaja", obezbeđenje omlati transparente "Vučiću, izdao si Kosovo"
Premijerku je u Orašcu izviždala grupica dežurnih „patriota“, koje prošle godine, kad je Vučić bio na istom mestu, nije bilo ni od korova. Utisak je da je gospođa Ana bila pripremljena za ovaj „spontani“ susret, ovde je sve moguće braćo i gospođe, sve da bi se videlo sa kakvim alama i vranama Vučić mora da se bori. Uostalom, gospodin Predsednik je, ne časeći časa, iz Minhena poručio da je to bruka i sramota, te da se živ pojeo zbog toga šta je Ana doživela tamo, ali da se dobro snašla…
SVE ŠUBARA
Kad je reporter stig’o u Orašac, kod spomenika Karađorđu su bile pripreme za državnu ceremoniju obeležavanja Dana državnosti. Iznad spomenika, u crkvi, liturgija, okolo i svuda sve sama šubara, kokarda, crne „Sloboda ili smrt“ zastave. Iz crkve se, preko razglasa, čulo Gospode pomiluj, uokolo su se postrojavale i ravnjale crne i sivo-maslinaste uniforme, sa obaveznom šajkačom, šubarom, oficirskom kapom… sa razni širiti i generalske epolete.
Iz crkve se ču Amin, amin, amin, sve se utegnu i namesti kape, u stavu mirno i dvojica u plave uniforme, sa širite i epolete. Ko su oni – odgovoriše zajedno, i pojedinačno, Mi smo udruženje svesrpskog saveza kozaka, jedan reče da mu je čin pukovnik, regularan, predstavljaju kozake u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, na celom Balkanu…
…“Naši“, „Dveri“ i ostali
Tu je mlatarala i velika zastava „Naši“, „patriotskog“ udruženja iz Aranđelovca, koje predvodi veroučitelj Ivan Ivanović, pojedinci su dizali bele papire na kojima je velikim crnim slovima bilo ispisano „Vučiću, izdao si Kosovo“. Jedan sa ispisanom parolom dodade da je Vučić izdao i narod. Kad uzesmo da ga uslikamo, otkopča bundu da se vidi bela na cvetiće vezena košulja, ispred sebe isturi „Vučiću, izdao si Kosovo“…
Novinar siđe do Marićevića jaruge gde bila spomen-česma, bareljef sa ustanicima, ni traga od svečanosti, samo veliki kružni cvetni aranžman, u crveno-plavo-beloj boji, koji je trebalo nešto da simbolizuje, gdekoja šubara, redovni veterani 63. Padobranskog puka su u stavu mirno odavali počast ustanicima… Gore, iz crkve, začuše se zvona, jedan u tu crnu uniformu dade naredbu da za pet minuta izlazi sveštenstvo, svi se još jedared utegnuše, pred crkvom se formira red crvenih litijskih zastava sa velikim drvenim krstom, vladika šumadijski Jovan izađe iz crkve i sa sveštenicima ode na kontra stranu.
Deca vratiše crvene litijske zastave u crkvu, u porti, i oko nje, ostadoše Ravnogorci da se ravnjaju i prebrojavaju. Niže, kod Spomen-škole, ispred koje je bio beli spomenik Karađorđu, bio je drugi narod. Pred binom, zastrtom plavom mušemom, već je bio ministar Đorđević, veliki dugmići na sivom kaputu, najsjajne crne cipele, kvalitetan čičak u kosi, mobilni u levoj ruci. Iza improvizovane metalne ograde, naspram bine, nacrta se velika „Naši“ zastava, kojoj se pridruži jedna crvena zastava „Dveri“.
Popovi na binu doneše stočić sa kandilom i drugim materijalom, iz pristiglog autobusa stade izlazi počasna četa vojske, za njom Vojni orkestar, i jedni i drugi u svečani plavi mundiri. Kod spomenika je šef protokola vlade davao uputstva komandiru počasne čete, četa uze vežba, Mirno, voljno…
Desno od bine je bio veliki video-bim na kome pisalo „Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje“, šef protokola vlade reče komandiru počasne čete da će kamere biti ‘vamo, od Beograda uze pristiže puno crnih limuzina, počasna četa uze pojačano vežba, Na levo, desnim krilom, napred marš, postrojiše se u dva reda, na kraju stroja su bile dve ženske počasne šapke.
PODELIŠE ZASTAVE
Iz Spomen-škole, sa poslužavnik na kome bili so i velika ukrašena pogača, izađoše devojčica i dečak u narodnoj nošnji, lično ministar Đorđević im dade uputstva, deca se, sve sa poslužavnikom, vratiše stepenicama u Spomen-školu. Ministru Đorđeviću se priključi ministar Ružić, osoblje protokola preko improvizovane metalne ograde podeli državne zastave proverenim aktivistima.
Vojni orkestar se javi sa „Marš na Drinu“, među zvanice uzeše pristižu diplomate, stiže načelnik Generalštaba, ministar Đorđević iz stava ruke na dupetu pređe u stav zagrljaja generala, među nji, gologlav, stupi ministar Popović sa saradnici…
Žensko u crnim čizmama, sa crvenim RTS mikrofonom, koje stajalo ispred Karađorđev spomenik, bilo je spremno, do ulaza u VIP prostor dovedoše decu sa pogačom, kamere stadoše snimavaju, iz pristiglog belog autobusa, dočekana od šefa protokola, izađe premijerka Ana Brnabić. Upraviše je ka velikoj i ukrašenoj pogači, uze leba i soli, nekolicina iza improvizovane metalne ograde arlauknu, digoše one parole „Vučiću, izdao si Kosovo“, redari i obezbeđenje omlatiše patriotama transparente iz ruku.
Leba i soli uze i ministar Antić, premijerka stiže do centralnog mesta među zvanicama, razmaha se velika „Naši“ zastava, razmaha se crvena zastava „Dveri“, dvadesetak ljudi uze zviždi i viče „Odlazi“. „Patriote“ pređoše na „Vučiću, pederu“, aktivisti koji su dobili zastave suprotstaviše se povicima „Aco, Srbine“, ali ih uvežbane „patriote“ nadjačaše.
Na bini poče pomen ustanicima, preko video-bima, koji bio desno, preuzeše RTS prenos, bi Oče naš koji si na nebesima… u vekove vekova, amin… Zvanice, po sredini premijerka Ana, predsednica RS Željka Cvijanović, potpredsednik Skupštine Srbije SNS Arsić…. su bile prisutne, popovi završiše pomen, Neka im je večna slava.
Javi se voditeljka, Uvažena predsednice Vlade Republike Srbije… uvaženi ministri, ekselencije, vaša preosveštenstva, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije… najznačajniji praznik naziva se nacionalnim praznikom, nacionalni praznik je Sretenje, Dan državnosti Srbije, održava se 15. i 16. februara u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je u Orašcu, pod Karađorđevim vođstvom, doneta odluka o početku ustanka…
foto: sava radovanović / tanjugISPRED VOŽDA: Polaganje venca ustanicima
Bi polaganje venaca, bi himna, voditeljka najavi predsednicu RS Željku Cvijanović, ova se reče, Uvažena predsednice Vlade Republike Srbije… velika mi je čast da vam se obratim na ovaj dan… zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku… Pa voditeljka reče, Dame i gospodo, obratiće vam se predsednica Vlade Republike Srbije, gospođa Ana Brnabić, oni oko „Naši“ zastave riknuše „Izdaja, izdaja“, ovi što su zadužili državne zastave pokušaše da odgovore sa „Aco, Srbine“, premijerka se ne dade omesti, Poštovana predsednice Republike Srpske… danas obeležavamo 215 godina postojanja moderne srpske države…
Iako je policije bilo u uniformi i civilu, dvadesetak „patriota“ se nije smirivalo, „Izdali ste Kosovo“, „Odlazi, odlazi“… Premijerka Ana je nastavila, Srbija se suočava sa značajnim izazovima, treba da budemo hrabri i odlučni kao što su to naši preci bili… Pa, ko na jedan, odgovori ovima što nisu prestajali sa „Izdaja, izdaja“, Nažalost, našim precima danas ne odaju svi počast, imamo ljude koji su došli da zvižde, ali, to je tim ljudima na čast, ali, što ste vi glasniji, to ćemo se mi više boriti za Srbiju…
„Naši“ su i dalji arlili, premijerka se ne dala zbuniti, Ponosim se hrabrošću koju je u Srbiju uveo predsednik Aleksandar Vučić… mikrofon i ozvučenje nadjačaše povici „Lopovi, lopovi“, premijerka i na to bi spremna, Došli ste na sveto mesto da skrnavite naše pretke, vidim zastave koje nosite, vidim koga predstavljate i želim da kažem, fašizam nikada neće pobediti, borićemo se svaki dan za Srbiju…
Voditeljka najavi umetnički program, nabroja imena glumaca, zvanice su bile u stojećem stavu, patriote završno viknuše „Izdaja“, i smotaše zastave. Sa bine krenu „Maro Resavkinjo“…
Sretenje – od Đinđića do Vučića
U leto 2001. godine Skupština Srbije je donela odluku da Dan državnosti Srbije bude 15. februar, kad je Karađorđe, u Orašcu, digao Prvi srpski ustanak. Sledeće godine, predsednik Srbije dr Zoran Đinđić je u Orašac stigao autobusom i sa kompletnom vladom prisustvovao svečanosti u Marićevića jaruzi. Dve godine kasnije, 2004. u Orašcu je, ispred Spomen-škole, otkriven spomenik Karađorđu. Obeležavanje Dana državnosti u Marićevića jaruzi je nastavljeno, uglavnom na nivou ministara. Razni ravnogorci, sa svojom ikonografijom, bili su redovna pojava. No, problemi su nastali tek kad su se u Jaruzi pojavili „Obraz“ i „Naši“, koji su tu navijački klicali Karadžiću i Mladiću, i tako čuvali Kosovo. Opominjali su ih vladika Jovan, prestolonaslednik Aleksandar, državni izaslanici, ali nije pomagalo, „Obraz“ i „Naši“ su terali po svome.
Tako je svečanost u Marićevića jaruzi od 2013, kada je predsednika Srbije Nikolića pre’stavlj’o izaslanik Oliver Antić, spuštena na niži nivo. Te godine je Dačić na Sretenje, kao premijer, otišao na Oplenac. Jaruga je zanemarena i Dan državnosti je obeležavan na Oplencu. Tu su se poslednjih godina isticali ministri Đorđević i Vulin, kao i predsednica Skupštine, mis Maja.
Prošle godine je gospodin Vučić, kao predsednik Srbije, „rehabilitovao“ Orašac. Na poklonjenje Karađorđu su mogle samo pristalice SNS-a, koje su, organizovano, stigle autobusima. I Vlada Srbije je bila prisutna u kompletu. Zastava „Naših“ i sličnih patriota nije bilo ni pod razno. Od svih skalamerija viđena je samo obojadisana figura Vučića u prirodnoj veličini. Vučić je poručio da je „ponosan što je prvi predsednik Srbije koji je došao ovde“. I poručio je svojim ljudima, koji su mu klicali, da je Srbija sve uspešnija, ekonomski, kulturno i odbrambeno, dižemo privredu, gradimo bolnice, otvaramo aerodrome…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Čak i ako bismo ono što se u Zaječaru i Kosjeriću zbilo u nedelju nazvali pobedom režima i porazom opozicije, odnosno studentsko-građanskog pokreta – neophodno bi bilo tim terminima, radi istinitosti i autentičnosti, dodati atribute. Pre svega, u pitanju je katastrofalna pobeda SNS-a, koja označava da “vučićevci” polako ali sigurno odlaze u ropotarnicu istorije i da uveliko trče počasni krug u kojem nikakve počasti nema, niti će je biti. Koje su još poruke ovih izbora? I šta iz njih možemo da naučimo
U nedelju 8. juna, u Kosjeriću su se sukobile studentska i naprednjačka lista. Odatle sam izveštavala tokom čitavog izbornog dana. Nekoliko minuta posle ponoći nepoznati ljudi, najverovatnije bliski Srpskoj naprednoj stranci, izbušili su gume na mom automobilu i oštetili mi retrovizore. Zato ovo neće biti klasična reportaža
Intervju: Prof. Tanasije Marinković, Pravni fakultet u Beogradu
“Mislim da je pogrešno ignorisati Vučića, praviti se da je već pao i da je izgubio svaku pamet. Kod njega se prepliću racionalno i iracionalno. I jedno i drugo je jako, i zato se svi odgovorni delovi društva moraju ujediniti i organizovati da bi se on smenio na zakonit i demokratski način. Taj pristup nije u suprotnosti s parolom ‘Nisi nadležan’. Ponosan sam na srpske studente koji su imali dovoljno znanja ili, bolje reći, osećaja da shvate koliko njega, malignog narcisa, taj stav pogađa”
Stigla je nova direktiva Vođe – pobunjene studente i građane proglasiti fašistima i nacistima. I esenesovci čine to s puno entuzijazma. Ipak, postoje dva ozbiljna problema. Prvi je što su pobunjeni srpski studenti i građani pojava koja je od fašizma daleko onoliko koliko se to uopšte može biti. Drugi je što upravo SNS u dobroj meri neguje mnoge odlike fašizma
“Ako je arhitektura refleksija vremena i društva u kome nastaje, kada pogledamo oko sebe, po svemu sudeći, predstoji nam ogroman put do ozdravljenja. Ako je uopšte u našem slučaju i moguć, s obzirom na to da smo u civilizacijskom razvoju preskočili i čitave epohe”
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
