Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Iako sam za razmuljavanje prvi put čuo ove nedelje, ubrzo sam shvatio da sam čitavog života gotovo svakodnevno bio okružen njime, samo u različitim oblicima
U Srbiji smo imali kišovito proleće. U strahu od ponavljanja poplava iz 2014. godine mediji su pratili vodostaj i nadležne pitali o mogućim opasnostima.
Ovi su nas uveravali da nema razloga za paniku, pa su se meteorolozi uglavnom bavili posledicama kišnog proleća na raspoloženje ili stanje hroničnih bolesnika.
Ipak, prostom logikom moglo se zaključiti da će obilne padavine dovesti do povećanja vodostaja i mogućih poplava. Ponovo se u vestima pojavio izraz „narandžasti meteo alarm“, ali i mnogo složeniji sistem upozorenja „redovni nivo odbrane od poplava“ ili „vanredni nivo odbrane“.
A onda su u ponedeljak počele poplave…
Najteže je bilo u okolini Kraljeva, Čačka i Novog Pazara. Količina đubreta, koju sam igrom slučaja video samo dan ranije, u okolini pijace u Kraljevu, bila je neverovatna, a tamo gde nije bilo bedema ili očišćenih kanala za odvod voda se probila. Posebno mi je čudno što niko nije organizovao pravovremenu evakuaciju, pa smo opet upali u one stare baruštine iz 2014.
Dva najapsurdnija snimka koja su emitovana u vestima pokazala su svu bespomoćnost okasnele reakcije. Prvu je snimio Gvozden Nikolić u Dragačevu, kada je bager na mostu pokušavao da skloni balvane koje je reka Moravica nanela do mosta. Priznajem da sam sa zebnjom gledao kako ogromna mašina „sa onom rukom napred“, što bi reko Velja, premešta balvane sa jedne strane reke na drugu. Plašio sam se za Gvozdena koji je stajao opasno blizu, baš kao i sutradan kada je sa besnim zemljacima pokušao da nađe odgovor na apsurdno pitanje kako je moguće da jedna obala reke ima bedem, a druga nema?
Sa „ove strane“, kako saznajemo, opština i vlasnici nisu uspeli da se dogovore oko cene. Sada je kasno, ali zar zaista nikom nije delovalo suludo da korito reke koja se izliva zaštiti samo sa jedne strane? Tu je, gle čuda, poplavilo…
Ipak, snimak koji je obišao Srbiju nastao je u Novom Pazaru gde takođe vidimo bager u akciji. On kašikom grabi ogromne količine nanetog đubreta i prebacuje ga – verovali ili ne – uzvodno, sa druge strane mosta koji samo što nije prekrila mutna voda. U vestima TV Prve, dopisnik iz Novog Pazara je uspeo da priupita zvaničnike o kakvoj vrsti odbrane od poplave se radi. Neko je čak odgovorio i pokušao da zvuči stručno. Radi se o tehničkom procesu „razmuljavanja“!
Rekao bih, a pogledao sam snimak nekoliko puta, da se radi o veoma zakasnelom čišćenju đubreta, ali ko će razmišljati o logici kada je povodanj.
Iako sam za razmuljavanje prvi put čuo ove nedelje, ubrzo sam shvatio da sam čitavog života gotovo svakodnevno bio okružen njime, samo u različitim oblicima. Evo i primera drugog.
Kao što znate, u toku je odsudni boj za Kosovo. Instagram izazov sa stranice @negujmosrbski poziva nas da na milion novčanica širom sveta napišemo „Kosovo je Srbija“. Na izazov je odgovorio čak i ministar Ivica Dačić koji je fotkan kako je poruku napisao na novčanici od 100 dolara. Opa, odmah smo krenuli direktno, od najvećeg protivnika.
Nisam siguran šta će se desiti kada se ova poruka pojavi na milion novčanica. Plašim se da će Kosovo ipak ostati pod upravom „ljudi iz šume“, kako teroriste eufemistički naziva premijerka Ana Brnabić. Za mene je neverovatno da jedna kafanska inicijativa dobije publicitet u vestima sa nacionalnom frekvencijom, ali i podršku državnih funkcionera.
To šaranje po novčanicama verovatno nije ni zakonski dozvoljeno, ali mi se čini da je jednako apsurdno. Ako je osnovna patriotska premisa da „Kosovo nije na prodaju“, onda je akcija za njegovu odbranu putem pisanja po parama kontraindikovana.
Nadalje, ta Istina o Kosovu ostaće uglavnom na dinarskim novčanicama, jer ne verujem da će veliki broj građana biti spreman da šara po dolarima ili evrima iz svojih slamarica. Mi ćemo, dakle, tu Istinu o Kosovu prenositi jedni drugima unutar granica Srbije kao u vicu gde Huso i Haso jedan drugom naplaćuju u krug po 100 maraka. Kada se na kraju dana presaberu, shvate da ništa nisu zaradili, ali „glavno je, bona, da se lova okreće!“
Čak i kada bi „srbski“ patriota želeo da napiše nešto na deviznoj šuški i tako poruku o srpskom Kosovu pošalje u svet, pitam se da li bi neki stranci uspeli da prevedu i shvate poruku.
Plašim se da će na kraju dana, posle milion patriotski ulepšanih novčanica, Kosovo biti tamo gde je i bilo. Ovo patriotsko obrtanje para će, plašim se, imati isti rezultat kao premeštanje mulja sa jedne strane poplavljenog mosta na drugu. Razmuljavanje za unutrašnjopolitičku upotrebu.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve