Crveni alarm

Nema vesti u tome da je u Beogradu i ostatku zemlje toplo u julu. Čak i tradicionalna letnja medijska oskudica teško može da opravda naslovne strane koje najavljuju jednu julsku oluju sa grmljavinom. Ili ipak može? Naime, vremenske prilike ne samo da su tema servisnih informacija, nego su ovog meseca često i udarna priča, dok sve vrste medija, od štampanih izdanja do elektronskih portala, naizmenično izveštavaju o vrelom talasu, olujama i nepogodama. To je otud što su vremenske prilike prerasle u ozbiljne neprilike, pa čak i pretnju po život. Situacija nije ništa povoljnija ni u regionu.

Grčko poluostrvo Halkidiki, uobičajeno letovalište za većinu domaćih turista, pre dve nedelje pogodilo je tako snažno nevreme, oluja i snažan vetar, da je u ovoj nepogodi nastradalo sedam osoba. Povređeno je više od sto ljudi, među kojima i jedna devojčica iz Srbije. Samo nekoliko dana ranije, jedan dečak je u blizini Pančeva nastradao od udara groma, a iste noći nepogoda je nanela veliku štetu u Novom Sadu.

Nekoliko nedelja ranije, Beograd je bio gotovo poplavljen kad se na prestonicu Srbije sručilo više desetina litara kiše. Poplavljene su kuće u Borči, delovi grada su se pretvorili u jezera, auto-put je bio prekriven vodom, dok su na pojedinim saobraćajnicama izbijali vodoskokovi. Ove nevolje su očigledno povezane sa kvalitetom infrastrukture, posebno kišne kanalizacije, ali su čelnici grada za poplavu tada okrivili – klimatske promene. Da li je zaista tako? Bez obzira kako ste raspoloženi prema vlastima, u ovom su potpuno u pravu – naravno da su klimatske promene uzrok povećanom broju i snazi nepogoda. Drugo je pitanje koliko su naši gradovi spremni za te promene, ali ovo predstavlja važan zaokret (ako je to bio) u prepoznavanju klimatskih promena u domaćoj politici.

foto: rade prelić / tanjug

SAGOREVANJE CO₂

Naime, tokom industrijskog doba, u poslednjih 150 godina, čovek sagoreva ugalj i druga fosilna goriva, što omogućuje brojne udobnosti savremenog života, ali po svemu sudeći ima visoku cenu – rast emisije ugljen-dioksida, CO₂, koji dovodi do podizanja srednje globalne temperature i ekstremnih vremenskih prilika. Možete to sebi objasniti i na vrlo jednostavan način, bez diskusije o CO₂ i klimatskim modelima – čovek svojim aktivnostima dovodi do toga da se energija Sunca koja dospeva na Zemlju u većoj meri zadržava u atmosferi. I ta se energija potom oslobađa kroz češće i snažnije nepogode.

Kao što je „Vreme“ pisalo već mnogo puta, godinama unazad, izveštaji Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) jasno ukazuju da će posledice klimatskih promena u regionu biti dramatične. No, lako je biti klimatski aktivista ili pak samo neko zaintrigiran fenomenom dok se on, njegovi uzroci, posledice i akcioni plan za rešenje događaju daleko u budućnosti. Ili, daleko ne u vremenu, nego negde tamo, na Pacifiku ili u Kini i Americi. Sada je voda stigla do nas.

Naši klimatolozi sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, pritom, kažu da će nevolje biti velike „posebno u slučaju takozvanog business as usuall scenarija“, kao i da je ovaj region jedan od onih u kojim je „signal klimatskih promena već jasno vidljiv“. Takozvani ekstremni klimatski fenomeni su češći i snažniji, a uporedo i hazardi koji su sa njima povezani. Na ovo već dugo jasno ukazuju globalni, ali i precizniji regionalni klimatski modeli. Odnedavno, snaga i učestalost nepogoda je toliko vidljiva da je prepoznaju i mediji, pa čak i čelnici lokalnih samouprava.

NEPRIJATNA SADAŠNJOST

Naime, kako se u svetu već govori, klimatske promene nisu neprijatna budućnost – one su već tu. U životu u takvoj budućnosti, sajt Republičkog hidrometeorološkog zavoda je izuzetno posećen, a ova institucija naizmenično oglašava žuti, narandžasti i crveni meteoalarm – u manje od mesec dana, isti alarm je izdat za različite ekstreme – za topli talas i za oluju sa grmljavinom. Reč je o takozvanom operativnom hidrometeorološkom biltenu u okviru koga RHMZS izdaje upozorenja, dok, uporedo, takozvane push notifikacije sa vaših omiljenih medijskih servisa obaveštavaju o dolasku raznih oluja i vrućina.

Ovo leto, pritom, svakako nije najgore. Prema podacima RHMZS, rekord u količini padavina drži sredina maja 2015. godine, neposredno uoči poplava u Obrenovcu, Mačvi i centralnoj Srbiji. Tada su oboreni brojni rekordi padavina na više lokacija na teritoriji Republike Srbije, zbog čega su se tada i dogodili prodori odbrane od poplava na pritokama Save, a bujični talas je potpuno nekontrolisano prelio Obrenovac. Srbija je bila u vanrednom stanju – ovom poplavom su direktno pogođena 42 poplavna područja, i to u slivovima Save i Drine, Zapadne i Velike Morave, kao i Mlave.

Prema podacima iz godišnjeg izveštaja Svetskog fonda za prirodu (WWF Danube-Carpathian Programme), uz ljudske živote, nastala je i šteta u vrednosti od 3,5 milijardi evra. Možda niste znali, mada su iste godine poplave pogodile ceo region, praktično sve zemlje zapadnog Balkana su preživele i neku svoju verziju naše 2015. godine – u Bosni i Hercegovini je tako 2012. zapamćena kao godina najstrašnijih snegova, dok je 2016. od nepogoda nastradala Makedonija.

Prema podacima Svetske banke, samo trenutni troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra. „Efekti klimatskih promena na useve i proizvodnju hrane su potpuno jasni, sa velikom sigurnošću, u više regiona sveta“, navode u Sedmom poglavlju Food security and food production systems, drugog paketa Petog izveštaja IPCC. Nažalost, ove posledice su vrlo prisutne u regionu južne i srednje Evrope, a posebno zapadnog Balkana. Pritom, poljoprivreda u regionu će trpeti najveće štete zbog oskudice vode i toplotnih talasa. Na svake tri godine, praktično jedna godina u regionu biće sušna. Sve češći toplotni talasi i učestalost temperatura viših od 25°C takođe negativno deluju na useve, a prinos će se smanjiti za 3 do 8 odsto u narednih 30 godina.

Crveni alarm je uključen. I sasvim je jasno – gradovi, infrastruktura i poljoprivredna proizvodnja moraju mnogo više da se prilagode klimi, a to znači ogromne, ali hitne investicije u adaptaciju, kako se to prilagođavanje inače ustaljeno naziva. Neki koraci u pogledu adaptacije su zaista već učinjeni. Izvršene su brojne reorganizacije, očišćeni kanali, rešena pitanja nadležnosti sa lokalnim samoupravama. Prisustvo crvenih i žutih alarma u medijima je posledica unapređenja kapaciteta RHMZS, koji redovno pruža vremensku i hidrološku prognozu, ali i indeks opasnosti od pojave šumskih požara, UV indeks i najavu toplih, odnosno hladnih talasa. Za praćenje voda mreža širom Srbije trenutno broji skoro 200 hidroloških stanica površinskih voda, 400 stanica podzemnih voda, 66 automatskih i 160 stanica na kojima se meri proticaj.

Kad je reč o konkretnoj odbrani od poplava, Srbiju trenutno brani više od 2500 kilometara nasipa i obaloutvrda, dok uz to postoji i desetak akumulacija za odbranu od poplava, kao i pedesetak višenamenskih akumulacija, koje igraju presudnu ulogu u smanjivanju poplavnih talasa. U zemlji inače ima 99 značajnih poplavnih područja (uglavnom na vodama prvog reda), što su, kako to stručnjaci kažu, područja na kojima „poplave mogu ugroziti stanovništvo, privredne aktivnosti i životnu sredinu“. Ovim procenama, očigledno, treba dodati i gradove koje ne ugrožavaju reke i bujični tokovi nego sopstvena kišna kanalizacija.