Teška ljaga Univerziteta u Beogradu

Već je jednom bio na naslovnoj strani „Vremena“: na velikom protestu opozicije 9. marta 1991. poginuo je osamnaestogodišnji Branivoje Milinović, prva žrtva Miloševićevog režima; neki će ići i dalje i reći da je prva žrtva ratova devedesetih. Na naslovnici je okrvavljeni Milinović, a Slobodan Prvanović, tada još uvek student fizike, drži ga za ruku. „Prišao sam da mu opipam puls, ništa se nije osećalo. Onda sam mu opipao na vratu, ipak je imao puls. Zatim sam otrčao do kola hitne pomoći koja su bila preko puta ulice i rekao im da ima jedan ranjen. Bio je sav krvav, hitna ga je odvezla, ali očigledno je da je izgubio mnogo krvi.“ Slobodan Prvanović je, 28 godina kasnije, istraživač u Institutu za fiziku u Beogradu u oblasti kvantne mehanike, srpski predstavnik za administrativne poslove u CERN-u. Bio je i analitičar za fiziku u Ministarstvu nauke od 2003. do 2005. dok nije otpušten (kao jedini doktor nauka proglašen za višak) zbog racionalizacije državne uprave. Bio je i deset godina (do 2018) generalni sekretar Zajednice instituta Srbije (ZIS) gde se opet namerio na jače od sebe: „Tadašnji direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović tražio je da od sredstava ZIS plaćamo ručkove“, kaže za „Vreme“ Slobodan Prvanović i nabraja: „Ekskurziju na Ravnu goru, pa da za knjige koje izdaje njihov institut štampu plaća ZIS.“ Od ovog leta javnost će ga pamtiti kao čoveka koji je dao ostavku na mesto zamenika člana Odbora za profesionalnu etiku (poznatiji kao Etički odbor) zbog odluke tog tela da vrati na ponovno odlučivanje Fakultetu organizacionih nauka (FON) mišljenje da doktorat Siniše Malog nije plagijat iako je komisija pomenutog fakulteta utvrdila da je Mali prepisao 6,9 odsto svog rada bez navođenja izvora. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić je dan kasnije podneo ostavku na članstvo u Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu sledeći, kako je sam istakao, „svetli primer Slobodana Prvanovića“.

„VREME„: Kako je izgledala rasprava na Etičkom odboru u vezi sa doktoratom Siniše Malog?

SLOBODAN PRVANOVIĆ: U tom odboru ja sam zamenik člana, te nisam bio na mnogo sastanaka. Ranije sam bio zamenik članu Bojanu Radaku iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. On je napustio Vinču, samim tim i Univerzitet, posle skandala sa direktorkom tog instituta jer je bio njen pomoćnik. Onda je Gordana Čomor iz istog instituta izabrana da bude član Etičkog odbora, a ja sam i dalje ostao zamenik člana. Na sastanku odbora pre mesec dana kada su pristigle žalbe na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka, koje je prihvatilo mišljenje stručne komisije tog fakulteta da doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog nije plagijat, gospođa Čomor je otkazala učešće, pa su mene pozvali na zasedanje. Sastanak nije održan u Rektoratu, već u nekoj kancelariji Univerziteta na Obilićevom vencu. Razlog za izmeštanje je bio što su studenti tim povodom ispred Rektorata pravili performans kada su delili lažne diplome. Bio je ponedeljak, devet ujutro, kad su me zvali da mi kažu da je sastanak odbora u deset. Kolima sam se sjurio do centra i stigao na vreme na sednicu. Kad je sastanak počeo, prvo sam negodovao što nisam posle ostavke Bojana Radaka izabran za člana odbora, a da neko drugi bude moj zamenik. Ne zato što je meni povređena sujeta, jer ni član ni njegov ili njen zamenik ne dobijaju nikakva finansijska sredstva, dakle, nema nikakvog novčanog interesa, ali prosto mislim da je red da zamenik postane član kada on napusti odbor. Mnogo je lakše biti zamenik člana jer dobijate sav materijal, ne idete na sve sastanke i vaša je odgovornost manja. Nije uopšte naivno kada odlučujete o nečijoj sudbini i karijeri, kad čitate sve te žalbe. Nije prijatno. Mnogo je lakše biti zamenik nego član. Zatim sam protestovao zbog toga što je zasedanje odbora izmešteno iz Rektorata i rekao da je na taj način učinjen presedan jer mi samo zbog Siniše Malog menjamo praksu. To nije u redu, mi svakog moramo da tretiramo jednako i da se ne prilagođavamo nikome. Onda sam se našalio da sam uskraćen za priliku da dobijem lažnu diplomu od studenata ispred Rektorata što bih jako voleo. Kad je sastanak počeo, za svaku tačku je bio određivan izvestilac čiji je zadatak bio da prođe kroz ceo materijal i da pripremi kraći izveštaj ostalim članovima odbora za sledeću sednicu. Naravno, svi članovi odbora i njihovi zamenici dobijaju sav materijal i svako može sve da pročita i samostalno istražuje i analizira. Kad se stiglo do slučaja Siniše Malog, koji je bio treća ili četvrta tačka dnevnog reda, opet sam se javio za reč i kazao da pozdravljam ideju da se odrede izvestioci, ali da je to nekada potpuno nepotrebno jer je stvar toliko jasna da nema razloga da gubimo vreme. Rekao sam da sam čuo da je Siniša Mali veoma inteligentan čovek i da je on bez problema mogao regularno da doktorira, samo da je hteo. S obzirom na to da nisam kompetentan za naučnu oblast kojom se Mali bavio, rekao sam kako verujem da u njegovom doktoratu postoji originalni naučni doprinos kao što to tvrdi komisija sa FON-a. To ne osporavam. Ali, rekao sam da mi nismo tu ni da sudimo o nečijoj inteligenciji niti o naučnom doprinosu nego da li je nešto plagijat ili nije. Ja smatram da je to, očigledno, plagijat. Ostali članovi odbora nisu se izjašnjavali, prešlo se na sledeću tačku dnevnog reda i dogovoreno je da se ponovo vidimo za otprilike mesec dana kada će nam izvestilac predočiti svoje mišljenje. U međuvremenu je svima ostavljeno pravo da u roku od dve nedelje dostave odgovore na žalbe koje su pristigle Etičkom odboru. U vezi sa spornim doktoratom Siniše Malog podnete su tri žalbe: jedna grupe profesora koje je predvodio akademik Dušan Teodorović na osnovu analize profesora EBS univerziteta u Nemačkoj Raše Karapandže, druga je trojice profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu i treća je profesora Alekseja Tarasjeva sa Biološkog instituta.

Dakle, Etičkom odboru su podnete tri potpuno nezavisne žalbe na odluku Komisije FON–a u vezi sa doktoratom Siniše Malog?

Najveća i najdetaljnija je takozvana Teodorović-Karapandža i nekoliko desetina profesora na pedesetak strana, zatim na dvadesetak strana žalba profesora Pravnog fakulteta koja je više okrenuta proceduralnim pitanjima i žalba kolege Tarasjeva na četiri, pet strana koja je načelna i principijelna. Te žalbe su poslate Siniši Malom i FON-u sa obaveštenjem da po njima mogu da se izjasne u roku od dve nedelje. Od FON-a je stigao odgovor, dopis na jednoj strani. Ključna je bila rečenica koja kaže da odbor, ako ima potrebu, može da se obrati stručnoj komisiji FON-a koja je napisala izveštaj i utvrdila da je 6,9 procenata u doktoratu Siniše Malog prepisano. Zatim je zakazana nova sednica Etičkog odbora, to je ova što je održana pre nekoliko dana. Mi smo pre toga dobili zapisnik sa prethodne sednice. Moja primedba što nisam izabran za člana ušla je u zapisnik, primedba što je sednica premeštena iz Rektorata na drugu lokaciju nije ušla u zapisnik, niti moje izjašnjenje o Siniši Malom. Uoči sednice odbora zakazane 15. jula čekao sam da dobijem informaciju da vidim da li će Gordana Čomor iz instituta „Vinča“ da otkaže prisustvo narednoj sednici, pa da znam da li ja idem da je menjam. Kako do petka 12. jula nisam saznao da li će Gordana Čomor biti na sednici, napisao sam mejl svim članovima odbora u kome sam naveo da iznosim primedbu na zapisnik i da tražim da u zapisnik uđe da sam se izjasnio protiv doktorata Siniše Malog, jer sam na prethodnoj sednici rekao da je to očigledan plagijat. Ne znam da li je moja primedba usvojena, jer nisam prisustvovao sednici na kojoj je odlučeno da se izveštaj komisije FON-a vrati fakultetu, ni sa kim se nisam čuo, a o odluci Etičkog odbora saznao sam iz medija.

Da li je na toj sednici bila Gordana Čomor?

Ne znam. Ne znam ni ko je bio, ni šta je odlučeno, mene niko nije zvao kao što su me mesec dana ranije zvali da hitno dođem. Tog istog dana kad sam čuo odluku, došao sam kući i odmah seo i mejlom poslao ostavku na mesto zamenika člana Odbora za profesionalnu etiku. Meni tu više nije bilo mesto jer smatram da je odluka Etičkog odbora kupovina vremena i prebacivanje odgovornosti u smislu „brigo moja, pređi na drugoga“. Moj stav je poznat: smatram da je potpuno očigledno da postoji razlog da se donese odluka da doktorat Siniše Malog nije validan i da tu odluku treba da donese Etički odbor. Ako grešim, a ostali članovi odbora su u pravu da je odluka stručne komisije FON-a nejasna i nekompletna, onda ispada da sam ostrašćen i da meni nije mesto u Etičkom odboru. Naravno, mislim da to nije tako. Prvo, ne znam kako su oni diskutovali te ne mogu da kažem koji su njihovi razlozi za takav potez.

Do sada niste kontaktirali sa ostalim članovima odbora koji su bili na toj sednici?

Ne, i ne nameravam. Ispalo bi da ja njih nešto pritiskam. Oni su uradili šta misle da je trebalo. Ja više nisam član tog odbora i to je sad odluka njihova, ne moja. Ako su kolege sa FON-a ozbiljni ljudi koji su časno i pošteno radili svoj posao, kad dobiju zahtev Etičkog odbora da se izjasne, jedino što mogu da urade jeste da isti tekst pošalju nazad Etičkom odboru. Ako su ljudi u Etičkom odboru časno i pošteno radili svoj posao, kad dobiju takav dopis, opet će im biti nejasan i opet će da vrate loptu FON-u. Tako možemo do sudnjeg dana.

Može li FON da osnuje novu komisiju?

Zahtev koji je njima poslat za sada je samo da FON otkloni nejasnoće. S druge strane, Etički odbor postupa po žalbama i prema njima donosi odluke. U tim žalbama postoje materijalni dokazi da je doktorat Siniše Malog plagijat. Činjenično stanje je takvo i nema potrebe da se obraćate bilo kome da otkloni nedoumice.

Hoćete da kažete da Etički odbor uopšte ne treba da razmatra izveštaj stručne komisije FON–a ako već postoje jasni dokazi da je Mali plagirao svoj doktorat?

Ako vam kažem da je u ovoj čaši voda, i vi pogledate i vidite da je voda, da li vama treba neko da napiše izveštaj da to jeste voda? Ako je profesor Karapandža pregledno stavio sa jedne strane originalni naučni rad, a sa druge doktorat Siniše Malog i tako na desetine strana, šta vam više treba? Šta ima bilo ko da se izjašnjava o tome što sami vidite? Dovoljna je elementarna pismenost i elementarno poznavanje engleskog da vidite šta tu piše. Nije to pisano na sanskritu pa da ne razumete. Ako je pritom izveštaj komisije FON-a nejasan, utoliko pre taj doktorat treba da bude odbačen. Nema šta tu da se diskutuje. Nikad jednostavniji slučaj pred Etičkim odborom nije bio jer niko nikad nije tako temeljno pripremio materijal za žalbu kao što je to profesor Karapandža uradio. Da se poslužim fudbalskom terminologijom – nije lopta otišla malo u aut, pa sad, da li je sudija video ili nije. Lopta je otišla preko tribina u aut. Lopta je sa druge strane ulice, ne možemo da je nađemo, nema šta da mi razmišljamo da li je aut ili nije. Gde je lopta? Nema je. I sad kažu: „Pa, ne znam, nije jasno.“ Šta nije jasno? Naravno, ukoliko bi neko od članova odbora rekao da je taj doktorat validan, to bi bilo katastrofalno za Beogradski univerzitet jer bi 200 godina njegove časne istorije bilo potpuno ruinirano. S druge strane, sve buduće diplome bi bile obezvređene i nijedna buduća generacija ne bi mogla da se diči diplomom Beogradskog univerziteta. Studenti ne upisuju BU zato što je besplatan, jer on to i nije za sve, nego zato što diploma BU vredi više nego diploma nekog drugog univerziteta.

Hoćete da kažete da bi na taj način i vaša diploma i vaš doktorat nekako bili manje vredni?

Ne verujem da bi to bilo retroaktivno obezvređeno, ali mislim da bismo pljunuli na istoriju Univerziteta u Beogradu koja počinje još sa Dositejem Obradovićem. Najumnije glave Srbije su ogroman trud, energiju i vreme ulagale u izgradnju univerziteta i sad treba da se to tek tako baci u vodu jer nemamo hrabrosti da kažemo da je crno zaista crno. Mi se svi hvalimo položajem BU na Šangajskoj listi, ponosni smo što smo uspeli da uđemo među 500 najboljih u svetu, šta ćemo sad? Smatram da bi bilo neophodno da Senat BU momentalno raspusti Etički odbor i izabere novi u koji ne bi ušao niko iz starog saziva, ni ja niti bilo ko drugi. Postoji na hiljade ljudi koji bi mogli da uđu u taj novi odbor i koji bi mogli da uzmu u razmatranje žalbe koje su pristigle i da, rukovodeći se uvidom u činjenično stanje, donesu odluku. Bez ikakvog izjašnjavanja FON-a, bez ikakve komisije, već samo uvidom u dokazni materijal.

Ako je situacija tako jasna, zašto sedam članova Etičkog odbora ne može da donese odluku o poništavanju doktorata Siniše Malog?

Nije stvar u tome da ne mogu, nego neće. Isto vam je i sa FON-om – nije da oni nisu mogli da napišu drugačije rešenje i mišljenje, oni nisu hteli. A nisu hteli zato što nisu smeli. Zamislimo samo situaciju gde se sve ovo dešava, samo da nije u pitanju Siniša Mali, već neki anonimus, to bi odavno bilo rešeno. Samo promenite aktera i videćete sami kako bi se pojednostavila situacija. Kakve komisije, kakvi izveštaji, kakve godine da prolaze, razne diskusije? Jednostavno, ljudi nisu smeli.

Sami ste rekli da Univerzitet u Beogradu ima hiljadu kandidata koji mogu da budu članovi Etičkog odbora. Zar je moguće da se od tih hiljadu ljudi izabere sedam kukavica?

Članstvo u tom odboru je verovatno bilo viđeno kao još jedna nimalo laka obaveza ako tome pristupite solidno i savesno, u smislu da, kad vam pristigne materijal gde je neko optužen za plagijat, ne možete to da odradite tek tako. Morate da odvojite vreme. Brinete da li ste sve sagledali, da li ste dobro protumačili, da niste negde pogrešili. Ta uloga uopšte nije prijatna. Verovatno, kad je sve to pravljeno pre nekoliko godina, nije bilo mnogo zainteresovanih da tu budu jer nikakve privilegije, osim časti što ste tu – nema. Samo imate obaveze. Iskreno, smatram da svi oni koji su bili uključeni u ovaj cirkus oko doktorata Siniše Malog i koji nisu jasno rekli da je u pitanju plagijat za mene jednostavno nisu intelektualci. Jer oni su, da izvinite na izrazu, više brinuli o svojoj zadnjici nego o univerzitetu. Takvima nije mesto na BU, neka oni osnuju neki svoj Gigatrend univerzitet i neka na njemu dodele Siniši Malom počasni doktorat i sve će biti u redu. U tome i jeste razlika između Univerziteta u Beogradu i tih kičerajskih univerziteta.

Profesor Jovo Bakić je nedavno izjavio da i među doktorima ima magaraca. Ima li takvih i među akademicima?

O Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nemam neko visoko mišljenje. Lično, SANU doživljavam kao neku vrstu dnevnog boravka za starije osobe, samo što je na lepoj lokaciji u lepoj zgradi. Pod akademikom se podrazumeva da ste vi nešto više od običnog naučnika ili umetnika. Nije svaki naučnik i umetnik za akademiju.

Akademiku Ljubiši Rakiću verovatno ne možemo da sporimo naučni doprinos.

To svakako.

Ali jeste li videli kako je branio studiranje sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića na nekoj firmi iz Londona?

Video sam. I onda vi mene pitate zašto jako malo cenim SANU. Čast izuzecima.

Ne bi Megatrenda bilo bez akademika Ljubiše Rakića i bez mnogih drugih koji su verovatno i pošteno studirali i pošteno stekli svoje diplome i doktorate. Kako sad oni mogu da dele diplome nekima koji im nisu ni do članaka, koji ništa nisu učili? Kako ih nije sramota?

To se i ja pitam. Zgrožen sam tim što je uradio Ljubiša Rakić, zgrožen sam time što SANU ćuti o bilo kom pitanju poslednjih, malo je reći godina, već decenija. Recimo, istup akademika Vladimira Kostića na temu Kosova od pre nekoliko godina je za mene skandalozna izjava.

Vi ste od samog početka višestranačja u Srbiji bili aktivan učesnik raznih demonstracija.

Mislim da sam u životu milion puta ispao budala što se tiče politike. U početku sam verovao da je Milošević dobar, pa sam shvatio da sam se zeznuo, pa sam mislio da je Drašković dobar, pa sam se zeznuo, pa sam verovao u demokrate, pa u DSS, pa u SNS, pa sam se opet zeznuo. Pa, ja sam, u stvari, moron. Ja zaista nemam prava da nekome solim pamet. Verovao sam svakome da iskreno želi dobro ovoj državi, pa sam shvatio da sam budala. Ne jednom, već pet puta. I dalje mislim da u svim strankama i dan-danas postoje iskreni i pošteni ljudi čija dužnost mora da bude da se oni usprave. Uspravi se, budi svoj, budi čovek, još uvek verujem da su mnogi za to i dalje sposobni.