Preki sudovi i uterivanje straha

Moglo bi se reći da postprotestni period može da se poistoveti sa onim trenutkom nakon prve runde virusa korona, kada su svi mislili kako je najgore prošlo. I tada se pričalo, u tom veoma kratkom periodu, o epidemiji kao nečemu što je ostalo u dalekoj prošlosti, maltene zaboravljenoj. Život je nastavio da cveta, visoke temperature su topile asfalt, međutim, epidemija je uzvratila udarac, budući da, zapravo, nikud nije ni išla, već je samo bila vešto skrivana.

Isto to se sada dešava i sa protestima u Srbiji. Oni jesu zvanično preminuli, ali osnovni cilj je ispunjen. U glavama građana Srbije, ali i samih učesnika, protesti više nisu glavna tema, premda i dalje postoji tiha, ali žestoka borba, daleka od očiju javnosti.

UŽIVANJE U BOLU

Još tokom prve večeri (7. jul) na ulicama Beograda, prema rečima direktora policije Vladimira Rebića, privedene su 24 osobe, 23 zbog prekršaja i jedno zbog krivičnog dela. Tokom druge večeri, prema njegovim tvrdnjama, procesuirane su 153 osobe, dok je četvrte večeri, kada su pripadnici SAJ jurili ka demonstrantima, privedena 71 osoba.

„Imamo nasilje i lomljenje prozora na Skupštini i inventara, kamera na zgradi, napad na vrata i pokušaj da se povrede policajci na koje se baca kamenje“, pravdao je tolika privođenja ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović za televiziju Prva. Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Pariza, gde je bio u poseti predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, za televiziju Pink zlurado rekao da „neće ni da govori kako kukaju“, misleći na privedene i uhapšene.

„Vlast ovim sprovodi generalnu prevenciju za buduće događaje. A sama činjenica da predsednik Srbije zna kako se okrivljeni ponašaju u sudu i u policiji, govori da se neko zaista bavi psihološkim profilima tih ljudi, da neko analizira njihovo psihičko stanje kao posledicu ovakve represije, da tako pravi fokus grupu u nameri da to stanje prenese na populaciju i iskoristi to u propagandne svrhe. Tragično je da izvršna vlast uživa u tome. Jer uživati u tuđem bolu i patnji koja je posledica represije države – zabrinjava“, objašnjava advokat Ivan Ninić za „Vreme“.

Među privedenima, prema navodima medija, bilo je i stranih državljana. Prekršajno su osuđena dvojica izraelskih državljana, koji su privedeni tokom protesta druge večeri. Srđan Nogo, bivši član Dveri, i raščinjeni sveštenik Antonije Davidović bili su privedeni na informativni razgovor u policiju.

Sa druge strane, ne postoje ni naznake koliko je ljudi privedeno tokom demonstracija u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Istini za volju, ni za Beograd ne postoje službene informacije koliko je tačno osoba uhapšeno, na sajtu MUP-a nema nikakvih preciznih obaveštenja o tome. Svi brojevi se svode na izjave direktora policije Rebića.

Do trenutka zaključenja ovog broja, na pitanje novinara „Vremena“ upućeno mejlom koliko je ljudi ukupno privedeno tokom višednevnih protesta u Srbiji, niko nije odgovorio.

PREKRŠAJNI SUD KAO KAZNENA EKSPEDICIJA

Još jednom se pokazalo da sudstvo u Srbiji može ekspresno da radi kada mu se hoće. Dr Vladimir Mentus je uhapšen ispred Narodne skupštine tokom noći između 11. i 12. jula 2020. godine. U saopštenju Sociološkog naučnog društva Srbije (SNDS), čiji je Vladimir član, piše da je „prilikom hapšenja dr Vladimir Mentus pretučen od strane policajaca koji su izvršili hapšenje. Po kratkom postupku, bez odgovarajuće pravne procedure dokazivanja, prava na odbranu i advokata, osuđen je na 30 dana zatvora i odmah sproveden u zatvor u Padinskoj Skeli“.

Policija je u noći između 11. i 12. jula privela i studenta Elektrotehničkog fakulteta Igora Šljapića, člana Združene akcije „Krov nad glavom“, nakon što je mirno protestovao sa transparentom na kome je pisalo „Stop nasilju“. I on je po najhitnijem postupku bio osuđen na 30 dana zatvora i odveden u Padinsku Skelu. Iste te večeri bio je uhapšen i Mario Marković dok je vozio bicikl kao dostavljač hrane, iako nije učestvovao u protestima.

Međutim, posle višednevnog pritiska javnosti, protesta ispred Centralnog zatvora i Vlade, ova tri mladića su 14. jula pušteni na slobodu, ali nije se time sve završilo. Prekršajni sud je 15. jula vratio Šljapićev predmet na ponovni postupak, u kome je ponovo osudio Šljapića na 30 dana zatvora zbog vređanja policijskog službenika. Ista stvar se desila i sa Vladimirom Mentusom, koga je Prekršajni sud ponovo osudio na 30 dana zatvora, takođe zbog vređanja policajca tokom protesta 11. jula.

„Dosta bi stvari ovde ostalo misteriozno da se na društvenim mrežama nisu pojavile presude Prekršajnog suda u Beogradu. Simptomatično je što su te sudske odluke ekspresne; dežurne sudije ih donose ekspresno, krše pravo na pravično suđenje privedenih i osumnjičenih“, kaže Ninić i dodaje da „posebno zabrinjava ne samo način presuđivanja, već i visina kazni koje se izriču“.

„Poznato je da je u prekršajnom postupku moguće da se izrekne kazna do 60 dana zatvora, ili novčana. Ako lice prvi put pravi prestup i ne prolazi ranije kroz krivičnu ili prekršajnu evidenciju kažnjavanja, a takvom licu ne cenite to kao olakšavajuću okolnost kod odmeravanja kazne već zanemarite svaku olakšavajuću okolnost, i kaznu odredite na granici gornjeg maksimuma (a vidimo da je sudija Đura Pavlica takve presude donosio), a pritom imate i zakonsku obavezu i prostora po Zakonu o prekršajima da ta kazna bude blaža, to govori samo jedno: da je neko iz izvršne vlasti uzeo telefon i dao input da Prekršajni sud u Beogradu i dežurne sudije tog suda moraju da postanu privremeno ‘preki sud’, bez obzira što je po Ustavu formiranje takvih zabranjeno“, pojašnjava Ninić. On smatra da se „Prekršajni sud pretvorio u kaznenu ekspediciju“. Podsećanja radi, Đuro Pavlica, sudija Prekršajnog suda, od ranije je poznat javnosti iz slučaja o imovini ministra finansija Siniše Malog.

Na pitanje kakve rezultate ovakve presude proizvode, naš sagovornik kaže da su „i represivne, i psihološke“. „Kada takva presuda ode u etar, kada se za nju čuje, trebalo bi da pokaže širem krugu ljudi šta ih očekuje. Kada takvu presudu vidi neko ko ima 18, 20 ili 25 godina, on kaže: ‘Pa da, ako se pojavim na ulici, odmah ću da idem u zatvor’, jer je onda taj psihološki momenat mnogo jači od onog represivnog. Ta presuda će biti i ukinuta i preinačena, posle par dana će da se zna njena sudbina, ali taj momenat kada kompletna javnost mora da sazna da je neko zbog pojavljivanja na ulici, šetanja, učestvovanja, prisustvovanja događaju, bio akter ili ne, dobio 60 dana zatvora, to ima propagandnu funkciju. Država ne preza od takve brutalnosti“, ocenjuje Ninić.

On takođe dodaje da „iz samih presuda saznajemo da sudijama nije bitno činjenično stanje“. „Nisu im bitni svedoci, nije im bitna odbrana, oni imaju generisanu, unapred donetu odluku i samo je fabrikuju“, izričit je Ninić.

POLICIJSKA DRŽAVA

Sa druge strane, iako se čitav sistem napregnuo da sprovede pred lice (ne)pravde učesnike demonstracija, prilično je zakazao u izvođenja pripadnika MUP-a pred sudije. Uprkos brojnim snimcima gde se jasno vidi policijska brutalnost, počevši od prebijanja trojice momaka koji su sedeli na klupi, preko premlaćivanja Stefana Miletića koji leži nasred ulice od strane 12 policajca, pa sve do gaženja autističnog dečka u Novom Sadu, još niko od policijskih službenika nije ni ukoren.

Na pitanje zbog čega su trojica mladića koji su mirno sedeli na klupi u parku dobili batine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare 8. jula odgovorio: „Policija je bila napadana sve vreme i morala je da reaguje. Lica koja su sedela na klupi napadala su policiju. Svako ko napada policiju, uvek će da odgovara. Ti policajci su tri sata bili napadani i gađani.“

Na napade na novinare tužilaštvo je takođe ostalo nemo. Niko nije reagovao ni na fotografiju stavljanja ermaks patike na glavu privedenog od strane „policajca u civilu“.

I pored svega toga, zaštitnik građana Zoran Pašalić je rekao da „nije utvrđena sistemska represija policije prema građanima tokom protesta u Beogradu, već samo u pojedinačnim slučajevima“. On je naveo i da je pokrenut postupak kontrole MUP-a zbog policijske brutalnosti.

Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 za „Vreme“ kaže da „ne postoji nikakva odgovornost policijskih službenika za sve što su radili, dok se ljudi koji su učestvovali u protestima, na osnovu jedne izjave policajca osuđuju na zatvor“. „Prekršajni sud pokazuje da prihvata narativ koji je odredila izvršna vlast, kroz nastupe predsednika Srbije, premijerke, ministra unutrašnjih poslova, pa oni samo nastavljaju tim putem. Za to vreme, sve ono što je policija radila ostaje netaknuto. To su dve potpuno paralelne realnosti. Bilo je, naravno, nasilja od strane učesnika protesta, ali, sa druge strane, bila je ogromna i u prethodnih deset godina nezabeležena policijska brutalnost. I sada, kao odgovor na sve to, imamo činjenicu da se svi prave blesavi za to što je policija radila“, rekao je Ćurčić.

On smatra da se time pokazuje šta može da se desi svakome ko se usudi da učestvuje u protestima. „Tako mogu da vas pokupe na ulici, kažu vam: ‘Rekao si to i to!’, i eto vam 30 dana zatvora. To je neka vrsta zastrašivanja, pokazna vežba. Sa jedne strane, policija će na ulici brutalno da prebija ljude, dok sa druge, organi pravosuđa će da vas osude na osnovu dokaza koji nema nikakvog smisla“, zaključuje Ćurčić.