Nova Vlada Srbije ući će u istoriju, to je sada već izvesno. Naime, bilo je potrebno 120 dana za njeno formiranje, što nadmašuje sve dosadašnje periode inkubacije. Nju je, kako se veruje, u svojoj glavi začeo Aleksandar Vučić odmah posle parlamentarnih izbora, ali ćemo je konačno upoznati nakon četiri meseca.
Logično je da pomislimo kako ovoliko čekanje predstavlja značaj izvršne vlasti u zemlji u kojoj, po Ustavu, predsednik Republike ima skromna i ceremonijalna ovlašćenja (kao Toma Nikolić, ako se sećate). Međutim, svi dobro znamo da od vremena Borisa Tadića, do aktuelnog Vučića, apsolutnu vlast u Srbiji može imati predsednik, naročito ukoliko je istovremeno i predsednik vladajuće stranke.
Biće, ipak, da porađanje vlade ima sasvim druge razloge, političke prirode. Bilo da je u pitanju skraćenje mandata, disciplinovanje koalicionih partnera ili aspiracija istaknutih članova SNS-a, čekanje vlade se ipak dramatično odužilo.
Meni je zato naročito zanimljivo medijsko predstavljanje ovog procesa, koje je imalo nekoliko zanimljivih karakteristika.
Nakon bojkota izbora od strane svih važnijih opozicionih stranaka i objavljivanja rezultata, Vučić se suočio sa neprijatnom činjenicom da će Srbija dobiti skupštinu bez opozicije. To je danas endemska pojava u Evropi, koja svakako ne govori dobro o stepenu demokratije i slobodi medija. Tada se prvi put u medijima pojavila priča o tzv. „Vučićevoj dilemi“. Da li vladu napraviti samostalno ili u koaliciji? Zato smo nekoliko dana imali izveštaje o Vučićevim pregovorima sa potencijalnim partnerima. Druga zagonetka bila je ime mandatara. Mediji su svakodnevno imali fenomenalan povod da se bave Vučićem, njegovim dubokoumnim promišljanjem i njegovom mudrošću.
Ukoliko bi se neko drznuo da primeti kako je kašnjenje nelogično, bivao bi poklopljen besmislenim argumentima da je u tom periodu Vučić imao važnija posla, zbog pregovora u Briselu i Vašingtonu. Da li je nekome logično da vlada i premijer, koji su, po Ustavu, važniji od Vučića, ne mogu biti imenovani jer je Vučić zauzet državnim poslovima? Predsednik zato rado koristi floskulu „da su danas izbori…“.
Prvo smo u medijima pravili foto-robota lika premijera. Pominjali su se kandidati iz stranke, licitiralo se kog pola je ta osoba, čak su se pojavile i kvote na kladionicama. Vučić je samo podgrevao tu zagonetku prateći reakcije kandidata. Da li će se neko upecati ili izleteti pokazujući svoje političke ambicije? Onda ide specijalno uključenje, vanredni program i saopštavanje jednog imena. No, ime nikada ne ide na početku, jer svaka konferencija ima uvodni deo.
Prvo se dramatika pravi oko sednice vrha SNS-a, kandidati ulaze na sastanak bez davanja izjave. Sledi burna sednica zatvorenog tipa, gde su se tobože čula različita mišljenja. Čuo se samo jedan glas, siguran sam.
No, vratimo se na imenovanje premijera, a tada prvo ide izveštaj sa sednice, nekakav dnevni red, pljuvanje opozicije, minuli rad, popularnost SNS-a (da su sada izbori…), i tek posle pola sata meračenja, onako uzgred, imenovao je Anu Brnabić. Tek nakon pitanja novinara, dodatno je objasnio koji su to njeni kvaliteti i rezultati presudili prilikom izbora, ukratko, zaboravio je da je pohvali.
Ponovo se nastavilo medijsko nagađanje. Napravljen je foto-robot vlade, najavljena su dva nova ministarstva, nagađalo se ko odlazi, a ko ostaje, a posebno je zanimljiva bila priča o velikoj zastupljenosti žena u budućoj vladi.
To opet pruža priliku da se vedete SNS-a ponovo pojave u svojevrsnoj partijskoj trci. Posle Vučića, oglasila se i Ana Brnabić, ali nekako to niko nije zapamtio.
Posebno je bila zanimljiva floskula o uticaju „stranih ambasada“ na formiranje vlade, pa je Ana Brnabić izjavila kako se šanse za imenovanje smanjuju ako za vas lobiraju stranci. Vučić je navodno i Merkelovoj rekao: „Najn“, kao Sloba nekada: „Malo morgen.“
Na dan oslobođenja Beograda, ponovo se okupio vrh stranke, pa smo još jednom odgledali isti šou. Ujutru su koalicioni partneri ponovo došli na konsultacije, sa sve maskama na licu, uz istorijski susret Ane Brnabić i Palme tet-a-tet. Predsednik je bio izuzetno aktivan na Instagramu, dan ranije objavio je rat mafiji, a sutradan su usledile dve fotografije, sa Dačićem u državničkom dijalogu u atmosferi kabineta i novobeogradski ručak sa Aleksandrom Šapićem u kineskom restoranu.
Iako se čekalo da Ana Brnabić imenuje sastav vlade, banku je ipak držao Vučić u obraćanju iz partijske centrale. Ponovio se scenario sa uvodnim meračenjem, koji je trajao više od pola sata. Govorio je o koalicionim partnerima koji mu ne trebaju, ali će ih ipak prihvatiti, manjinama koje će ući u vladu i, konačno, Ivica Dačić kao predsednik skupštine. Ispalo je da najveću političku pretnju predstavljaju antivakseri i ravnozemljaši. Nakon čitavog sata obraćanja, ipak nismo saznali sastav vlade, a opet je propao solo nastup Ane Brnabić u emisiji „Upitnik“ na RTS-u. Ako Vučić kaže da će vlada biti obznanjena u nedelju, mandatarka neće govoriti o imenima.
Na kraju, reče besmrtni Šekspir: „mnogo buke ni oko čega“, jer je najvažnija informacija o budućoj vladi, koju čekasmo četiri meseca, njen izuzetno ograničen rok trajanja, do 2022. kada nam sleduju novi izbori. Sav ovaj cirkus je, dakle, „štih proba“ za neke buduće ministre i praksa da se vlada dovede u v.d. stanje. Ispade da smo čekali Vladu samouništenja.
