Ko je najgore prošao

Država je u maju odlučila da pomogne sve firme zbog situacije sa korona virusom koja je, pokazalo se, tada bila mnogo blaža nego ova sadašnja. Zbog uvođenja vanrednog stanja 16. marta, na dan kada je Srbija imala ukupno 57 zaraženih korona virusom i 29 hospitalizovanih, i posledičnog zatvaranja škola, vrtića, zanatlija, ukidanja javnog prevoza, zabrane kretanja, najveći deo privrede doživeo je žestok udarac.

Tada, u maju, država je rešila da zaposlenima u svim firmama koje to budu htele uplati po tri minimalne zarade, uz obavezu poslodavaca da doprinose na ove zarade počnu da uplaćuju od 2021, kao i da ne smeju da otpuštaju zaposlene najmanje tri meseca nakon isplate poslednjeg minimalca, koja je došla u julu. Nakon toga, uprkos zahtevima da nova pomoć bude „targetirana“, odnosno, da država ne pomaže i onima koji dobro posluju, već samo najugroženijima, država je odlučila da sve firme mogu da dobiju dva puta po 60 odsto minimalca, kao i da se plaćanje doprinosa odloži na mesec dana, uz isti uslov – da tri meseca od poslednje isplate (septembar) ne dođe do otpuštanja više od 10 odsto zaposlenih, pod pretnjom vraćanja dobijenog novca.

Jedino su hotelijeri bili među retkima koji su dobili „targetiranu“ pomoć: u septembru su se prijavljivali za pomoć od 500 evra po sobi (350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici), krajem oktobra je ministar Siniša Mali objavio da je 312 hotela dobilo oko 145 miliona evra pomoći, opet uz uslov da do kraja decembra ne smeju da otpuste 10 odsto zaposlenih.

Do sada su ostali bez uslišenja želje i vapaji nekih drugih sektora koji su i dalje najviše pogođeni udarom korona virusa, poput turističkih agencija, ugostitelja, organizatora proslava, prevoznika… Uz ove najpogođenije biznise, odnosno poslodavce, često se previđaju oni najranjiviji – radnici koji rade „na crno“ ili sa nesigurnim ugovorom i sezonskim karakterom posla.

Postoje nagoveštaji „vruće zime“ nakon što bude izmaknuta ova zaštitna mreža, odnosno, kada od januara istekne pomenuta zabrana otpuštanja u preduzećima koja su uzela pomoć države. U isto vreme bi firme, koje su uzele minimalce za svoje radnike, trebalo da počnu da otplaćuju doprinose za njih – u suprotnom će firme biti dužne da vrate novac koji je država uplatila njihovim radnicima.

Sa druge strane, uprkos rekordnom budžetskom deficitu od 4,1 milijarde evra, ministar finansija Siniša Mali je u utorak najavio da će „država ponovo pomoći građane i privredu novim merama ukoliko se za to ukaže potreba zbog situacije u vezi sa virusom korona“.

„JOŠ UVEK NE SMEMO DA RADIMO“

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru ove godine broj dolazaka turista bio je za 43,1 odsto manji u odnosu na septembar 2019. godine, a broj noćenja u istom periodu za 22,9 odsto. Broj noćenja stranih turista manji je za 76,3 odsto u septembru 2020. Ukupno gledano, na nivou Srbije, broj dolazaka u prvih devet meseci tek je na polovini broja dolazaka turista u istom periodu prošle godine, dok je broj noćenja na oko dve trećine u odnosu na prvih devet meseci 2019. godine. U Beogradskom regionu broj dolazaka je tek oko jedne četvrtine, a broj noćenja oko jedne trećine u odnosu na prošlu godinu.

Sa druge strane, veći broj dolazaka u prvih devet meseci nego prošle godine zabeležili su banja Vrdnik (22,7 odsto više), Stara planina (37,8 odsto više) i Divčibare (8,4 odsto), pokazuju podaci RZS.

Nova ministarka turizma Tatjana Matić najavila je pomoć turističkim agencijama od 150 miliona dinara „za subvencije premija polisa osiguranja turističkim agencijama“. Iako se već nedeljama najavljuje, do rešenja (ovog) problema turističkih agencija još nije došlo.

Prema rečima Ane Ječmenice iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), od ukupno 415 agencija, osiguravajuće kuće su ponudile polise osiguranja za tek dvadesetak, a njih 12 je uzelo te polise, bez kojih poslovanje agencija nije moguće.

„Ne borimo se samo za ponovno uspostavljanje legalnih okvira za rad agencija, tj. za obezbeđenje polisa osiguranja, nego da poboljšamo poziciju turističkih radnika u ekonomskom smislu. Turistički sektor je jedan od najpogođenijih epidemijom. Banjski i planinski turizam jeste dobro prošao ove sezone, ali gradski hoteli i hoteli koji rade sa strancima su jako ugroženi. Takođe i agencije koje rade kako sa turistima koji dolaze u zemlju, tako i sa onima koji odlaze iz zemlje, naročito agencije koje su usko vezane za grupe iz inostranstva: strani turisti nisu mogli da dođu u Srbiju, samim tim i turistički vodiči nisu imali koga da vode po Srbiji“, kaže Ječmenica za „Vreme“.

Ona navodi da su osiguravajuće kuće ponudile polise osiguranja uglavnom velikim agencijama. „Nekim našim članicama je stigao uslov – da bi dobili ponudu za polisu, moraju da imaju nekretninu u vrednosti od 150 odsto osigurane sume. Jedna koleginica je prokomentarisala – zamislite nekoga ko posluje u Boru i treba da uzme garanciju na 200.000 evra: on mora da ima nepokretnost od 300.000 evra. U Boru je kvadrat oko 300 evra, to znači da mu treba nekretnina od 1000 kvadrata, pošto se ne računa pokretna imovina. To retko ko može sebi da priušti, male porodične firme sigurno ne poseduju neke hotele koje bi mogle da založe. I mi se sada borimo da obezbedimo jednake tržišne uslove, jer nama Ustav garantuje pravo na rad.“

Prema njenim rečima, procena je da je turizam u Srbiji do oktobra bio na gubitku od 1,2 milijarde evra, a da se zaposleni u turizmu pribojavaju još i većeg gubitka zato što je veoma neizvesno da li će se realizovati zimski aranžmani, a kaže i da postoji puno interesovanja širom sveta za proslavu Nove godine u Srbiji.

„Ali mi trenutno ni ne smemo da radimo, osim tih 12 agencija – niko nema mogućnost da organizuje putovanja. Ko je bio u mogućnosti, ako je preduzetnik, već odavno je stavio agenciju u mirovanje. Ko ima društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), ima problem zbog komplikovane procedure za gašenje takvog preduzeća. Otpušten je veliki broj radnika. Ukupno je (isključivo) u turističkom sektoru, bez srodnih delatnosti, bilo zaposleno 5000 ljudi pre krize, sada je ta brojka oko 3700. Mnogo kolega je uzelo i onaj drugi paket pomoći, što će omogućiti da zadrže radnike do kraja decembra, i tek tada će krenuti velika otpuštanja“, naglašava Ječmenica.

„KAKO TAČNO DA OPSTANEMO?“

U poslednjih nekoliko nedelja, u odvojenim saopštenjima su se oglasili udruženje ugostitelja i tzv. ivent industrija, odnosno organizatori proslava.

„Merama koje su, u različitim oblicima, na snazi više od šest meseci ugrožena je egzistencija ugostitelja, konobara, šankera, kuvara, poslastičara, muzičara, fotografa, dekoratera, pomoćnog osoblja, dobavljača pića i hrane, poljoprivrednih proizvođača, igraonica, organizatora svadbi i svih drugih koji godinama uredno plaćaju sve svoje obaveze, pune budžet i finansiraju javni sektor. Svi oni su sada zaboravljeni i ostavljeni na cedilu“, saopštila je krajem oktobra grupa ugostitelja iz Kragujevca, Niša, Aranđelovca, Kule i Trstenika, kao i Udruženje noćnih barova i klubova.

Ugostitelji pitaju – kako je tačno zamišljeno da oni opstanu, da li postoji „plan, program i paket mera koji će pomoći da oni koji godinama uredno plaćaju sve svoje obaveze, pune budžet i finansiraju javni sektor prežive ovaj period, i zašto ne“? Kako je moguće da se čitava jedna grana privrede gurne u zapećak, zaboravi i da se o ljudima koji od toga žive uopšte ne misli? Merama ograničenja, njihov je rad praktično onemogućen, „dok nijedna obaveza nije stopirana niti umanjena“ i navode konkretne mere koje bi im pomogle – isplata minimalca do normalizacije poslovanja, uz otpis poreza i doprinosa, smanjenje PDV-a sa 20 na pet odsto, smanjenje cene zakupa i lokalnih taksi, ukidanje eko taksi…

Sa druge strane, pre nedelju dana, udruženje „Ivent industrije“, koju čine firme koje se bave izdavanjem prostora za organizaciju proslava i događaja, dekorateri, saloni venčanica, fotografi, snimatelji, ketering kuće, poslastičari, muzičari, tehnička podrška za audio-video opremu i rasvetu… saopštilo je da je ova grana privrede „jedina koja ima zabranu obavljanja delatnosti“ zbog epidemijskih mera.

„Zbog toga je ugrožena egzistencija velikog broja zaposlenih i članova njihovih porodica – 80.000 ljudi je više od osam meseci bez ikakvih prihoda i na rubu egzistencije. Nas ni država ni javnost ne prepoznaje kao posebnu delatnost. Mi nismo ugostitelji, mi nismo restorani, kafići, splavovi, klubovi, butici, tržni centri, marketinške agencije, mi smo organizatori proslava pre svega svadbi, ali i drugih privatnih proslava i korporativnih događaja. Svi ovi gore nabrojani kako-tako rade, samo je nama rad onemogućen“, navode iz ovog udruženja.

Slično ugostiteljima, između ostalog, traže isplatu minimalca za sve zaposlene za period dok im je zabranjen rad, ukidanje obaveze plaćanja poreza i doprinosa na zarade za vreme zabrane rada, jednokratnu pomoć, ukidanje obaveza plaćanja firmarine i ekološke takse za sve mesece tokom kojih im je bio zabranjen rad, smanjenje PDV-a na 10 odsto…

ŠTA JE SA RADNICIMA

Od početka korona-krize bilo je jasno da će bez poslova najlakše ostajati oni najobespravljeniji, koji nemaju nikakvih prava – oni koji rade „na crno“.

Prema zvaničnim podacima iz Ankete o radnoj snazi, na kraju drugog kvartala 2020. u Srbiji je bilo 431.800 neformalno zaposlenih. Kako kaže za „Vreme“ prof. Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo, zajedno sa onima koji rade „na crno“ u istoj situaciji su i oni koji nemaju ugovor o radu.

„Ljudima koji rade ‘na crno’ su samo došli i rekli: ‘Izvinite, više nam niste potrebni’, i to je bilo to. Ništa nisu mogli da urade tim povodom. Oni koji rade van radnog odnosa – to su privremeni i povremeni poslovi, rad po ugovoru o delu, stručno usavršavanje – formalno nisu u situaciji u kojoj su radnici na crno, ali faktički jesu: njima takođe poslodavac može da dođe i da otkaz bez otkaznog razloga, bez sprovedenog postupka, bez otkaznog roka. Kaže, to je to, raskidamo ugovor i to je kraj“, kaže Reljanović.

On navodi da, osim ove velike grupe ljudi, velike probleme imaju i sakupljači sekundarnih sirovina, ali da su tokom vanrednog stanja nevolje imali i oni potpuno legalno prijavljeni. „Skupljači sekundarnih sirovina su žestoko pogođeni koronom i višestruko su ugroženi – bez ikakve zaštitne opreme dolaze u kontakt sa nečim što su bukvalno stotine ljudi ispipale tog ili prethodnih dana. Oni koji su potpuno legalni su poljoprivredni proizvođači, zajedno sa pomažućim članovima domaćinstva. To su porodice koje za vreme vanrednog stanja i zatvaranja pijaca nisu mogle da idu na njivu da rade kad treba šta treba, niti su posle toga mogli da plasiraju svoje proizvode jer su pijace bile zatvorene. Ima tu mnogo kategorija koje su bile zaboravljene“, kaže Reljanović.

Napominje da je moguće i da je u više fabrika došlo do kršenja zakona i prava radnika zbog kolektivnih otpuštanja i po više stotina radnika, bez ikakvog upozorenja, bez programa za rešavanje viška zaposlenih, bez saradnje sa sindikatima. Kaže i da je tokom epidemije naročito došlo do izražaja kršenje uslova rada – mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, kao i prevoza radnika.

„Imali smo čuveni slučaj ‘Jure’, koja je postala epidemiološko žarište još u aprilu. Takođe, kada je ukinut javni prevoz, poslodavci nisu želeli da organizuju drugi prevoz, iako je njihova obaveza da ili organizuju ili plate prevoz. Zakon uopšte ne predviđa situaciju da nema javnog prevoza, i kad je ukinut – ljudi su se snalazili kako su znali“, zaključuje

Reljanović.