Koncept specijala „Manjinske zajednice u Srbiji“ jeste da se manjinske zajednice predstave u svetlu sadašnjeg trenutka, te da se stereotipni i folklorni pristupi zamene uvidima koliko toga imamo zajedničkog.
Često se događa da se etikete koje su pripisane određenoj manjinskoj zajednici prenose generacijama. Takođe, postoji sklonost u javnosti da „dežurni krivci“ bivaju izvučeni po potrebi, kao i da se sportski, naučni ili umetnički uspesi pripadnika manjinskih zajednica lako i brzo pripišu vlasništvu većinskog naroda.
Želimo da ovim projektom načinimo pre svega jedan antropološki uvid u kapacitete našeg društva u celini, sa pretenzijom da istaknemo modus življenja koji je utemeljen na međusobnom poznavanju, uvažavanju i razumevanju svih nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji.
Urednica: Nataša Heror
Albanska populacija na teritorijama opština Preševo, Bujanovac i Medveđa živi na prostoru od 1249 km, ima dugu istoriju i, prema istoričaru otomanskog vremena Meadu Osmaniju, ovi delovi u antičko vreme pripadali su Dardaniji, ilirskom plemenu koje se protezalo u trouglu Niš–Skopje–Ulpijana (Priština).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i cenzusa, 2002. godine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa živi 57.595 Albanaca, dok se danas ne raspolaže tačnim brojem pripadnika albanske populacije u Srbiji zato što je albanska manjina bojkotovala poslednji popis iz 2011. godine.
On je takođe rekao da su kasnije, u osmansko doba, iako su bile pod osmanskom administracijom, ove teritorije dobile više na značaju tokom perioda nacionalnog preporoda posebno pri kraju XIX veka kada su postale administrativni deo Kosovskog vilajeta i sa izgradnjom železničke pruge Skopje – Žbevac (Bujanovac) – Beograd.
„Imajući u vidu faze kroz koje je prošao albanski narod uopšte i albanski narod sa prostora Preševa, Bujanovca i Medveđe, sigurno da je bilo kolebanja. Sve vreme, pa i danas, kulturnom identitetu preti rizik promena usled nekontrolisanog prihvatanja stranih kulturoloških modela, koji sa sobom donose nezaustavljivi trend globalizma“, naglasio je Mead Osmani.
Nacionalni savet Albanaca je jedina javna institucija u Srbiji koja podržava, promoviše i čuva kulturno nasleđe albanskog naroda na ovim prostorima.
Enver Mehmeti, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Albanaca je istakao da je deo strateškog orijentisanja i politike organizovanja ove institucije da čuva, unapređuje i razvija specifičnosti nacionalnog identiteta Albanaca.
Mehmeti je dodao da kontinuirani doprinos za očuvanje kulturnog nasleđa daju aktivnosti kao što su „Dani albanske komedije“ u Preševu, „Nedelja albanskog filma“ u Bujanovcu, izložba fotografija, promocija folklora u Medveđi, promocija knjiga i druge aktivnosti.
„Udruženje za nasleđe i kulturno stvaralaštvo Preševske doline“ putem naučnih konferencija koje organizuje o istorijskim ličnostima sa prostora na kojima žive Albanci iz svih balkanskih država daje značajan doprinos očuvanju i promociji nacionalnog albanskog identiteta.
Predsednik ovog udruženja Džemaledin Salihu, profesor istorije u penziji, kaže da sa svim rizicima uništavanja kulturnog nasleđa Preševske doline, veliki broj ličnosti koje su ostavile trag u nacionalnoj istoriji i dalje ostaju uzori i inspiracija novim generacijama.
Bitnu ulogu za nacionalni identitet imaju i mediji na albanskom jeziku, čiji je jedan od glavnih ciljeva postojanja očuvanje i promocija pisma, jezika i vizuelne prezentacije koji čine kulturni identitet Albanaca.
Časopis „Perspektiva“ koji objavljuje „Albanska kulturna zajednica“ u Bujanovcu, od 2006. godine ostao je jedini periodični pisani medij na albanskom jeziku sa 214 objavljenih brojeva do sada.
Sevdail Hiseni, izdavač ovog časopisa, istakao je da je kulturni identitet Albanaca u Srbiji u krizi zbog odsustva brige i podrške od strane opštinskih institucija, kao i od strane državnih institucija.
„Mi znamo da je kultura posebna karakteristika svake etničke zajednice, bez koje nema kulturnog i nacionalnog razvoja. Žalosna je činjenica da je albanska kultura u Srbiji lišena prava da ostvari veću podršku za njen stvarni razvoj“, naglasio je Hiseni.
Značajnu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta daju i kulturno-umetnička društva koja, kroz promovisanje izvornih kola, nošnji i učestvovanjem na raznim balkanskim festivalima, promovišu jedan deo albanske kulture.
Sa ciljem ojačavanja, očuvanja i promocije albanskog kulturnog identiteta u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca planiraju osnivanje digitalnog muzeja, a nevladine organizacije i istraživači traže način da osnuju Institut za nasleđe i kulturno stvaralaštvo Albanaca u skladu sa zakonskim okvirom u Srbiji.
Leonita Avdili je masterirala na studijama likovne umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini. Mišljenja je da se kvalitet kulturnog života u Bujanovcu slabo i sporo menja. Svoje snove ostvaruje kroz slikanje, ostavljanjem tragova na platnu. Izlaže na regionalnim i međunarodnim izložbama.
Projekat „Manjinske zajednice u Srbiji“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
