Uz ogradu da ne umem da procenim kako će to uticati na celokupnu ekonomiju, rekao bih da je odluka da mlađi od 40 godina ne plaćaju godišnji porez na dohodak odlična za srpsku IT industriju. Nemam za to nikakvih indicija, ali liči mi da su upravo ljudi iz te industrije došapnuli kome i gde treba da bi im takva mera bila od koristi. Kao što su šaputali i neke druge stvari poslednjih godina, pa su ih vlasti čule i poslušale.
U to verujem jer su u strukturi mlađih od četrdeset, koji u Srbiji zarađuju na legalan način, u IT sektoru najbrojniji oni koji mesečno prihoduju više od 2100 evra, što je bio osnov za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak (malo manje od tri miliona dinara oporezivog prihoda). Tu bi se, verovatno, moglo naći i nešto preduzetnika, sportista i umetnika i malo ko od menadžera, budući da se na tako plaćene položaje stiže obično posle četrdesete. Za razliku od IT-ja gde veoma dobar diveloper može da prebaci tu granicu već sa 25, mada je realnije posle tridesete.
Ko lepo zarađuje može da plati i porez, zašto bismo bili sažaljivi prema mlađima od četrdeset ako takva osećanja prema njima ne gaje na Zapadu, zar ne? Recimo, zbog vesti da se u svetu trenutno traži 132.000 visoko kvalitetnih softveraša, sudeći po oglasima na platformi za poslove Adzuna (izvor ZDnet). Reč je o postkovid potražnji koja je u konstantnom porastu, praktično nijedan mesec ove godine nije bilo manje od sto hiljada radnih mesta koja su čekala pravu osobu. Tu kreće veza sa Srbijom i njenim porezima.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije, Ilva Johanson, koja je prošle nedelje posetila Srbiju, prilično glasno je slala neke poruke, onima koji su hteli da ih čuju. Na sajtu njenog komesarijata u blog sekciji, početkom juna najavila je promenu imigracione politike kako bi se EU više otvorila za, pazite sad, talente iz drugih zemalja, pa i iz migrantske populacije. Procenjujući da je ljudski kapital najveća vrednost u digitalizovanom svetu, pogotovo privredi, EU će nastojati da prikupi što više takvog kapitala. Plate su više nego dobre, standard „švedski“, kandidati samo moraju da budu veoma, veoma dobri. Jer analitičari ZDneta primećuju da je veliki broj slobodnih radnih mesta samo delimično rezultat restartovanja IT industrije posle prve faze pandemije. Dobrim delom problem je što je teško naći kvalitetne ljude. Ima ih Kina, ali ih zadržava svojim merama, Americi i Britaniji ih je teško oteti, pa ostaje neintegrisani deo Evrope kao primarni „rudnik“ – ruda je jeftina, samo je malo ima.
Suprotno uvreženom mišljenju da je IT sektor profitirao od korone, brojke pokazuju da je, zapravo, takođe bio snažno pogođen. Neki su zaista umnogostručili svoje prihode, najviše oni koji se bave onlajn prodajom i komunikacijom, ali startapi oslonjeni na privredu koja se ukočila masovno su propadali ili ostajali bez kapitala neophodnog za razvoj, a kojem su se nadali. Neku štetu napravilo je i onlajn školovanje, odnosno rad od kuće, budući da je to značajno usporilo razvoj mladih, onih koji bi uskoro trebalo da stignu na tržište. Ali to će se osetiti tek za koju godinu.
Sada se stavite u poziciju divelopera mlađeg od 40, koji baš ovih dana treba da ispovrti par stotina ili koju hiljadu evra za porez i saznaje da, ako ostane u Srbiji, tu obavezu neće imati. To nije zanemarljiv teg na strani ostanka o čemu se svako u toj industriji premišlja, jer mu se može. A nije neprivlačna ni za mlade nerezidente kojih ima sve više u srpskim IT firmama, kao i među digitalnim nomadima za koje Srbija, takođe, najavljuje neke povoljnosti.
Ako treba još da se šapuće, verovatno će se tražiti neselektivne subvencije (smanjenje doprinosa) za zapošljavanje u IT sektoru, uključujući i takozvane frilensere. Jer, ko ne bude sačuvao svoje talente moći će svetu da prodaje samo litijum, a možda i hrom.
