Posle godinu dana žučnih rasprava Barak Obama je izgurao reformu zdravstva, ostvario sigurno najvažniji unutrašnjopolitički cilj svog mandata i po drugi put promenio istoriju. Da nije uspeo, njegov autoritet bi bio ugrožen, a liberalno jezgro demokrata posve demoralisano
Tek što je „obamanija“ i u Americi i u svetu počela da se razvodnjava, a kritike na račun globalne američke političke superzvezde postale glasnije i otrovnije, tek što se domaći i svetski auditorijum zasitio „istorijskih govorancija“ i šarolikih pompeznih „šupljih“ obećanja mladog, lepog i šarmantnog crnog predsednika, a u redove američkih demokrata posle gubitka jednog mesta u Senatu uvukla sumnja i vidno opao entuzijazam za „promene“, Barak Obama je drugi put za samo nešto više od godinu dana promenio istoriju: u nedelju je američki Predstavnički dom tesnom većinom usvojio reformu zdravstvenog sistema. „Za“ je glasalo 219 poslanika, ni jedan jedini republikanac, protiv 212, među kojima 34 demokrate. Prethodno je Senat već izglasao reformu zdravstva.
Dok je Amerika bila decenijama pripremana za prvog crnca koji gazduje Belom kućom, dobrim delom i zahvaljujući visokobudžetnim holivudskim i televizijskim produkcijama, u kojima su afroamerički glumci prvo decenijama bili šefovi policijskih stanica, da bi lagano napredovali do predsednika Sjedinjenih Američkih Država, za reformu zdravstva po socijalnom evropskom modelu mnogi Amerikanci i pored Obaminih predizbornih obećanja izgleda nisu bili spremni. I to, iako se sveobuhvatna reforma zdravstva provlačila kao lajtmotiv svih demokratskih predsednika od Ruzvelta, preko Kenedija i Džonsona, do Klintona. Niko nije uspeo da je progura, nikome obavezno zdravstveno osiguranje nije bilo vredno političkih kompromisa na drugim frontovima, uvek je na kraju većinski odbacivano kao „neameričko“ i „socijalističko“, kao nešto što guši glorifikovani „američki individualizam“ i pušta državu da se meša u privatne stvari pojedinca. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Amerikanaca i sada protiv Obaminog nacrta reforme zdravstvenog sistema, pored ostalog zbog bojazni da ugrožava ekonomske osnove SAD, mada istraživanja ne pokazuje koliko je onih koji su protiv, zato što reforma nije još radikalnija, to jest „socijalističkija“.
BLASFEMIJA: Iako je još pre glasanja o reformi zdravstva u Predstavničkom domu bilo jasno da je Obama ovu bitku dobio, žučna rasprava je trajala čitavih deset sati. Jer, nešto što se za Evropljane podrazumeva samo po sebi, za Amerikance je očigledno prava erupcija u vrednosnom sistemu, za mnoge čista blasfemija, svetogrđe, skrnavljenje onoga na šta su Amerikanci ponosni, a što staje u dve svetski poznate fraze: „The american way“ i „The american dream„. Američki način nije da deo svog u ubilačkoj konkurenciji krvavo zarađenog novca daješ da bi drugima, koji nisu uspeli, bilo bolje; američki san je da dođeš do bogatstva, a ne da ga deliš sa „nesposobnima“, pa makar samo jedan mali deo. Na socijalnu tržišnu privredu u Americi se uvek gledalo podrugljivo kao na slabost evropskih privreda. Obamina pobeda u Kongresu je – u svom biću – za konzervativnu Ameriku, nešto kao pobeda japanske automobilske industrije nad Dženeral motorsom i Fordom: rušenje američkih ikona. Ispred kuće je američka zastava, nacionalna himna se peva dok je desna ruka na srcu, ali se na posao ide u hibridnoj tojoti, a ne u ševroletu od 4000 kubika. A sada još treba i da plaćaš, da bi „lenjivci“ i drugi nesrećnici bili zdravstveno osigurani. Japanci su barem bitku dobili na američki način, u tržišnoj utakmici.
Tako je i žučna rasprava na Kapitol hilu pred sam čin glasanja pokazala – za sada – nepremostive razlike u shvatanju filozofije društva poslanika, što kudikamo nadilazi značaj reformskog zdravstvenog paketa. Kako neki mediji pišu, dilema u Kongresu je bila: više države ili manje države, Ruzvelt ili Regan? Tu se radilo o promeni kursa američkog društva, kakva se dešava samo svakih nekoliko decenija.
Obama posle godinu dana ubeđivanja, polemisanja i svađa ne samo sa republikancima nego i unutar demokrata, do poslednjeg trenutka nije bio siguran da će imati potrebnu većinu. Na kraju je ipak uspeo da pridobije nekoliko članova konzervativne frakcije demokrata. Neki od njih, dobri hrišćani koji su protiv abortusa, u zdravstvenoj reformi videli su opasnost da se preko svega, još i novcem poreskih obveznika plaća „ubijanje beba“. Jednog od njih, Barta Stupaka, parlamentarca iz Mičigena, partijski drugovi su danima ubeđivali da popusti. Argumentacija je glasila otprilike ovako: jedan 81-godišnji demokrata, takođe iz Mičigena, rekao je da i on želi da štiti život, te da je konsultovao svog sveštenika, jer ne želi da ugrozi svoje spasenje na onom svetu. Ali da mora da glasa za reformu zdravstva, zato što ona spasava živote. Na kraju je Obama predsedničkim ukazom propisao da abortusi neće biti pokriveni zdravstvenim osiguranjem.
SRP I ČEKIĆ: Osim moralnih i filozofskih pitanja, problem za kongresmene je bilo to, što bi prema većini računica podrška zdravstvenoj reformi mogla da ih košta glasova u njihovim izbornim krugovima. Jaka kampanja republikanaca sejala je strah među Amerikancima da će reforma, koja bi u narednih deset godina poreske obveznike trebalo da košta oko 940 milijardi dolara, biti smrtonosni udarac za ionako rekordno deficitaran državni budžet. Proračuni Congressional Budget Office (CBO), da bi u krajnjem efektu reforma značila uštedu – smanjivanjem troškova i povećanjem poreza za dobrostojeće – mnogima nije zvučala dovoljno ubedljivo. Činjenica je da dok pojedine društvene grupe imaju korist od reforme zdravstva, ona za druge predstavlja dodatno finansijsko opterećenje.
Republikanci su upozoravali na opasnost od megalomanskog prezaduživanja države. Govorili su da narod ne želi nove pakete teške milijarde dolara koje sebi ne mogu da priušte, prebacivali su demokratama da ne poštuju volju naroda i da zbog toga treba da se „stide“. Napadali su Obamu i da kroz slogan „veća pravda za sve“ uvodi na mala vrata srp i čekić u Ameriku. U čitavoj svađi oko koštanja zdravstvenih reformi niko nije ni spomenuo milijarde koje se troše za američko vojno prisustvo u Iraku i Avganistanu.
MARŠ U ISTORIJU: Na kraju je Obama ipak pobedio i ostvario sigurno najvažniji unutrašnjopolitički cilj svog mandata. Pokazao je da iza lepih želja stoje i dela koja zaista pomeraju stvari, te da je spreman da se bori za ono „što je ispravno“, pa ma koliko koštalo i bilo rizično. Kako reče u avgustu preminuli legendarni senator Ted Kenedi: „Zdravstvena zaštita je pravo, a ne privilegija.“ Posle „istorijskog“ glasanja Obama je izašao vidno umoran pred kamere i bez trunčice trijumfalizma rekao: „Ovako izgleda promena.“ Poruka je bila više nego jasna: da je on čovek koji stoji iza svojih reči – slogan njegove izborne kampanje bio je „Promena“. Da nije uspeo da progura reformu zdravstva, kredibilitet i autoritet predsednika bili bi zabrinjavajuće ugroženi, liberalno jezgro demokrata posve demoralisano, a Obama bi kao talentovani govornik i šoumen vukao sa sobom imidž pop ikone, a ne državnika koji dobija bitke koje su mu važne.
Ovako Obama za mnoge Amerikance ostaje politički mesija koji bi u istoriji mogao da stoji rame uz rame sa Džonom Ficdžeraldom Kenedijem i Martinom Luterom Kingom. Džon Luis, nekadašnji Kingov saborac, koji je pre 45 godina marširao kroz Alabamu i demonstrirao za ravnopravnost Afroamerikanaca, koji je doživeo bes rasista, policijske pendreke i torturu, grcajući od uzbuđenja rekao je: „Danas ponovo marširamo. Marširamo u istoriju.“
PODELA: Dok je jedno predizborno obećanje ispunio, Obama je drugo pogazio, piše američka štampa. A to je da će smanjiti jaz među partijama. Naprotiv, Amerika odavno nije bila ovako duboko i suštinski podeljena na demokrate i republikance. Kako piše New York Times, već decenijama se nije dogodilo da ni jedan jedini republikanac ne podrži neku reformu demokratskog predsednika. Republikanci se još uvek ne predaju. Najmanje dvanaest saveznih država najavljuje tužbe, na osnovu navodne povrede njihovog ustavom zagarantovanog suvereniteta, jer se pribojavaju da će one dobrim delom morati da snose troškove reforme zdravstva.
Veliko je pitanje da li će demokrate na izborima za Kongres na jesen biti nagrađeni ili kažnjeni, zato što su na mišiće izgurali zakon o reformi zdravstva. Zbog ove borbe, koja je trajala duže nego što je Obama to predvideo, kaska reforma finansijskog sektora. A posle poraza, republikanci će, što već i najavljuju, pružati još veći otpor i sledi sigurno nova maratonska i žučna rasprava.
Obama je zbog zdravstva sve druge planove odložio i bacio u drugi plan, pogotovo sve izvan Amerike: i Avganistan, i klimatske promene, i Bliski istok, i sankcije protiv Irana, a tek mu Evropa ni na pamet ne pada. Amerika je trenutno potpuno okrenuta sama sebi. Kako piše nemački Spiegel: Amerikancima ništa ne treba da pokvari njihov veliki dan. Ali ostatak sveta i ne može baš da se raduje.
„Dobro veče svima. Večeras, posle skoro 100 godina govorancija i razočaranja, posle višedecenijskih pokušaja i godinu dana neprekidnog truda i debata, Kongres Sjedinjenih Američkih Država se najzad izjasnio da radnici u Americi i porodice u Americi i mali preduzetnici u Americi mogu da imaju sigurnu svest o tome, da ovde, u ovoj zemlji niti bolest niti neki nesrećan slučaj ne treba da ugroze snove, za čije su ostvarenje radili čitavog života“, rekao je Obama pošto je Predstavnički dom izglasao zakon o reformi zdravstvenog sistema. Nastavio je, kako nisu popustili ni pred sumnjama ni pred cinizmom ni pred strahom, te da su dokazali da je američka nacija spremna da se uhvati u koštac sa velikim izazovima, i da je ova vlada, vlada naroda, proizašla iz naroda, i koja radi za narod.
Obama je rekao da je konačno nešto učinjeno protiv sistema zdravstva koji je služio osiguravajućim preduzećima, a ne običnim ljudima. Za većinu Amerikanaca u ovoj raspravi nikada se nije radilo o apstraktnim stvarima, o borbi između desnih i levih, republikanaca i demokrata – već o nečem posve ličnom. Radilo su tu, na primer, o roditeljima koji su iskusili očaj pokušavajući da leče dete obolelo od neke hronične bolesti i koji bi nailazili na odbijanje osiguravajućih društava, o malim preduzetnicima koji su stajali pred izborom da ili da skupo osiguraju svoje radnike ili da ostanu konkurentni na tržištu.
Ovo nije pobeda neke partije, rekao je Obama, ovo je „pobeda za vas. Ovo je pobeda američkog naroda. I ovo je pobeda zdravog razuma.“ I naravno: „Hvala. Bog vas blagoslovio, neka bog blagoslovi Sjedinjene Američke Države.“
Sa novim zakonom 32 miliona Amerikanaca – gotovo jedna šestina stanovništva, koja do sada nije bila zdravstveno zaštićena – biće osigurani u slučaju bolesti. Svi građani SAD moraju da imaju zdravstveno osiguranje. Državnu pomoć dobiće porodice sa godišnjim primanjima do 88.000 dolara. Roditelji mogu svojim zdravstvenim osiguranjem da pokrivaju decu do njihove 26. godine. Ti izdaci finansiraće se delimično većim nametima za domaćinstva sa godišnjim primanjima većim od 200.000 dolara za samce i 250.000 dolara za bračne zajednice. Preduzeća će morati radnicima da ponude zdravstveno osiguranje ili im preti kazna.
Na osnovu novog zakona osiguravajuća društva biće podvrgnuta većoj kontroli države. Preduzeća iz ove branše neće više moći korisnike osiguranja odbijati zbog njihove istorije bolesti, ili raskidati ugovore u slučaju bolesti čije je lečenje povezano sa većim troškovima. Osiguravajuća društva neće više moći ni da traže veće premije zbog pola ili zdravstvenog stanja osiguranika.
Obama je ipak morao da odustane od osnivanja državnog zdravstvenog osiguranja, što je tražilo levo krilo demokrata. Zato bi od 2014. godine trebalo da se uspostavi takozvana berza zdravstva, na kojoj bi Amerikanci mogli da upoređuju, kupuju ili prodaju polise.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
