Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju
Uspavljujuću tišinu na stadionu Crvene zvezde narušavaju mašine dole oko travnatog terena kojima gradska uprava pokušava da na prečac postavi atletsku stazu za potrebe Univerzijade. Tišina u ovoj „srpskoj instituciji“ čini se veća je nego na Zejtinliku i ostrvu Vidu gde počivaju pali za srpsku slobodu. Brojni automobili parkirani oko stadiona i upravne zgrade nisu dokaz bilo kakve aktivnosti u klubu. Ljudi koji rade na ulazima kao obezbeđenje ne žele da razgovaraju o stanju u klubu, šankerice u medija centru gledaju svoja posla. Do ljudi iz uprave nemoguće je doći, portparol kluba ponavlja kao mašina da za sada ne zna ništa.
Kod jedne od kapija na zapadnoj tribini postavljen je poster sa slobodnim mestom za potencijalnog navijača koji bi poželeo da se slika sa svojim timom u prirodnoj veličini. To je kao na vašarima kada stavite glavu u šablon pa na slici izgleda da vas napada ajkula, ili kao kod Kusturice u Mećavniku gde možete da vidite kako vam stoji odežda srpskog seljaka. „Ovo je tvoje mesto“ piše na sredini tog postera i u prvom trenutku vaš reporter pomisli da bi mogao da se slika, ali onda shvata da ne može da identifikuje ko su sve ti ljudi na fotografiji na kojoj piše da je to tim za sezonu 2008-2009. U zimskom prelaznom roku pola tih igrača je otišlo iz kluba, a dovedeni su novi na čija lica se takođe još nismo navikli. A nekad, pre samo dvadesetak godina i manje, znalo se: kad vam izađe poster na duplerici magazina „Tempo“ u julu, to je tim koji ćete gledati u narednoj i sezoni iza nje. Na stranu sentimenti, reporter nije mogao da se slika i zbog toga što nigde okolo nije bilo nikoga osim prodavačica u radnji u kojoj možete kupiti majice, dresove i gaće sa znakom kluba koji je nekad bio veliki i bez svog stadiona.
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu „Nikola Tesla“ u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju. Čitava priča je pomalo čudna jer je nejasno kako bilo ko može da zabrani slobodnom čoveku da otputuje kad poželi osim ako taj čovek nije žrtva trgovine ljudima. Domaći mediji su potom preneli demanti samog Parkera s kojim su kontaktirale kolege iz rodne mu Južne Afrike.
„Nigde nisam hteo da idem, meni je u Zvezdi odlično i ne duguju mi novac“, rekao je Parker za južnoafrički magazin.
KINTA ZA KAFU I SOK: Pored nemilih događaja u nedelju ili na katolički Uskrs, klub je bio oblaćen u medijima koji su objavili da su neki igrači izbačeni iz stanova u kojima žive, da drugi duguju silan novac za telefonske račune, da oni najmlađi nemaju ni za kafić.
„Mi stariji dajemo mlađima po hiljadu dinara za kafu i sok“, preneo je jedan beogradski tabloid reči ozlojeđenog Mirnesa Šišića, koji je zimus došao u klub i već doživeo da mu gazda stana u kome stanuje daje ispisnicu zbog dugova. Klub koji je nekad kupovao stanove da bi njegovi prvotimci imali sve uslove za rad došao je do toga da nema 200 evra mesečno za kiriju.
Ova lista blamova nastavila se na nešto ranije objavljenu informaciju da igrači više nemaju besplatan ručak u klupskom restoranu i da mesecima ne dobijaju „prinadležnosti“ ili stipendije, što bi rekao Duško Vujošević. Naraslo nezadovoljstvo igrača dovelo je maltene do toga da formiraju sindikat i zatraže hitan sastanak sa predsednikom Tanom. Posle sastanka u svlačionici, dakle na terenu gde su igrači dominantni, predsednik je u svom maniru rekao da je situacija teška, ali da će problemi biti rešeni. Pored njega su kao vođe fudbalera stajali Ognjen Koroman i Nikola Lazetić, koji očevidno nemaju problem sa novcem već sa svojom budućom karijerom.
„U Srbiji niko nije gladan“, uskliknuo je Den Tana i poručio igračima da više trče i da se lakše trči praznog stomaka, a pare će stići, to nije njihova briga.
SOS MARKET ZA ZVEZDU: Ova „priča gladnih“ na stadionu Crvene zvezde podseća na probleme koje su imali pre nekoliko sezona u FK Vojvodina i FK Obilić kada njihovi igrači nisu imali ni gde da jedu ni gde da spavaju. Tada je, u Vojvodini, stvar privremeno rešio Dejan Govedarica, bivši prvotimac, tako što je zaklao neke svinje i doneo igračima da se najedu, a FK Obilić je polako otišao u potpunu anonimnost.
Grad je počeo da bruji, a protivnici kluba da seire: „FK Sledeća sezona“, „SOS market za Marakanu“, „Pravda za Zvezdu“, „Zvezda se bori za Intertoto kup“, „Zvezdi ugroženo drugo mesto“ neki su od komentara koji su se pojavili na forumima. Ovo naizgled nije važno, ali pitajte navijače Crvene zvezde kako se oni osećaju povodom toga. Zato su oni, okupljeni u Udruženje građana „Delije Sever“, seli i sastavili program za oporavak kluba pošto su pre desetak dana pomogli suparničkoj grupi „Grobari Jug“ da se oslobodi neprijateljskih žuto-plavih stolica na delu stadiona FK Partizan. Navijači su predstavili svoj program u medija centru na stadionu, dan pre sednice upravnog odbora kluba koja je bila zakazana za utorak 14. april. Osim predstavnika navijača, u čije ime su govorili Vladimir Šavija i Jovan Šurbatović, i novinara, prezentaciji su prisustvovali i Stevan Stojanović Dika i Dragoslav Šekularac, nekadašnje zvezde kluba.
Šta žele Delije?
Pod jedan, oni žele da znaju ono za čim vapi čitava javnost i tiče se dugova FK CZ. „Hoćemo da uprava izađe sa realnim podacima o tome kolika su dugovanja i kakva je struktura dugova“, rekao je Šurbatović. On je rekao da je zahtev upućen upravi koju navijači smatraju privremenom i da im je dat rok do Velikog petka, 17. aprila. Ako Tana i drugari ne učine to, navijači će inicirati novu skupštinu kluba na kojoj će biti smenjena sadašnja uprava i biti imenovana nova koja bi trebalo da otkrije istinu o finansijama kluba i da nađe rešenja za izlaženje iz problema.
PUT U DUŽNIČKO ROPSTVO: O tome kolika su dugovanja kluba i koliko se kome duguje pojavljivale su se brojne informacije. Prošle jeseni, pre nego što je postavljen za predsednika kluba, Den Tana je pominjao cifru od oko osam miliona evra, kasnije je to naraslo na 16, a sada se priča o dugovima koji prelaze 20 miliona evra. Zvaničnih podataka nema i možda će se više znati kada UO bude rešio da radi svoj posao. Ako je javnost mogla da sačeka da vlada obelodani plate uprava javnih preduzeća i kontrolnih agencija, budimo strpljivi još koji dan pa ćemo znati šta je zapisano u Zvezdinim knjigama. O dugovima koje ima klub prvi je govorio Dragan Stojković, predsednik u periodu 2005–2007, koji je pominjao neke milione, ali je on deo uspevao da vrati, nasleđeno iz vakta Dragana Džajića, a nešto se i zaduživao dodatno mada je prodao čitav tim koji je danas okosnica reprezentacije Srbije. O dugovima je nešto diskretnije govorio i njegov naslednik, preduzetnik Toplica Spasojević, koji je ranije za „Vreme“ rekao da je Zvezdi godišnje potrebno 20 miliona evra za normalno funkcionisanje kluba. Danas se pominje suma od milion evra mesečno.
U ovom kolopletu brojki i izjava o njima taško da ima nekog sistema. Ono na šta klub nikada nije uspevao da odgovori to je koliko je novca potrebno da bi se održavala infrastruktura, koliko igrački pogon, koliko za zaposlene u klubu. Takođe, a to je ono što Delije žele, nikada javno nije objavljeno koliko je ko „dao“ Zvezdi od tzv. finansijera kluba. Te je Dragi Mićović dao petsto hiljada, te je Marko Mišković dao milion, te nisu dali ni žute banke, te njima klub duguje četiri miliona, te Mišković kaže da je dao do sada 3,5 miliona i da očekuje da mu klub to vrati kad stane na noge. Jednom Den Tana kaže da su svi oni samo obećali novac a da ništa nisu dali, a onda okrene ćurak i kaže da nije važno gde je Mišković dok god od njega stiže novac. Spasojević je tvrdio da su sve to dobri ljudi koji žele da pomognu klubu i da „uleću sa novcem“ kada je to neophodno.
Sve govori da su svi mogući krediti i reprogramirani krediti potrošeni a, ko za baksuz, Zvezda nema nijednog atraktivnog igrača koga bi mogla da proda za neki osetniji novac. To takođe govori o tome kako se u klubu radi proteklih nekoliko sezona. Pored svega, recesija je u zamahu tako da pronalaženje likvidnog sponzora izgleda kao igranje lotoa.
Zvezdini navijači su poručili da su svega svesni, ali da vole klub i da sada kada je najteže moraju sve da učine da bi se posrtanje zaustavilo.
„Ovaj program je nastao iz naše emocije prema klubu“, rekao je Šavija.
SPONZORI I FINANSIJERI: Kao mogući sponzor pojavio se Filip Janković Cepter koji je javno ponudio milion i po evra za tri sezone klubu koji bi imao obavezu da ime njegove kompanije nosi na dresovima. Cepter se ranije pojavljivao u javnosti sa idejom da želi, kada to bude bilo moguće, da kupi FK CZ, ali takav ishod je daleko od izvesnog zbog brzine donošenja Zakona o sportu. Šurbatović je rekao da je Cepter, kao i drugi sponzori, dobrodošao u klub, ali samo kao sponzor, ne kao finansijer. On je dodao, kada je reč o dugovima kluba raznim osobama, da će relevantna biti samo ona koja su potkrepljena dokumentima, kao i da niko iz uprave ne može tek tako da ode dok se ne utvrdi njegova odgovornost.
Delije su se postavile kao čuvari kluba o kojem se više ne stara niko, ali je pitanje kolika je njihova realna snaga. Oni će svoj potencijal meriti kroz akciju „Dobro znaj da uvek tu sam ja“ kojom žele da animiraju i privuku „armiju navijača Zvezde“ da se učlanjuje u „Klub navijača Crvene zvezde“, novi „pravni entitet“ koji će upravljati svojevrsnim fondom.
„Ako se učlani 100.000 navijača i plati članarinu od 10 evra za godinu dana, to će biti milion evra“, kažu Delije u svom programu, objašnjavajući da bi taj novac onda bio ustupljen klubu pod jasno definisanim pravilima. Do ove lepe sume, koja je realno zanemarljiva kada se uzme u obzir koliko je klubu potrebno, doći će se kroz medijsku kampanju u kojoj će učestvovati poznate javne ličnosti koje vole Zvezdu. Ideja je sledeća: o Zvezdi progovorimo kroz srca navijača, privučemo ostale koji su pomalo zaboravili na klub, skupimo neku vrstu depozita koji služi da se na to nakalemi novac „ozbiljnih sponzora“ koji će se pojaviti kada vide da u klubu postoji neka vrsta zdrave snage.
U osnovi, ideja koju predstavljaju navijači zasnovana je na iskustvu poslovanja velikih evropskih klubova, koji snagu brenda i broj članova koriste kao inicijalnu kapislu za prikupljanje velikog novca i to jeste pozitivan pristup.
Za razliku od komšija iz Humske, koji su pre par godina imali sličnu situaciju sa upravom FK Partizan koju su rešavali bojkotom utakmica i protestima pred Vladom Srbije, Delije pozivaju da se još u većem broju dolazi na utakmice jer se samo tako može pomoći klubu. Akcija Delija je usmerena ka tome da se podigne „pozitivna galama“, da se u najteže doba pokaže svetu kolika je snaga imena, a ne da se dodatno urušava klub koji lako može da bude, zbog nesolidnih knjiga i dugova, izbačen iz evropskih takmičenja, makar to bio i Intertoto kup.
„Mi smo svesni da navijači ne mogu da upravljaju klubom“, kaže za „Vreme“ Šurbatović i dodaje da, kada se stvari postave na zdrave osnove, postoji mogućnost da se pojave ljudi koji će imati interes da ulože novac.
UPRAVA NA DALJINSKI: Sa konceptom navijača složio se i potpredsednik Mišković i pre no što je obelodanjen glasom iz dalekog sveta, koji su preneli tabloid „Kurir“ i pouzdane „Večernje novosti“. Navijačima se to nije dopalo. „Nekorektno je da se sa našim planom pojavljuje čovek koji misli da može da upravlja klubom iz inostranstva“, poručili su oni. Ovo nije poruka koja može da „ohrabri“ ljude s novcem, ali navijači poručuju da prolazi vreme onih koji su od Zvezde uzimali, a ništa u nju nisu donosili.
„Mislimo da imamo više kredibiliteta da tražimo novac i dobijemo ga od onih koji su klub doveli u ovakvu poziciju“, poruka je Delija.
Šurbatović je iskoristio priliku da predstavi ideju budućeg uređenja kluba koja treba da se sprovede u okviru sadašnjih „zakonskih normi“. Ta ideja je jednostavna: Zvezda treba da bude vlasnički organizovana poput Reala i Barse, predsednik bi se birao na izborima i morao bi da obezbedi novac za svoj program i da položi depozit kao garanciju.
Ono što Šurbatović i druge Delije ne mogu da kažu jeste isto ono o čemu uprava ćuti kao zalivena: kada se jednom obelodani stepen propasti u nekim novčanim jedinicama, šta je činiti da se ta neprijatnost od par desetina miliona evra prevaziđe. Neobično je i da „državni organi“ nisu ni u jednom trenutku izašli sa podacima o tome iako se Zvezdine knjige više od godinu dana temeljno češljaju u nameri da se nađu dokazi koji bi omogućili podizanje optužnice protiv Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića za navodne pronevere počinjene u prošlosti. Ova magla koja je prekrila Zvezdine knjige može da znači da se i dalje negde iza dogovaraju stvari, a koje su to stvari možda saznamo i pre sudnjeg dana.
Uskrs je u nedelju, pravi trenutak za svođenje računa.
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve