fotografije: ap photo
Parlament Makedonije, četvrtak 27. april: jedan od demonstranata koji su upali u skupštinu galantno ljubi ruku članici VMRO-DPMNE, dok drugi divljački vuče za kosu već povređenu poslanicu SDSM-a. Deo policajaca i poslanika VMRO-DPMNE pozdravlja se sa masom demonstranata, koja vređa, kune, udara i gađa čime stigne poslanike SDSM-a…
Za „Vreme“ iz Skoplja
Posle krvavih događaja u makedonskom parlamentu, papa Franjo je pred desetak hiljada vernika na vatikanskom Trgu Svetog Petra pozvao na molitvu za Makedoniju, zbog „ozbiljne političke situacije“. A neki detalji te situacije su sledeći: stanje najteže povređenog poslanika iz redova novoformirane parlamentarne većine Zijadina Sele, lidera Pokreta za reformu (DPA) i Alijanse za Albance, koji je onesvešćen i sa teškim povredama glave iznesen iz Sobranja, stabilizovano je, ali će ostati na Neurohirurškom odeljenju klinike u Tetovu jer, prema rečima lekara, kod takvih povreda može doći do naknadnih komplikacija; Makedonija je mirno proživela produženi vikend i nijedan politički faktor do trenutka kada nastaje ovaj tekst (utorak u podne) nije preuzeo odgovornost za neverovatne bezbednosne propuste i indolentnost policije, posle kojih je nekoliko stotina demonstranata, članova inicijative „Za zajedničku Makedoniju“, ušlo u Sobranje i krvnički prebijalo, pored najteže povređenog Sele, uglavnom poslanike Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).
Lica sa fantomkama, od kojih su neka bila i naoružana, predvodila su masu koja je pretila, psovala, udarala i gađala poslanike, ali i novinare i deo skupštinskog obezbeđenja koji je pokušao da radi posao za koji je plaćen. Lider VMRO-
-DPMNE koji je celu deceniju bio neprikosnoveni vladar Makedonije, eks-premijer Nikola Gruevski, kao i u nekim ranijim incidentnim situacijama, pre ovog nasilnog upada u parlament otišao je u inostranstvo. Po povratku, demantovao je da su on i njegova partija podsticali nasilje, optužujući novu skupštinsku većinu da je kršenjem poslovnika Sobranja i makedonskog Ustava pokušala da izvede državni udar, u čemu ju je, navodno, sprečio nezadovoljni narod koji je osvojio Sobranje.
„Ako je neko hteo da ubije Zaeva (lider SDSM-a koji očekuje mandat kao novi premijer, prim. nov.), ubio bi ga! Stotinu lica je bilo na pet metara od njega, izvadili bi pištolj i ubili bi ga. Ja sam protiv nasilja, ali apsurdna je izjava Zaeva da su ljudi koji su ušli u parlament hteli da ga ubiju s umišljajem“, rekao je Gruevski u prvom televizijskom nastupu posle incidenata.
OKIDAČ ZA NASILJE: Članovi njegove partije su nedeljama provocirali političke protivnike i opozicioni deo javnosti koristeći poziciju predsednika skupštine u odlasku Trajka Veljanovskog, i beskrajnim replikama na replike onemogućavali izbor novog predsednika skupštine i nove vlade. Poslednja kvazisednica 27. aprila imala je drugačiji kraj jer su poslanici SDSM-a i albanskih partija, kao većina, izabrali poslanika Albanske demokratske unije (DUI) Talata Džaferija za novog predsednika skupštine. Iako je kontroverzni Džaferi (eks oficir JNA, makedonske vojske i Oslobodilačke nacionalne armije – ONA) u koaliciji VMRO-DPMNE i DUI-ja bio i ministar odbrane, njegov izbor je izazvao eskalaciju dvomesečnih protesta inicijative „Za zajedničku Makedoniju“ (koju kontroliše VMRO-DPMNE, a čija definicija „zajedništva“ obuhvata i pretnje i uvrede na račun „prokletih Šiptara“) protiv Tiranske platforme. Ta platforma predstavlja dogovor tri najznačajnije albanske partije u Makedoniji za pregovore o novoj vladi, a donesena je pošto su se lideri albanskih stranaka prethodno sastali u Tirani pod pokroviteljstvom premijera te zemlje Edija Rame. Protesti koji su se, prema nekim opravdanjima nasilnika, održavali zbog navodnog nepoštovanja poslovnika pri izboru i ugrožavanja budućnosti Makedonije, bili su okidač za dalje krvoproliće.
S druge strane, SDSM sve vreme u javnim nastupima svojih partijskih predstavnika tvrdi da se radi o manipulaciji dela čelnika VMRO-DPMNE, koji koriste sva sredstva da ostanu na vlasti i izbegnu zatvorske kazne, uplašeni zbog brojnih slučajeva koje je otvorilo Specijalno javno tužilaštvo, formirano da bi ispitalo navode iz „Bombe“ – afere sa prisluškivanjem 25.000 građana u kojoj su obelodanjeni brojni primeri zloupotreba službenog položaja i korupcije, ali i pozivi na nasilje i prikrivanje ubistava.
Novi predsednik skupštine Džaferi je istakao da je jedini legalni i legitimni predsednik Sobranja i da predsednik države Đorđe Ivanov ima rok od deset dana da parlamentarnoj većini uruči mandat za formiranje nove vlade. On je direktno optužio Ivanova i Gruevskog za politički haos u zemlji i demantovao da je Tiranska platforma nekakva opasnost za Makedoniju.
PARALELNI CENTRI MOĆI: U kakvom haosu i rasulu su bile nadležne institucije govori mnogo činjenica: i pored direktnih javljanja zarobljenih ili zabarikadiranih novinara svojim redakcijama i na društvenim mrežama o krvoproliću u Sobranju, dva i po sata tamo nije bilo specijalaca, deo policije u parlamentu čak se pozdravljao sa nasilnicima; čelnik Biroa za javnu bezbednost (BJB), kadar VMRO-DPMNE, telefonski je bio dostupan samo partijskom lideru, ali ne i ministru unutrašnjih poslova iz redova Demokratske unije za integraciju, jer je navodno sakupljao policajce da bi reagovali; deo demonstranata je napadao i kola hitne pomoći kojima su povređeni poslanici SDSM-a prevoženi u bolnicu! Ministar Agim Nuhiju je najavio ostavku zbog moralne odgovornosti, ali je direktno optužio direktora BJB-a Mitka Čavkova da je namerno izbegavao kontakt i prolongirao naredbu za evakuaciju ugroženih poslanika i novinara i za izbacivanje nasilnika iz parlamenta. I ovaj primer nepostojanja komunikacije samo je potencirao reakcije retkih nezavisnih medija o postojanju „dve policije“, o partijskim parapolicijama u MUP-u i u obaveštajnim službama, koje su se otrgle svakoj institucionalnoj kontroli.
S druge strane, posle prvih privođenja deo onih koji su upali u Sobranje je brže-bolje zatražio od predsednika Ivanova, jednog od najodgovornijih za haos u Makedoniji jer je kao marioneta VMRO-
-DPMNE zapostavio svoju ustavnu funkciju i odbio da dodeli mandat lideru većine u parlamentu, da budu amnestirani ukoliko se protiv njih pokrenu optužnice, jer smatraju da su branili državu! Apsurdnost ovakvog zahteva je donekle objašnjiva jednodecenijskim gustim medijskim mrakom i dezinformativnom toksikacijom makedonskog društva, teorijama zavere i „geostrateškom“ važnošću Makedonije u nekom novom svetskom poretku. Zbog toga je bilo moguće i da novinar provladine televizijske stanice u ponedeljak pita pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Hojta Brajana Jia da li je o njegovoj dvodnevnoj poseti Skoplju obavešten Donald Tramp i da li ju je odobrio. „Ja sam Hojt Ji i radim za vladu Sjedinjenih Američkih Država koja je ozbiljna organizacija i sve što neko u vladi radi jeste sa prethodnim znanjem i dozvolom naših nadređenih i naših šefova. U našoj vladi nema anarhije“, odgovorio je uz osmeh Ji.
U Makedoniji, međutim, baš zbog anarhije i pokušaja da se ni po koju cenu ne ispoštuje volja većine birača na decembarskim izborima, odavno nikome nije do smeha. Umesto mirnog transfera vlasti, pošto VMRO-DPMNE i pored najvećeg broja osvojenih mandata (51 u skupštini sa 120 poslanika) nije obezbedio većinu, jer se DUI predomislio i posle cele decenije priklonio dosadašnjoj opoziciji – SDSM-u, koja je sa 49 poslanika, uz glasove albanskih partija DUI, Besa i Alijanse za Albance (18), u tome uspela, došlo se na korak od državnog udara.
Predsednik Ivanov mesecima „patriotski“ odbija da dodeli mandate Zaevu, protivustavno tražeći od njega nekakve posebne garancije o unitarnosti države, iako je mandat prethodno poverio Gruevskom, koji u tom trenutku nije imao obezbeđenu većinu, ali je valjda smatrao da će i pored antialbanske retorike u kampanji postići dogovor sa DUI-jem o produžavanju „tender-koalicije“. Ivanov je zahtevao i da se SDSM javno izjasni protiv Tiranske platforme.
NAREĐENJA SA ZAPADA: Hojt Brajan Ji razgovarao je u Skoplju sa liderima parlamentarnih partija, sa novoizabranim predsednikom Sobranja Džaferijem i sa predsednikom Ivanovom, koji i pored najava ovog puta nije izbegao susret sa američkim diplomatom, poput ranijih prilika, kada je eskivirao visoke predstavnike EU. Posle susreta, Ji je osudio nasilnički i kukavički napad na poslanike, nazivajući događaj alarmantnim i nesrećnim, zahtevao od makedonskih vlasti da potpuno istraže napade i da odgovorne izvedu pred lice pravde. Istakavši da su SAD spremne da pomognu onim snagama u Makedoniji koje žele da je približe NATO-u i EU, Ji je ipak rekao da novinari treba da pitaju Gruevskog o njegovim namerama: „Na susretima sam čuo da svi imaju razumevanja o ozbiljnosti krize i potrebi da se ona prevaziđe i da zemlja krene napred. Ali kakvu će ulogu odigrati lideri pojedinačno u rešenju krize, zavisi od razgovora i pregovora među partijama.“ Iako je njegov rečnik bio diplomatski, Ji je jasno poručio da će SAD, EU, NATO i Nemačka raditi sa novim predsednikom parlamenta Džaferijem, „kome treba dati svaku mogućnost da demonstrira svoje liderstvo i da napravi neophodan korak da se formira vlada“.
Daleko žešća bila je retorika šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela, koji je u dva dana imao čak tri izjave o Makedoniji i sa sastanka ministara spoljnih poslova EU na Malti direktno poručio da je „nedopustivo da neko zadrži vlast samo zato što se plaši istrage Specijalnog tužilaštva o onome što je radila Vlada“. „Ono što su uradili bivša vladajuća partija i oni koji je podržavaju ne samo da je neprihvatljivo već i direktno zatvara vrata EU, ako se tako nastavi… Sada se mora izabrati nova vlada u Makedoniji koja je posle izbora dobila većinu. To je normalan put. I mora da se učini sve da parlament radi slobodno“, rekao je Gabrijel. On je upozorio one koji ne žele da se odvoje od svojih funkcija da ne smeju da blokiraju put Makedonije u EU, i da se zasad šalju samo signali, iako postoji i lepeza mera i sankcija.
Upad u parlament i napade na poslanike osudili su i čelnici EU Federika Mogerini i Johanes Han, ambasada SAD u Makedoniji, kao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, prema kome se ne sme dozvoliti da se ponove akti nasilja. Poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu Josip Juratović izjavio je da je „Gruevski lično možda žrtva neke klike oko njega“, ali da želi da mu savetuje da pre ili kasnije neće moći da pobegne od nezavisnog sudstva. Belgijanac Piter Vanhojte, evropski posrednik u pregovorima makedonskih partija za izlazak iz krize, poručio je Gruevskom da je njegova partija glavna opoziciona partija u parlamentu jer je izgubila većinu, i da to „nijedno nasilje ne može da promeni“, da je izbor novog predsednika parlamenta legalan i da „nijedan sud – čak i oni koje kontrolišete – ne može i ne treba to da ospori“.
SDSM optužuje rukovodstvo VMRO-DPMNE da stoji iza napada, objavljujući foto i video materijale na kojima su lica, navodno službenici MUP-a, makedonske vojske i državne administracije, koja su učestvovala u neredima i napadima na poslanike. „Svi koji učestvuju u ovom sramnom pokušaju državnog udara, osim što će biti obeleženi u istoriji kao glavni krivci za nemile događaje u Sobranju, odgovaraće i za najteža dela koja ne zastarevaju“, odgovara VMRO-DPMNE.
Osnovno javno tužilaštvo je saopštilo da je identifikovano 15 osoba za koje je od MUP-a zatraženo da budu privedena. Dosad je privedeno osam lica, od kojih je petorici izrečena mera pritvora od osam dana, jednom licu određen je kućni pritvor, a dva lica su pod merama bezbednosti. Svi se terete za učešće u masi koja sprečava službeno lice u vršenju dužnosti, za šta je predviđena kazna od jedne do pet godina zatvora.
Još je otvoreno pitanje direktnog učešća poslanika VMRO-DPMNE u organizaciji i „navođenju“ napadača. Istini za volju, ostaće zabeleženo da je Vlatko Đorčev, minulih godina jedan od medijski najeksponiranijih članova rukovodstva VMRO–DPMNE, pokušao da odbrani i sakrije deo poslanika SDSM-a, na čemu mu je zahvalio i sam Zaev, ali je i Đorčev u prvom javnom nastupu posle krvoprolića ponovio optužbe na račun SDSM-a.
Zvanična Srbija se u makedonskoj krizi hitro svrstala na stranu Nikole Gruevskog – a zatim oprezno povukla nogu
Sticaj je srećnih okolnosti što se situacija u Makedoniji tokom prvomajskog praznovanja donekle smirila i što novine za to vreme uglavnom nisu izlazile. Tako su mudre glave iz Vlade Srbije, koje su se zapalile nakon što je naoružana rulja u noći između 26. i 27. aprila upala u zgradu Sobranja i krenula da mlati poslanike „pogrešne“ političke i nacionalne pripadnosti, dobile priliku da se malo ohlade. Isto važi i za provladine medije, koji su zbog praznične pauze bili primorani da obustave gromoglasne najave o novom ratu na Balkanu, koji je po njima već počeo i samo što nije prerastao u globalni nuklearni sukob.
Izgleda da su u Beogradu, u trenutku kad su vesti iz Skoplja počele da stižu, stekli utisak da je počeo da se odvija „makedonski scenario“, kojim su premijer Aleksandar Vučić i njegovi trabanti tokom predsedničke kampanje nedeljama uterivali strah u srpsko biračko telo. Šta taj scenario podrazumeva nikada nisu jasno objasnili, jer iako protesti u Makedoniji već dugo traju, do te noći su bili mirni. Ono što se iz njihovih izjava moglo razumeti jeste da taj scenario uključuje mnogo nasilja na ulicama i da su scenaristi zapadne tajne službe i neizbežni Džordž Soros, a sve u cilju destabilizacije Balkana uopšte, a Vučića kao garanta regionalne stabilnosti posebno. Tabloidi i s njima uvezane televizije su nedeljama lansirali polupečene teorije zavere, često međusobno protivrečne, a „makedonski scenario“ im je bio zajednički imenitelj.
Bilo kako bilo, srpska vlada, sa pripadajućim analitičarima, te noći pala je u kolektivni fras, u kome je ostala sledećih četrdeset osam sati. U njihovim glavama se sve spojilo: i puštanje Ramuša Haradinaja na slobodu, i izjave Edija Rame i Hašima Tačija o Velikoj Albaniji, i ulazak Crne Gore u NATO, i izbori u Francuskoj, i Donald Tramp i Vladimir Putin. Verovatno najbolju ilustraciju šta im se nakon upada u Sobranje motalo po glavama dao je Dragomir Anđelković, omiljeni Vučićev analitičar za koga se priča da govori ono što premijer misli. On se danima nije skidao sa televizijskih ekrana, a evo šta je izjavio za praznični broj tabloida „Alo“: „Što se tiče balkanskog proleća, treba isključiti Ruse iz te priče, oni to nikada ne rade, jer su i sami bili meta obojenih revolucija. Ako to neko pravi, onda je to Zapad, odnosno zapadni centri moći. Imali smo pokušaj pre nekoliko godina u BiH, pa nije uspeo, a sada se zakuvalo od Hrvatske do Makedonije. Imali smo pokušaj i u Srbiji sa šetnjama, pa isto nije uspelo. Sve su to pokušaji soroških struktura da destabilišu region. To može da zahvati Srbiju, ali ne kao obojena revolucija, već kroz albanski terorizam. Oni su spremni da zbog ideje velike Albanije zapale region, i imaju u tome podršku sa strane. Oni ne planiraju obojene revolucije, već oružane sukobe i pobune, tako da to možemo nazvati ne prolećem, nego albanskim paklenim letom“, objasnio je on.
Vučić je sazvao hitnu sednicu Vlade u kojoj je uspostavljen „Štab za praćenje situacije u Makedoniji“, a sledećeg dana je održan vanredni sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti (ko se još seća da je Vučić odavno najavio povlačenje iz tog tela?). Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je zloslutno konstatovao da su „Albanci krenuli na sve ili ništa“. Nakon sednice Biroa, Vučić je uveravao građane da „građani Srbije mogu mirno da spavaju, Srbija je mirna i stabilna, a borbena gotovost Vojske Srbije je podignuta tamo gde je trebalo“. U nekoj drugoj zemlji, građani bi posle ovakvih izjava krenuli da kopaju zemunice i prave zalihe ulja, brašna i konzervi, ali su u Srbiji najave apokalipse svakodnevna stvar, pa su se umesto toga većinom bacili na pripreme za prvomajsko roštiljanje.
Postoji više razloga zašto se Vučić neposredno posle upada siledžija u Sobranje instinktivno stavio na stranu Nikole Gruevskog, čoveka koji nakon izbora nije pristao da siđe sa vlasti, pozivajući se na albansko-soroševsku zaveru, sa očiglednom željom da loptu sa političkog prebaci na međunacionalni teren. Neki razlozi su lični, neki su podstaknuti antialbanskim stavom (niko od srpskih političara nije imao ni trunke saosećanja za albanskog poslanika Zejadina Selju, kome je te noći ozbiljno povređena glava i jedva je preživeo), a neki su čisto politički. Vučićeva Srpska napredna stranka i VMRO-DPMNE su pridružene članice Evropske narodnjačke partije (EPP), najmoćnije stranke u Evropskom parlamentu. Njihov zajednički prijatelj, austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, aktivno je učestvovao u kampanji Gruevskog, časteći ga, kao i Vučića, epitetom „garant stabilnosti na Balkanu“.
Tokom praznika, međutim, postalo je jasno da je Gruevski izgubio podršku EPP-a – čak se i Kurc ogradio od njega i osudio batinanje poslanika. I ne samo to nego je i Evropska unija, za divno čudo, zauzela jedinstven stav i podržala izbor Talata Džaferija za predsednika Sobranja, a isto je učinio i zvanični Vašington, koji je poslao emisara u Skoplje da ubedi Gruevskog da mirno preda vlast.
Kao i toliko puta ranije, Vučić se našao između dve vatre: sa jedne strane zvanične Moskve, koja snažno podržava Gruevskog, i Zapada, koji je stao iza koalicije socijalista i albanskih stranaka. I kao toliko puta ranije, odstupio je na neutralnu poziciju. „Srbija se ne meša u unutrašnje odnose u Makedoniji, važno je da sve bude mirno i ja molim sve aktere da sačuvaju mir jer je stabilnost na Balkanu najvažnija“, poručio je u ponedeljak. Na direktno pitanje da li Srbija podržava izbor Džaferija izbegao je da odgovori, pozivajući se na nemešanje u unutrašnje stvari susedne države.
I tako je apokalipsa ponovo odložena. Do prve prilike.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
