ilustracija: vreme / ih
Posle turneje po zapadnom Balkanu visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da je "zabrinuta" i da će svoju zabrinutost preneti ministrima spoljnih poslova zemalja članica EU na samitu koji se održava 9. i 10. marta u Briselu. "Situacija je napeta i izložena unutrašnjim, regionalnim i globalnim izazovima", izjavila je Italijanka, da bi nastavila u obaveznom optimističkom tonu evropskog činovnika, tipa – ima Balkan snage da se izbori sa izazovima, a EU tek što neće da pruži punu podršku evropskim integracijama svima koji bi da se integrišu u EU, a tek ti divni mladi ljudi u Srbiji sa Kosovom ili bez njega, Bosni i Hercegovini, Makedoniji ili Crnoj Gori, koji su puni evropskog entuzijazma
Za razliku od Mogerini, ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak je bez trunčice obligatornog optimizma izjavio da se visoka predstavnica sa balkanske turneje vratila „frustrirana“, da EU sve više gubi kredibilitet po pitanju proširenja, da je napustila zapadni Balkan, a posledica toga je „da su danas dve tamošnje države pred raspadom, a tri u dubokoj krizi“.
Građane famoznog „zapadnog Balkana“ najviše bi moglo da frustrira što se Mogerini ponašala kao da je pala s Marsa, a ne doletela iz Brisela, nekako iskreno iznenađena što u Makedoniji VMRO-DPMNE prosto neće da preda vlast, da populističkim i nacionalističkim parolama poziva svoje pristalice da na ulici spreče „albanizaciju zemlje“, optužuje Albaniju da se meša u unutrašnja pitanja Makedonije; da u Crnoj Gori opozicija bojkotuje parlament zbog „pokušaja terorističkog napada i državnog udara“ koji su obeležili parlamentarne izbore pre pola godine, na kojima vlasti insistiraju kao istinitim, a opozicija ih naziva farsom; da su zajedničke institucije u Bosni i Hercegovini u krizi zbog odluke o reviziji presude za genocid protiv Srbije (kao da inače nisu u krizi), što je podiglo tenzije i na relaciji Sarajevo–Beograd; da Srbija ima zategnute odnose sa Kosovom (koje, naravno, ne priznaje i koje je i bez Srbije u političkom i ekonomskom rasulu) i sa Hrvatskom i sa Bosnom; da su Priština i Podgorica u sporu oko demarkacije granice; da sve ove države formalno ispunjavaju osnovne demokratske kriterijume, dok su suštinski partokratske i autokratske države; da svugde cveta korupcija, da preovlađuje populizam, da se svugde i svi poigravaju sa nacionalističkim osećanjima (uključujući i članicu EU Hrvatsku), koje je lako uzburkati zbog neraščišćenih istorijskih računa; da je socijalna situacija kritična, nezaposlenost ogromna…
Mogerini je delovala iznenađena, kao što je čitav Zapad bio iznenađen kada mu je pred nosom počelo Arapsko proleće i kada su milioni izbeglica počeli da hrle ka Evropi. Kao da je kriza u nas prestala što da bukti, što da tinja preko dve i po decenije. Posle blagog pozitivnog trenda, ona se ponovo inertno produbljuje i širi, dok su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zaokupljene sopstvenim, međusobnim i globalnim izazovima.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
