foto: ap photo
Antimonopolska regulatorna agencija Evropske unije naložila je američkoj kompaniji Epl da plati trinaest milijardi evra poreza Republici Irskoj, gde je godinama uživala "ilegalne" poreske olakšice. To je najveća dosad izrečena poreska kazna. Ovaj slučaj je, međutim, samo vrh ledenog brega
Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu. Izgleda da su ovu latinsku izreku doslovce shvatile mnoge multinacionalne korporacije, izbegavajući da plaćaju, ili do besmisla umanjujući, poreske dažbine na basnoslovnu dobit. U tu svrhu koriste čitav arsenal pravnih trikova, pritisaka i ucena, a poslednji primer takvog korporativnog ponašanja potresao je nedavno Irsku. U glavnim ulogama ove finansijske afere našli su se američki tehnolo-ški gigant Epl i Evropska komisija, koja je proizvođaču ajfona i mekova odrezala retroaktivni porez na dobit u visini od trinaest milijardi evra. Brisel, naime, sumnjiči Epl da je godinama plaćao mizerne poreze na dobit u Evropi, zahvaljujući posebnim poreskim olakšicama koje mu je obezbedio zvanični Dablin. Drugim rečima, da je tehnološki gigant iz Kupertina u Kaliforniji, uz svesrdno saučesništvo irske vlade, faktički utajio ogroman porez, koji sada, naprečac, mora da vrati.
POREZ OD 0,005 ODSTO: Objavljujući odluku Evropske komisije nadležna komesarka za konkurenciju Margaret Vestager je istakla da članice EU „ne mogu da daju poreske olakšice izabranim kompanijama“, jer to nije u skladu sa propisima EU o državnoj pomoći. Ona je navela da je „trogodišnja istraga“ pokazala da je Irska godinama davala Eplu izdašne poreske olakšice koje su omogućile da stopa poreza na evropski profit te multinacionalne kompanije padne sa ionako niskog jednog procenta u 2003. na besmislenih 0,005 odsto u 2014. godini. Evropska komisija zbog toga smatra da „Irska mora da povrati od Epla nenaplaćeni porez za period od 2003. do 2014. u visini od trinaest milijardi evra plus kamate“. Ovo „plus kamate“ moglo bi da znači da bi američkoj kompaniji mogao da se ispostavi račun na oko devetnaest milijardi evra.
Udruženi u protestu protiv ovakve odluke Brisela, Vlada u Dablinu i američki Epl su se usprotivili optužbama da je Irska nezakonito odobrila tehnološkom divu poreske olakšice. „Irska tvrdi da je u ovom slučaju plaćen čitav iznos poreza i da nije bilo državne pomoći, jer Irska ne sklapa nikakve dilove sa poreskim obveznicima“, navela je u saopštenju koaliciona vlada u Dablinu, najavljujući žalbu evropskim sudovima protiv rešenja Evropske komisije. „Želimo da pošaljemo snažnu poruku da je Irska i dalje atraktivna i stabilna lokacija za dugoročne i značajne investicije“, rekao je ministar finansija Majkl Nunan.
Oštre reakcije stigle su i sa druge strane Atlantika. Izvršni direktor Epla Tim Kuk ocenio je nalog Evropske unije kao „totalnu političku glupost“, rekavši da će se Epl boriti protiv odluke koja „nema osnova ni u zakonu ni u činjenicama“.
U pismu koje je ovim povodom šef američke kompanije poslao akcionarima i korisnicima ističe se zasluga Epla za privredni rast i stvaranje novih radnih mesta, kako u Irskoj tako i čitavoj Evropi. „Kako je naš posao rastao godinama, postali smo najveći poreski obveznik u Irskoj, najveći poreski obveznik u SAD i najveći poreski obveznik u svetu. Dobili smo uputstva od irskih poreskih vlasti o tome kako da poslujemo u skladu sa irskim poreskim zakonom“, napisao je, između ostalog, Kuk. Nije se dugo čekalo ni na reakciju američke administracije, a Bela kuća je odluku evropskih vlasti okvalifikovala kao „jednostranu“ i „nepoštenu“.
VRH LEDENOG BREGA: Sukob Evropske komisije i Epla oko (ne)ispunjenih poreskih obaveza samo je vrh ledenog brega. EU odavno najavljuje borbu protiv velikih korporacija i bogatih pojedinaca koji profit prebacuju u poreske oaze, a odluka EK da Epl mora da plati trinaest milijardi dolara trebalo bi da demonstrira odlučnost da se stvari isteraju do kraja.
Izveštaj američkog ogranka neprofitne organizacije Oksfam (Oxfam) otkrio je nedavno da je pedeset najvećih američkih kompanija, među kojima su i Majkrosoft, Dženeral elektrik, Epl i Gugl, u inostranim poreskim oazama sakrile čak 1400 milijardi dolara. U izveštaju se navodi da Dženeral elektrik, recimo, van SAD čuva 119 milijardi dolara, Majkrosoft 108 milijardi, Guglova „krovna“ kompanija Alfabet 47 milijardi dolara itd.
Što se Irske tiče, njen liberalni poreski sistem već godinama unazad predstavljao je osnov ekonomske politike te zemlje, kojom je veoma uspešno privlačila investicije i preduzeća kao što su onlajn giganti Gugl i Fejsbuk. Sve do danas, Irska se uspešno odupirala pritiscima da promeni način i stopu oporezivanja kompanija. Ukoliko bi se zaista dogodilo da Epl, na kraju, mora da uplati Irskoj tih trinaest milijardi evra, agencija Asošijeted pres je izračunala da bi irska vlada mogla da dâ po 2825 evra svakom svom stanovniku, uključujući i decu. Takođe, očas posla bi mogao da se reši budžetski deficit od pet milijardi evra i da „prvi put u poslednjih deset godina budžet ne bude u crvenom. Drugo je pitanje, naravno, koliko bi multinacionalnih kompanija u tom slučaju napustilo Irsku i svoje evropsko sedište prebacilo u neku drugu državu EU.
Tržišna vrednost Epla procenjuje se na preko 580 milijardi dolara. Kompanija je izdala preteće saopštenje da bi isterivanje pravde kako je vidi Evropska komisija za posledicu moglo da ima „duboke i štetne posledice na investicije i stvaranje radnih mesta u Evropi“.
Sličan problem kakav trenutno ima Epl, prošle godine „potkačio“ je i američku kompaniju za onlajn trgovinu Amazon, koja je u dužem vremenskom periodu veliki procenat svojih prihoda ostvarenih u Evropi slala na račun u Luksemburgu. Evropska komisija tada je utvrdila da ova kompanija faktički ima nelegalan dogovor sa državom Luksemburg o utaji poreza.
Svojevremeno je istraživanje Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) pokazalo da velike kompanije – među kojima su pomenuti Amazon, ali i Ikea, Pepsi i još 340 multinacionalnih preduzeća – izbegavaju plaćanje poreza u matičnim zemljama zahvaljujući specifičnim ugovorima koje im je izdavalo ministarstvo finansija u Luksemburgu. Većinu takvih ugovora za svoje međunarodne klijente isposlovale su konsultantske kuće iz tzv. Velike četvorke – Prajsvoterhaus Kupers, Deloit, Ernst & Jang i KPMG.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
