Američki kolumnista Dejv Beri je pre nekoliko godina pokušao da objasni suštinu američkog fudbala ostatku sveta koji ne razume o čemu se tu zapravo radi. Beri je napisao da je poenta igre u ritualnom polivanju trenera pobedničkog tima sokovima kompanije Gatorade (PepsiCo i drugi napici); da se otprilike 350 članova tima stalno vrti oko ivice terena; da je glavna zabava u tumačenju mimike i pokreta članova tima i igrača na televizijskom ekranu; te da svako četvrtfinale traje tri sata. Prema njegovom viđenju američkog fudbala, reklame i zabavljači povremeno prekidaju akciju trčanja i padanja do sledeće akcije trčanja i padanja, posle kojih televizijski gledaoci iz desetine različitih uglova opet gledaju slow motion akcije trčanja, udaranja i padanja na terenu.
Tako je to otprilike izgledalo i u finalu 48. Superboula na stadionu Metlajf u Nju Džersiju uz mnogo buke i masovnu histeriju. U fokusu pažnje i kamera bili su igrač Pejton Mening i njegov Denver, koji je bio favorit u kladionicama i u medijima. Ali, sve se preokrenulo – „defanzivni“ Sihouksi iz Sijetla, sa najboljom odbranom, prešli su u ofanzivu i pobedili „ofanzivne“ Bronkose iz Denvera sa neverovatnih 43:8 i osvojili Superboul. Sihouksima je ovo bio drugi nastup u finalu i prva titula. Takođe, ovo je jedna od najuverljivijih pobeda u istoriji Superboula. Godine 1990. je San Francisko 49 savladao Denver sa 55:10.
Dvoboj Denvera i Sijetla najavljivan je kao okršaj oprečnih stilova igre. Prvaci Američke konferencije Bronkosi imali su „atomski napad“, dok prvaci Nacionalne konferencije Sihouksi svoje uspehe temelje na čvrstoj odbrani. Bronkosima je ovo bio sedmi nastup u Superboulu, a dosad su osvojili dva naslova (1998/1999, 1999/2000). Tokom ove sezone srušili su niz ofanzivnih rekorda, a njihov kvoterbek Pejton Mening (37) proglašen je najkorisnijim igračem sezone (MVP). Vlasnik pobedničke ekipe Sijetl Sihouksa je Pol Alen, poznat i kao suosnivač Majkrosofta. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 15,6 milijardi dolara, on je najbogatiji vlasnik jednog NFL kluba.
Odbrambeni igrač Sijetla Malkom Smit proglašen je najkorisnijim igračem (MVP) 48. Superboula. Međutim, pravi heroj finala u američkom fudbalu je „četrdesetica“ Derik Kolmen, igrač sa oštećenim sluhom, iz ekipe Sijetl Sihouksa. Mediji pišu da on nije čuo ništa od te stravične halabuke na stadionu, ali je video ono što je važno. Čitao je sa usana kvoterbeka i učio napamet akcije.
PILEĆA KRILCA: Procenjeno je da 111,3 miliona Amerikanaca svake godine gleda Superboul. Prvi put u istoriji američkog fudbala 48. Superboul odigrao se na otvorenom stadionu Metlajf u Nju Džersiju. Kladioničari su ove godine potrošili oko osam milijardi evra na gubitnički Denver i njihovog kvoterbeka Pejtona Meninga. Na sve i svašta se moglo kladiti, od oblika šešira Bruna Marsa do toga koliko će dugo trajati izvođenje američke himne u interpretaciji operske pevačice Rene Fleming. Televizijska mreža FOX je prodala sav reklamni prostor (oko 53 minuta) po prosečnoj ceni od četiri miliona dolara za 30 sekundi, tj. 133,3 hiljade po sekundi. Sva mesta na stadionu Metlajf za 48. Superboul prodata su sredinom decembra prošle godine. Najskuplja reklama u istoriji je Krajslerova, koji je za emitovanje na 45. Superboulu platio 12,4 miliona dolara. Ove godine su emitovane 43 reklame.
Završnica NFL-a (Nacionalne fudbalske lige) najvažniji je sportski događaj godine i kao takav ima veliku marketinšku važnost te je pravi mamac za oglašivače koji plaćaju milionske iznose za svoj komadić oglasnog prostora. Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da su Amerikanci veliki „reklamožderi“ – prema nekim istraživanjima, čak 69 odsto Amerikanaca želi da gleda utakmicu sa reklamama, a 61 odsto Amerikanaca te iste reklame kasnije traži na internetu. Kako bi reklama donela što veću korist, odnosno što duže bila prisutna u javnosti, mnogi oglašivači odlučili su da ih objave pre finala. Gotovo da nema industrijske grane koja nije bila zastupljena, a velika bitka za prestiž na ovom svojevrsnom festivalu reklama svake godine se vodi između proizvođača automobila. Posebno uložen trud u oglašavanje za vreme Superboula često rezultira vrhunskim auto-reklamama koje „traju“ godinama nakon objave.
Najviše su se reklamirale automobilske kompanije, proizvođači piva i bezalkoholnih pića, prehrambena industrija, osiguravajuća društva i slatkiši. Američka publika je ove godine na stadionu Metlajf u Nju Džersiju u pauzama za reklame, između ostalog, videla i Radeta Šerbedžiju u reklami za M&M Peanut. Procenjeno je da je od ovog spektakla profitirala i industrija kompjutera i mobilnih telefona, jer je za vreme meča ostvarena komunikacija sa oko 40 miliona stanovnika u SAD. I ove godine se pojelo oko milijardu i dvesta pedeset miliona pilećih krilaca, dvadeset pet hiljada tona avokada, petnaest hiljada tona čipsa, preko milijardu litara piva i osam hiljada tona koštunjavih plodova. Jedna od zanimljivosti vezanih za ovaj Superboul jeste da Bronkosi i Sihouksi dolaze iz dve savezne države u kojima je legalizovana marihuana – Sijetl je u državi Vašington, a Denver u Koloradu. Grupa za legalizaciju marihuane zakupila je nekoliko bilborda u blizini stadiona sa porukom „marihuana je bezbednija od fudbala i alkohola“.
ZABAVA U POLUVREMENU: Šou-program u poluvremenu Superboula je američka institucija. Počinje gromoglasnom najavom na Metlajf stadionu: „Nacionalna fudbalska liga želi vam dobrodošlicu na Pepsi šou u poluvremenu“, i onda to isto još jednom, za slučaj da neko nije dobro čuo. Do sada su na Superboulu nastupale najveće zvezde, od Majkla Džeksona i Rolingstonsa do Madone, i u tom smislu izbor Bruna Marsa kao glavnog zabavljača ove godine bio je možda malo ispod očekivanja. Bruno Mars je izveo Treasure, Runaway baby i Just the Way You are, a Red Hot Chilli Pepers su odsvirali staru Give it Away. Tokom reklama, grupa U2 je predstavila novi singl Invisible. Američku himnu je otpevala operska pevačica Rene Fleming, a Kvin Latifa izvela je America the Beautiful. Mnogi u šali kažu da je pravi pobednik Superboula zapravo Bob Dilan, koji se pojavio u reklami za Krajsler, a njegova pesma I Want You korišćena je u reklami za jogurt.
Šou-program na Superboulu je postao planetarno popularan devedesetih godina, kada je nastupio Majkl Džekson. Posle njegovog nastupa 1993. godine Nacionalna fudbalska liga nije više imala problema sa gledaocima i oglašivačima, a njegov nastup je ocenjen kao najbolji ikad na Superboulu. Drugi izvođač čiji se nastup pamti bila je grupa U2, koja je 2002. godine izvela pesmu Where The Streets Have No Name, dok su u pozadini na velikom platnu išla imena žrtava terorističkog napada 11. septembra. Najveći gaf izveo je 2004. godine kontroverzni Džastin Timberlejk kad je pocepao deo korseta Dženet Džekson i američkoj publici predstavio njenu desnu dojku. CBS, koji je prenosio program, brzo je odreagovao i pokrio prizor reklamama, ali snimak i dalje živi na internetu. Timberlejk i Džeksonova su kasnije tvrdili da to nije bilo namerno, da se slučajno desilo, ali šteta je već napravljena i neko je morao da bude kažnjen. Nacionalna fudbalska liga je trajno raskinula saradnju sa MTV-jem, koji je te godine producirao šou-program Superboula. Posle tog događaja, na Superboulu su uglavnom nastupali stariji „provereni“ rokeri, poput Rolingstounsa, Pola Makartnija, Madone i Brusa Springstina, koji je godinama odbijao da učestvuje. Prema pisanju „Forbsa“, na Superboulu koji se održavao 2010. godine u Majamiju, „nastupalo“ je i 10.000 prostitutki koje su se rasporedile u blizini stadiona.
KOLOSEUM NAŠEG DOBA: Spektakl ima i svoju mračnu stranu, o kojoj se nerado govori, budući da je to nacionalni sport i izvor ogromne zarade. Na račun Nacionalne fudbalske lige stižu optužbe da je godišnji prihod federacije od preko deset milijardi dolara ostvaren preko teških povreda glava i više stotina slučajeva prerane smrti igrača. Kritičari navode i da se ova igra bazira na sistematskoj eksploataciji mladih, mahom Afroamerikanaca, od strane belih bogataša. Čak Tompson, jedan od najžešćih kritičara, kaže da je „za to nekad postojao naziv“. Poređenje sa Koloseumom je jedno od najčešćih.
U savremenom Koloseumu sve se vrti oko novca i zabave. Dvadeset najgledanijih TV programa u američkoj istoriji su prenosi Superboula. Svaki od trideset dva tima koji čine i poseduju Nacionalnu fudbalsku ligu procenjuje se na 1,7 milijardi američkih dolara. Na „Forbsovoj“ listi 50 najbogatijih sportskih timova u 2013, NFL zauzima 30 mesta (60 odsto), dok fudbalski (soccer) timovi zauzimaju samo sedam mesta na listi. Kompanija Gatorade već deset godina sponzoriše NFL sa 2,3 milijarde dolara.
Američki fudbal je takozvani „školski sport“, jedini način da se dođe do velikih klubova NFL-a je kroz sistem koledža i univerziteta. I univerziteti veoma dobro zarađuju od ovog sporta – 11 vrhunskih američkih univerziteta je 2011. godine zaradilo više od 100 miliona dolara. Treneri „školskog“ američkog fudbala su takođe veoma dobro plaćeni, od jednog do pet i po miliona dolara godišnje, koliko vredi najplaćeniji Nik Sejban sa Univeziteta Alabama.
U svojoj knjizi The King of Sports Greg Isterbruk navodi da raste nasilje u američkom fudbalu i kao jedan od dokaza za to navodi da je 1967. godine NFL propisivao prosečnu dozvoljenu težinu igrača od 115 kilograma, dok je 2011. godine granica pomerena na 145 kilograma. Sudari divova iz punog trka na televiziji imaju dramatičan efekat, ali je evidentan i porast smrtnih slučajeva i povreda. Bivši igrač Iglsa Andre Voters je 2006. godine izvršio samoubistvo. Autopsijom je utvrđeno da je imao hroničnu traumatsku encefalopatiju, degenerativnu promenu na mozgu izazvanu neprekidnim udarcima u glavu. Godine 2011. igrač američkog fudbala Dejv Djuerson izvršio je samoubistvo i ostavio poruku porodici da zavešta njegov mozak istraživačima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu.
Greg Isterbruk piše da je „mnogo novca potrebno“ da bi se na kraju meča najavilo „Gatorade tuširanje“. Autor kaže da u SAD postoje samo dve institucije koje imaju moć da proizvedu neograničenu svotu novca, a to su Federalne rezerve i NFL.
Uz Superboul, najveći sportski događaj u SAD, idu i velike brojke, pa se tako procenjuje da su Amerikanci za vreme utakmice pojeli oko 22,5 miliona kilograma čipsa, što bi napunilo 600 velikih teretnih kamiona, te da su to zalili sa milijardu i 228 miliona litara piva, čime se može ispuniti 500 olimpijskih bazena. Takođe, procene govore da je 80.000 navijača tokom utakmice na stadionu Metlajf u Nju Džersiju, između ostalog, pojelo oko 8000 pica te 40.000 hotdogova. Ako bi se oni poređali u visinu, to bi ispalo kao 14 Empajer stejt bildinga.
Pol Alen, vlasnik Sijetl Sihouksa i Portland Trejl Blejzersa, najbogatiji je vlasnik nekog NFL kluba. Bogatstvo suosnivača Majkrosofta procenjuje se na oko 15,8 milijardi dolara. S druge strane, igrač Bronkosa iz Denvera mesečno zarađuje preko 882.000 dolara. Pobednički tim Superboula osvojio je 92.000 dolara, a poraženi duplo manje. Forbes je objavio vrednost klubova: Sihouksi vrede 1,08, dok je vrednost Bronkosa procenjena na 1,16 milijardi dolara. Izgradnja Metlajf stadiona koštala je 1,6 milijardi dolara pa ulazi u istoriju kao najskuplje zdanje na kojem je odigran Superboul. Prema službenim podacima o legalnim kladionicama, prošle godine je uplaćeno rekordnih 99 miliona dolara na razne opklade vezane za Superboul.
Cena dostupnih ulaznica vrtela se oko 3449 dolara, s tim da je pre odigravanja konferencijskih finala taj prosek bio 4064 dolara. Inače, najskuplja ulaznica dostupna u legalnoj prodaji koštala je 50.000 dolara, dok je najjeftinija kupljena za 1150 dolara.
