Pre tri godine, 25. januara 2011, počele su demonstracije posle kojih je okončana tridesetogodišnja vlast Hosnija Mubaraka. U protestima koji su trajali osamnaest dana poginulo je oko 850 ljudi, uglavnom u sukobima sa policijom i vojskom koje su branile tadašnjeg predsednika. Konačni pad Mubaraka usledio je pošto je vojni vrh zaključio da mu je vreme isteklo pred gnevom koji se valjao ulicama. Govorilo se tada da su oni koji su poginuli u demonstracijama dali živote za novi Egipat, u kome neće biti represije i nepravde. A sada kao da sve počinje iz početka
Egipat je prošao dug put u poslednje tri godine, od početne euforije i nade u bolji život, prvih slobodnih izbora, parlamentarnih i predsedničkih, protesta nezadovoljnih jer se ionako loša ekonomska situacija dodatno pogoršala, demonstracija onih koji su smatrali da predsednik Mohamed Morsi i islamističke partije guraju zemlju u ekonomsku katastrofu i radikalnu islamizaciju, vojnog puča kojim je 3. juna prošle godine Morsi srušen, protesta Morsijevih pristalica zbog vojnog udara koje su snage bezbednosti ugušile u krvi…
Posle toliko dramatičnih događaja, Egipat kao da se ovog 25. januara vratio na istu tačku. Egipatska vojska i policija su tog dana opet blokirale trg Tahrir u Kairu, simbol revolucije protiv Mubaraka i mesto na kome od tada tradicionalno demonstriraju nezadovoljni. Po izveštajima agencija, u sukobu sa demonstrantima snage bezbednosti koristile su suzavac, pucale bojevom municijom u vazduh, ali i u meso; demonstranti su palili gume, bacali Molotovljeve koktele i kamenje. Bilans ovogodišnjeg 25. januara je najmanje 49 ubijenih, 250 povređenih, hiljade uhapšenih, i u Kairu i u mnogim drugim egipatskim gradovima.
MARŠAL UMESTO MARŠALA: Sukobljene snage bile su, prema tvrdnjama dopisnika stranih agencija, sličnog sastava kao i pre tri godine: na jednoj strani vojska i policija, ali i građani koji podržavaju sadašnju vlast; na drugoj islamisti (ovog puta, doduše, najbrojniji), uz dodatak nezadovoljnih „liberala“ i gnevne sirotinje. Jedino su razlozi bunta bili nešto drugačiji. Islamisti su protestovali zbog rušenja Morsija i represije prema Muslimanskom bratstvu koja je potom usledila, „sekularisti“ jer vojska izlazi iz senke, u koju se bila nakratko povukla, i ponovo uzima vlast čvrsto u ruke, kao i u vreme Mubarakove vladavine; razlozi besa sirotinje ostali su isti – nepodnošljiv socijalni položaj, koji se nije promenio.
Jedna od razlika u odnosu na kraj Mubarakove ere je i promena na čelu egipatske vojske. Tadašnjeg ministra odbrane i načelnika generalštaba, maršala Mohameda Huseina Tantavija, Morsi je pod pritiskom penzionisao 2012. godine, čim je došao na mesto predsednika. Tantavi je praktično bio najvažnija ličnost u zemlji od pada Mubaraka do izbora Morsija. Mohamed Morsi je verovatno pomislio da će penzionisanjem Tantavija izbeći opasnost da maršal i vojska zadrže iza scene poluge moći u rukama, ali mu je proračun bio pogrešan. Tantavija je zamenio general Abdel Fatah al Sisi, koji je bio na čelu puča kojim je vojska oborila Morsija 3. jula prošle godine.
Mada je vojska posle toga postavila privremenu vladu i privremenog predsednika, Adlija Mansura, jasno je da je vlast u rukama vojnog vrha koji donosi sve ključne odluke, od obračuna sa Muslimanskim bratstvom do planiranja izbora. Pre referenduma o ustavnim promenama, održanog 14. i 15. januara, general Al Sisi se oglasio tvrdnjom da će se kandidovati za predsednika „ako narod to bude želeo“. Pošto su privremene vlasti obznanile da je od 20 miliona izašlih glasača (od 53 miliona upisanih u biračke spiskove) čak 98,1 odsto podržalo ustavne promene, vojska je procenila da je narod poželeo generala. U stvari, maršala Al Sisija, jer mu je 26. januara privremeni predsednik Adli Mansur, koga je na to mesto Al Sisi i imenovao, dodelio najviši vojni rang.
Poziv vrhovnom komandantu da se na „zahtev naroda“ kandiduje na predsedničkim izborima uputio je javno egipatski Vrhovni savet oružanih snaga, u saopštenju pročitanom na televiziji između dva priloga u čast vojske i policije. Datum glasanja određuje Visoka izborna komisija, a izbori moraju da se održe najkasnije 90 dana posle usvajanja ustava, što znači do polovine aprila. Adli Mansur je najavio da će se predsednički izbori održati pre parlamentarnih, mada je „mapom puta za budućnost“ donetom posle svrgavanja Morsija bilo najavljeno da će izborni redosled biti obrnut. Mansur je izjavio da je doneo odluku o izmeni mape puta kako bi „ispunio zahteve većine političkih snaga“. Ta većina je očigledno na strani vojske, jer ova promena deluje logično u svetlu Al Sisijeve kandidature.
LJUBAV PREMA ČVRSTOJ RUCI: Njegova pobeda na predsedničkim izborima široko bi otvorila vrata pobedi onih koje će vojska podržati i na parlamentarnim izborima, a čini se da Sisijeva pobeda na predsedničkim izborima teško može doći u pitanje. Rezultati referenduma pokazali su da egipatsko društvo jeste duboko podeljeno (islamisti su referendum bojkotovali i tvrdili su da su rezultati lažirani), ali da Morsijevi protivnici nisu zaboravili da je vojska, sa Al Sisijem na čelu, srušila Morsija, i zbog toga joj daju svoj glas. Brutalni obračun vojske sa Muslimanskom braćom i svima koji se protive takvoj moći vojnog vrha će se verovatno nastaviti i u narednom periodu, pa Al Sisijevi protivnici, posle iskustva sa referenduma, neće imati mnogo razloga da izađu masovno na birališta. Osim toga, Sjedinjene Američke Države, najvažniji inostrani pomagač Egipta, nisu komentarisale kandidovanja Al Sisija na izborima, osim što su ritualno pozvale egipatske vlasti da poštuju buduću „ravnotežu vlasti“, pominjući i „ravnotežu moći između vojske, civilne vlade i pravosuđa koja će takođe biti važna“.
Jedan od razloga za Al Sisijev optimizam je i tradicionalno verovanje da vojska čvrstom rukom može da zaustavi haos i ubijanje, a takvo verovanje nije karakteristično samo za Egipat. U slučaju ove zemlje, takve nade deluju besmisleno s obzirom na sve što se u njoj dešavalo u bliskoj prošlosti. Ako su nešto Egipćani mogli da nauče u Mubarakovoj eri, to je da gvozdena ruka ne leči korupciju i siromaštvo, a ako ne donosi ni stabilnost, onda je svako dejstvovanje te ruke besmisleno.
Posle rušenja Morsija prošle godine i krvavog obračuna sa njegovim pristalicama na ulicama, pri čemu je ubijeno više od hiljadu ljudi, hapšenja čelnika i simpatizera Muslimanskog bratstva, činilo se da je vojska golom silom i strahom utišala proteste. Ispostavilo se da je to bilo samo za kratko. Morsijeve pristalice protestuju gotovo svakodnevno, nije ih zaustavila ni činjenica da je privremena vlast proglasila Bratstvo terorističkom organizacijom, a raste i broj napada ekstremističkih grupa, kako na nemirnom Sinaju tako i u gradovima. Samo u danu pre obeležavanja početka revolucije protiv Mubaraka, 24. januara, u Kairu su odjeknule četiri eksplozije. Korišćeni su automobil bomba, granate kućne izrade, ručne bombe… U eksplozijama je poginulo šestoro ljudi, a povređeno je preko sto osoba. Mete su bile zgrade policije, grupe policajaca, ali eksplozije su se dešavale pored bioskopa, metro stanica, ginuli su i ranjavani i civili. Militantna grupa „Ansar Beit al Makis“ preuzela je odgovornost za ove bombaške napade u Kairu, ali i za mnoge druge terorističke napade širom Egipta, i pozvala ljude da se klone zgrada u kojima se nalazi policija.
IZBORIMA DO POTPUNE VLASTI: Reklo bi se da egipatska vojska, i pored svega pomenutog, ne namerava da menja ni metode ni zacrtane ciljeve. Pošto je visoka komanda vojske posle sastanka kojim je predsedavao Al Sisi izdala saopštenje ocenjujući da je „poverenje koje narod ukazuje maršalu poziv na koji se mora odgovoriti“, novopečeni maršal je zahvalio vojnoj komandi što mu je dala „pravo da odgovori na poziv dužnosti“. Al Sisi će ubrzo napustiti svoju funkciju u vojsci, jer ustav zabranjuje vojnom licu da se kandiduje za predsednika, ali ne treba sumnjati da će zbog toga maršal zaboraviti gde mu je baza, baš kao što je u prošlosti bila i Mubaraku. „On će zatim pripremiti program, koji će, ako bude izabran, primeniti kako bi ujedinio narod, ponovo uspostavio bezbednost i učvrstio međunarodnu poziciju Egipta“, rekao je jedan visoki zvaničnik. Lepo zvuči, ali pored svega što se u Egiptu izdešavalo prethodnih godina, reklo bi se da je u pitanju spisak želja, uz to i pomalo ciničan.
Ujedinjenje naroda teško će se desiti u zemlji pocepanoj po mnogim šavovima – verskim, socijalnim, političkim – u kojoj je baš vojska sa Al Sisijem na čelu proglasila terorističkom partiju za koju je pre nešto više od godinu dana na izborima glasalo najviše stanovnika. U toj zemlji se beda i socijalne razlike ne smanjuju, ionako ruinirana ekonomija, jedan od uzroka Mubarakovog pada, još više posrće pod udarom permanentne nestabilnosti u kojoj se Egipat nalazi već tri godine, a vojska je i dalje jedna od najjačih kompanija u državi, koja ima prste u mnogim unosnim poslovima. Što se tiče bezbednosti, uz silno oružje kojim se otvoreno koriste kako snage bezbednosti tako i njihovi protivnici, ali i nabujale kriminalne bande, male su šanse da u skoroj budućnosti dostigne razuman nivo.
Mnogo izvesniji scenario je nastavak nemira, protesta i nestabilnosti, uz sve češće eskalacije, kakav god bude rezultat predsedničkih i parlamentarnih izbora. Ti izbori će se verovatno odigravati u senci straha, neizvesnosti i nasilja, pod kojom čitav Egipat živi već godinama. Povoda za proteste neće manjkati, od bede i izneverenih očekivanja, do stalnog sukoba protivnika puča i novih vlasti. Uz vest da je Mohamed Morsi prebačen u Kairo da bi mu počelo suđenje (vidi okvir), stigla je i vest da su nepoznati napadači ubili zvaničnika egipatskog ministarstva unutrašnjih poslova, generala Mohameda Saeda, ispred njegove kuće u glavnom gradu Egipta, a da su se Morsijeve pristalice tog dana ponovo sukobile sa policijom u centru Kaira.
Morsi na sudu
Svrgnuti predsednik Mohamed Morsi stigao je 28. januara helikopterom u Kairo iz aleksandrijskog zatvora Borg el Arab, da bi se pojavio pred sudom. Morsi je optužen, između ostalog, za špijunažu za strane organizacije, podsticanje na ubistvo opozicionih demonstranata, bekstvo iz zatvora i ubistva policajaca tokom ustanka protiv Mubaraka 2011. godine. Oko 130 optuženih u tom procesu na suđenje je stiglo autobusima, među njima i pripadnici palestinskog Hamasa i libanskog Hezbolaha.
Na snimku egipatske državne televizije video se Morsi u staklom oivičenom metalnom kavezu, odvojen od ostalih devetnaest optuženih. BBC je preneo da je Morsi na početku suđenja povišenim tonom rekao: „Ja sam predsednik republike, kako onda mogu da me drže zatvorenog nedeljama?“, da je pitao sudiju: „Ko ste vi, znate li vi ko sam ja?!“ AP kaže da su optuženici u jednom trenutku okrenuli sudiji leđa u znak protesta zbog suđenja i počeli da viču: „Dole vojne vlasti!“, posle čega je sudija isključio ton. Agencije prenose i reči jednog višeg zvaničnika televizije da su bezbednosne snage zahtevale prekid direktnog prenosa suđenja. Suđenje se odvija u kompleksu policijske akademije u istočnom Kairu, oko koga su bile raspoređene jake snage bezbednosti. Izveštači sa lica mesta preneli su da su se ispred zgrade okupile pristalice načelnika generalštaba egipatske vojske Abdula Fataha al Sisija.
Egipatske muke u Libiji
Naoružana grupa kidnapovala je u subotu u Tripoliju četiri službenika egipatske ambasade, među njima i atašea za kulturu. Libijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je prethodnog dana kidnapovan još jedan službenik te ambasade, i da su egipatski ambasador i drugo osoblje ambasade Egipta napustili Libiju iz bezbednosnih razloga.
Grupa koja sebe naziva Libijski revolucionari preuzela je odgovornost za otmicu i kontaktirala televizijsku stanicu Al Arabija, preko koje je iznela svoj zahtev, koji je preko telefona pročitao jedan od kidnapovanih. Grupa je tražila da u roku od 24 sata bude oslobođen šef jedne od libijskih milicija Šaban Hadija, koji je uhapšen u Egiptu.
U poslednjih nekoliko nedelja ionako katastrofalna bezbednosna situacija u Libiji obogaćena je nizom incidenata čija su meta bili stranci. Južnokorejskog trgovinskog predstavnika oslobodile su bezbednosne snage pošto su ga kidnaperi danima držali zarobljenog; u decembru je u Bengaziju ubijen jedan američki nastavnik; početkom januara su na plaži pored Melite, mesta u zapadnoj Libiji u čijoj blizini je veliki naftni i gasni kompleks, nađena tela jednog Britanca i žene sa Novog Zelanda sa prostrelnim ranama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!