Zvezde jalove produkcije

Na marginama društvenog života u Srbiji trenutno se odvija verbalni rat između folk pevačica i predstavnika društvene elite srpske, ako mi to uopšte imamo. Društvena, kulturna i akademska elita treba da postoje u svakom društvu, i to nije problem. Ono što jeste ozbiljan problem o kom već dugo tinja javna rasprava jeste – elitizam. Da pate od ove pošasti najčešće bivaju optuženi kritičari režima Aleksandra Vučića. Optužbe za elitizam bile su najintenzivnije u vreme kampanje za predsedničke izbore ovog proleća. Razne poznate pristalice opozicionih kandidata zdušno su prebrojavale zube posetiocima predizbornih okupljanja Aleksandra Vučića, kačile slike na kojima očigledna sirotinja jede sendviče iz lanč paketa, i tako dalje… Izbori su prošli, Vučić je, kao što znamo, pobedio, a u opozicionim i, generalno, prema Vučiću kritički nastrojenim krugovima došlo je do krize ideja. Ruku na srce, to je normalna faza posle poraza. Krizu ideja, po onome što vidimo, prate povišena moralna temperatura i nemogućnost da se pogodi meta kritike. Naprotiv, u odabiru tema kritičari em spektakularno promašuju, em gađaju lake mete. U nedelji za nama, na udaru su se našle – folk pevačice.

foto: m. milenković

VREDNOSTI I SILIKONI: Sve je počelo od intervjua koji je glumac Nebojša Glogovac dao sarajevskim „Danima“ i osuo po „sistemu vrednosti“ (dokle ćemo više o tome, aman). Uglavnom, Glogovac se posebno osvrnuo na pevačicu Radojku Adžić, poznatiju po alijasu Dara Bubamara: „Po tome gde i kome novac ide, lako možete zaključiti u kakvom društvu živimo, za koje se vrednosti zalažemo, šta se ceni. A ceni se Dara Bubamara, jebiga! Ona napuni koju god hoće halu kad god poželi! I puna je love! Verovatno ima i neke dodatne aktivnosti, ali bože moj! Ovo je svet silikonskih sisa i dupeta. U njemu je Dara Bubamara zakon, ne ja.“

foto: zoran žestić / tanjug

Što baš ova pevačica, nije najjasnije, verovatno mu je ona prva pala na pamet.

Da vidimo šta ovde imamo… Masovna kultura zarađuje više nego visoka. Ma nemojte kasti. A gde u svetu ima drugačije? Ko zarađuje više – predstave na Brodveju ili Džastin Biber na svojim nastupima? Namerno uzimamo Bibera za primer jer je čist komercijalni proizvod muzičke industrije, namenjen masovnoj upotrebi, bez ikakve želje i pretenzije da to što radi naziva umetnošću. Dalje, imamo silikonske sise i dupeta, bez adekvatnog objašnjenja zašto je to problem. Kao da je to nešto neupitno loše. Izvinite, nije. Šta ko radi sa svojim telom, isključivo je stvar ličnog ukusa i izbora, pogotovo ako u to ulaže sopstveni novac. Neupitno je loše i nevaspitano komentarisati tuđ izgled i gurati nos u tuđ novčanik.

foto: goran srdanov

Reče Glogovac da Dara Bubamara verovatno zarađuje i od „nekih dodatnih aktivnosti“. Sad svi treba da se pravimo kako nismo primetili da je ovo optužba za prostituciju. Iz čista mira, na račun žene koju ne poznaje, koja mu nije ni rod ni pomoz’ bog, i koja mu, sasvim izvesno, ne otima publiku, a još izvesnije – ni pare.

Da bude odmah jasno: Nebojša Glogovac je vrhunski glumac sa briljantnim ulogama, a Dara Bubamara je folk pevačica osrednjeg talenta sa priglupim pesmuljcima. Glogovac jeste umetnik, Dara nije. Te su stvari nesporne, ali važe samo na nivou profesionalnih profila. Sa ljudske strane, rezultat je 1:0 za Daru, jer je na Glogovčeve uvrede odreagovala sa stilom: „Mogu samo da kažem da obožavam Nebojšu Glogovca. Tačno je da punim sve gde god da se pojavim i da jesam zvezda, eto, ako je Nebojša to rekao, ja mogu samo da kažem da ga baš obožavam, da ga volim kao glumca i da ga pozivam da dođe na neki moj nastup da se dobro zezamo.“

foto: goran srdanov

GROMADE PROTIV „KAMENJARKI„: Dakle, Radojka Adžić je poentirala, i možda bi se na tome završilo, ali onda je došlo do preokreta. Trenutno najvećoj zvezdi „Grand produkcije“ Radi Manojlović pukao je film. Za one koji manje poznaju materiju, Manojlović je, uz Milicu Todorović, trenutno najuposlenija i najtraženija folk pevačica na domaćoj estradi. Nastupa gotovo bez prekida, a uz to stiže i da snima i izbacuje nove pesme. „I sama sam se susrela sa glumicama, ‘velikim zvezdama’ koje, onako, imaju stav prema nama kao da smo mi niža rasa. Ne znam što je to tako. Prva uvek pada po nama“, deo je odgovora koji je uputila Glogovcu.

O tome koliko Rada Manojlović radi, iako se retko na to žali, svedoči jedna epizoda iz januara ove godine, kada je napustila žiri Grandove emisije „Neki novi klinci“, jer nije imala vremena za tu vrstu angažmana: „Nastupam, radim, mogu ili da umrem ili da počnem da se drogiram kao što neke moje kolege rade. Da ne bih stresirala sebe i svoj organizam, najbolje je da napustim žiri.“ Zbog opaske o drogiranju, razbesnela je pola estrade. Simpatije potpisnice ovog teksta zauvek je dobila jer ne krije da je dete sa sela, da je rasla u sirotinji, bez majke i očuvala mlađu sestru, da joj nije strano ni kopanje ni čišćenje svinjca, te da je presrećna što sada svojoj porodici može da obezbedi lagodniji život. I zbog dirljive izjave o tome kako joj baba ne dozvoljava da joj kupi televizor u boji, „da se ne troši“, i da svaki put kad joj dođe u posetu, baba pokušava da joj ćušne hiljadu dinara, da ima.

E onda su se cele stvari dohvatile društvene mreže i, naravno, kao i svaki čopor, rastrgle Radu Manojlović. Ko ne prati inovacije u slengu, možda se iznenadi podatkom da se davno zaboravljeni izraz „kamenjarka“ vratio u široku upotrebu. Lansirao ga je ponovo Miroljub Petrović, poznatiji kao „pod mač, bato“, najnovije milo čedo srpske radikalne desnice koja se pali na Dušanov zakonik i sakaćenje kao najefikasniju kaznenu politiku i prevenciju društvenih problema. Uglavnom, „kamenjarka“ je najčešća uvreda kojom su korisnici društvenih mreža častili Radu Manojlović, a ako ukucate „kamenjarka“ u Tviter pretragu, biće jasno da je to reč koja je obeležila leto 2017.

foto: goran srdanov

SLATKO OD SNOVA: Politički angažovan i na Tviteru vrlo aktivan reditelj Srđan Dragojević, koji je iz SPS-a prešao na stranu Saše Jankovića, takođe se detonirao u sklopu harange na folk pevačice. „Medijsko forsiranje odvratnih kalafonki koje se trte za novac očito služi za to da se srpske devojke ubede da je to ok profesija. Nije“, tvitnuo je Dragojević na opšte oduševljenje širokih narodnih masa, jer, što reče Rada Manojlović: „niža rasa“.

Ajde, reklo bi se, još jedan umetnik besan na estradu. Može se ta frustracija i razumeti, na kraju krajeva, naročito u vreme kad kultura, ona visoka koja nigde u svetu ne opstaje bez pomoći poreskih obveznika, lagano crkava u mukama. Bilo ko drugi da je to rekao, moglo bi da prođe. Bilo ko osim Srđana Dragojevića. Bog da joj dušu prosti, pokojna Mica Trofrtaljka, česta epizodistkinja u Dragojevićevim filmovima, verovatno bi mu za ovo pljunula u facu. Ovako, ostaje nam nada da će mu koju reći Seka Aleksić, kojoj je poverio ulogu u trećem nastavku filma Mi nismo anđeli. No, to nije sve. Srđan Dragojević je i autor scenarija za film Slatko od snova iz 1994. u kom je glavnu ulogu igrala pevačica Dragana Mirković. Nećemo ulaziti u pitanje kvaliteta tog filma, niti je njegovo postojanje zamerka na račun Srđana Dragojevića. Naprotiv, vreme je bilo teško i svako se borio za opstanak neumornim tezgarenjem. Koliko je taj film u finansijskom smislu značio ljudima koji su na njemu radili, objasnila je glumica Branka Katić pre nekoliko godina u intervjuu za „Nedeljnik“: „Na tom filmu sam naučila da narodne pevačice nisu neke strašne spodobe. Dragana Mirković je bila vrlo korektna, veliki profesionalac. Kada je producent Raka Đokić u toku snimanja preminuo, ona je odlazila svakog vikenda u Nemačku gde je pevala i od tih tezgi donosila novac za završetak snimanja.“ Po njenim rečima, honorar je bio i te kako dobar, te da je od njega, zajedno sa sestrom, uspela da kupi mali stan, na koji je htela da stavi mesinganu pločicu sa natpisom „Slatko od snova“: „Shvatila sam da ne može sve što radimo da bude umetnost, nešto mora i da plaća račune.“

Dakle, 1994. godine, jedna „kalafonka“, „pevaljka“ i šta sve ne, tezgama po Nemačkoj obezbedila je egzistenciju umetnicima koji su em bili na ivici bede, kao i većina ostalih, em oštri kritičari Miloševićevog režima, što ih je koštalo u svakom smislu. I šta dobija zauzvrat? Pljuvanje i bezočno posramljivanje cele svoje profesije u kojoj, da, većina muzike jeste đubre, ali, ko kaže da i u dobrom delu filmske i pozorišne produkcije nema svakojakog đubreta?

UVAŽENI AKADEMIK: Da ne ostane sve u krugu „filmskih radnika“ pobrinuo se akademik Dušan Teodorović, gostujući na Televiziji N1. Podsetimo, akademik Teodorović postao je poznat široj javnosti prvo kao kritičar lažnih doktorata ljudi iz vrha državne i gradske vlasti. Potom se angažovao u pokretu Dosta je bilo, pa u predsedničkoj kampanji Saše Jankovića, a onda je, nakon izbora, napustio Jankovićev tek osnovani Pokret slobodnih građana. Elitističkim izjavama se već isticao, pogotovo na račun pridošlica u Beograd, jer su se nekad prilagođavali gradu, a sad grad prilagođavaju sebi.

Ovog puta je lamentirao nad sudbinom društva čiji je siguran znak posrnuća to što mediji izveštavaju da se neka pevačica pomirila sa dečkom. U, to tek nigde na svetu nema. Britanski „Dejli mejl“, kome se ceo sadržaj svodi na to ko se iz sveta šou-biznisa s kim pomirio, raskinuo, ko se s kim švaleriše, a ko ima strije, uopšte nije jedan od najčitanijih portala na svetu. Kablovske kanale poput E! ili MTV-ja ne gleda niko, a Kim Kardašijan sa sve sestrama, majkom, očuhom koji je promenio pol i mužem Kanje Vestom zapravo ne postoji. Ma kako da ne. To ima samo u Srbiji i to je naš najveći problem – te pevaljke i starlete. Znate kako, pevačice retko, gotovo nikad ne umišljaju da su akademici. Akademici, s druge strane, često pristaju da budu starlete ili izvođači „na muziku“ koju komponuju vlastodršci. Ili daju izjave u kojima po površnosti mogu slobodno da konkurišu starletama.

Hajde da sada zanemarimo ono što bi ova novinarka uvek rado pogurala kao svoju agendu: da ovde imamo posla s muškarcima na kakvim-takvim pozicijama moći i autoriteta koji su se okomili na žene koje zarađuju više od njih. To jeste tačno, ali nije najbitnije. Drugo se nešto iza brda valja, a to je nemoć takozvane, samozvane ili pak prave društvene elite da artikuliše i definiše kako društveno nezadovoljstvo tako i njegove uzroke. Duhovno ispumpani, poraženi i lenji da temeljno promisle društvene i političke procese, umesto onog koga treba, gađaju neke žene koje, šta god o njima mislili, zarađuju novac (da, veliki i, da, izbegavaju porez) svojim radom i ne pretenduju na bilo šta više od toga da zabavljaju publiku. Problem je kad oni koji treba da otrežnjuju javnost počnu da ciljaju u lake mete, e samo da bi i oni pridobili publiku i ovacije. A ovacije su nešto što ipak više ide uz pevačice nego uz intelektualce. Od ovih drugih se očekuje bolna istina, a ne „ajmo ruke gore“ parole.