RATEL: Otvaranje ponude za licencu fiksne telekomunikacione mreže i usluge na teritoriji SrbijeU poslednjih nekoliko meseci dve kompanije dobile su licence za pružanje usluga fiksne telefonije, pa bi uskoro mogle da nas iznenade primamljive ponude
Mada je monopol Telekoma Srbija u oblasti fiksne telefonije zvanično prestao da važi pre pet godina, prvi konkurent u ovoj oblasti još nije počeo sa radom, ali bi to moglo da se desi već za nekoliko meseci. To, međutim, nije kompanija Telenor, koja je prošle nedelje dobila licencu za fiksnu telefoniju. Druga licenca je zapravo dodeljena još u leto 2009, ali što zbog drugačije tehnologije, što zbog trenutka kada je dodeljena, uglavnom nije upamćena kao prvi proboj Telekomovog monopola i druga licenca u fiksnoj telefoniji.
Reč je o CDMA tehnologiji, što je zapravo bežična fiksna telefonija, prva koja je uvedena u regionu. Tu tehnologiju najpre je isprobao Telekom Srbija zahvaljujući probnoj licenci. Njihove CDMA telefone je u junu, kada je Telekom zajedno sa kompanijom Medija vorks dobio licencu, već imalo oko 30.000 korisnika, koji iz raznih razloga nisu imali fiksni telefon. Telekom je uvođenje priključka naplaćivao od 10.000 do 12.000 dinara.
Slobodan Đinović, direktor kompanije Medija vorks, koja je nosilac druge CDMA licence, u razgovoru za „Vreme“ objašnjava da je ono što su dobili od RATEL-a zapravo dozvola koja uslovljava ovu kompaniju da uslugu fiksne telefonije pruža putem CDMA tehnologije. Kompanija je uz to dobila i svoju numeraciju – 011/41 i još četiri brojke. „Mi u ovom momentu pravimo infrastrukturu koja će nam omogućiti da ponudimo i tu i druge telekomunikacione usluge“, najavljuje Đinović.
Uprošćeno, CDMA ima dosta zajedničkih karakteristika sa mobilnom telefonijom: sistem se takođe sastoji od baznih stanica, a do korisnika se dolazi radio-uređajima preko kojih se ostvaruje veza. Osnovna razlika između CDMA i mobilne telefonije je, objašnjava Đinović, što prva radi na duplo nižoj frekvenciji (400 MHz) i ima mnogo veće i bolje rasprostiranje signala. Niža frekvencija, dodaje, znači da njihovi uređaji mogu da rade i zrače mnogo manjom snagom. Osim toga, CDMA omogućava da se sa manjim brojem baznih stanica pokrije mnogo više korisnika. „Kada smo testirali sistem, postavili smo dve bazne stanice na teritoriji Beograda i imali smo konekcije u celom gradu. Neki inženjeri telekomunikacija kažu da na praznoj mreži sve radi, ali mi smo u suštini ostvarili mnogo veću penetraciju nego što je to bio slučaj kod drugih tehnologija“, dodaje on.
BITKA ZA KORISNIKE: Pojedini stručnjaci smatraju da je CDMA tehnologija koja bi, zahvaljujući pomenutim karakteristikama prevashodno trebalo da koristi onima koji žive u ruralnim oblastima i do kojih još nisu stigli telefonski kablovi. No, Đinović navodi da to nije tačno i da je CDMA telekomunikacioni sistem koji se u poslednje vreme najviše razvija – sada omogućava značajno veće brzine protoka informacija. „To zapravo nije bitka za fiksnu telefoniju. Ona svuda u svetu beleži pad prihoda. To je bitka za pristupnu mrežu ka krajnjem korisniku – kako da vam prodam neku uslugu, a da ne moram da koristim Telekomovu infrastrukturu i da plaćam nekom posredniku u tom lancu deo onoga što naplatim od korisnika“, kaže Đinović. Svakako, Medija vorks će postavljati svoju mrežu i u takvim oblastima gde nema ekonomskog interesa, jer je to i njihova obaveza. „Već sada imamo veći broj poziva ljudi iz nekih udaljenih mesta, uglavnom sa sela. Oni nam daju liste korisnika koji su spremni da kupe servis samo ako možemo da dođemo“, kaže Đinović. Broj korisnika zainteresovanih za CDMA u jednom kraju jeste važan, kaže, ali će kompanija sigurno u nekim regionima imati gubitke jer neće imati dovoljan broj korisnika koji će opravdati kratkoročnu investiciju u postavljanje mreže.
Tržišna utakmica neće se igrati na polju cena i prisutnosti, već usluga koje bi trebalo da budu interesantne, fleksibilne, i mnogo drugačiji nego danas, dodaje naš sagovornik. Medija vorks trenutno privodi kraju poslove i trebalo bi da u vrlo kratkom periodu pokrene servis fiksne telefonije, ali će uz to nuditi i ostale vrste telekomunikacionih usluga, uključujući i internet. Zapravo, pokušaće da u paketima ponude objedinjene usluge za koje će korisnici plaćati pretplatu, a u Medija vorksu smatraju da će se to korisnicima isplatiti, jer će sada i fiksni operatori morati da se takmiče i nude više, a traže manje.
BLAGODETI: Korisnici upravo to i očekuju. Setimo se ulaska prvog, pa onda i drugog konkurenta na tržište mobilne telefonije, kada je potpuno prevaziđen i poslednji ostatak monopolske filozofije poslovanja, i cene usluga su naglo počele da padaju. Tako smo sada došli u situaciju da dva korisnika kompanije VIP, koja je nedavno objavila da je osvojila oko 12 odsto srpskog tržišta, mogu zauvek besplatno da razgovaraju između sebe.
Prošle nedelje Telenoru je dodeljena treća licenca fiksne telefonije. To je jedina kompanija koja je dostavila ponudu za dobijanje licence, mada su dokumentaciju za učešće na tenderu otkupili i VIP mobajl, Kerseko trejding limited sa Kipra, i srpsko-američka kompanija Konsing grupa. Još neke su bile zainteresovane, ali je jedan od uslova za učešće na tenderu bio da kompanija ima više od milion telekomunikacionih pretplatnika, što ih je eliminisalo. Osim toga, uslovi tendera dodatno su kritikovani jer nije unapred bila određena cena koju će nosilac druge licence plaćati za korišćenje Telekomove infrastrukture.
Telenor je na tenderu ponudio 1.050.000 evra za licencu, koja će im, kako su najavili u RATEL-u, biti uručena sredinom februara. RATEL je saopštio da se pri odluci o dodeli licence rukovodio neophodnošću uvođenja konkurencije u sektor fiksne telefonije, „jedinog segmenta tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji koji još nije liberalizovan“. RATEL je dodao i da „u susednim zemljama novi operatori fiksne telefonije ulaze na tržište na osnovu odobrenja, a ne licenci, kao što je predviđeno i novim regulatornim okvirom, kao i, „da bi novi fiksni operator mogao da pruži očekivani nivo usluga, pre svega usluga širokopojasnog pristupa u skladu sa Strategijom i akcionim planom za razvoj širokopojasnog pristupa do 2012, moraće da uloži znatna sredstva u telekomunikacionu infrastrukturu“.
Odmah po dodeli iz Telenora su saopštili da su zadovoljni, a iz Telekoma Srbija za uzvrat su odgovorili da im je veoma drago što je Telenor dobio licencu i da im „iskustvo sa tržišta mobilne telefonije govori da je reč o respektabilnom i snažnom, ali korektnom konkurentu“. Kompanija je poručila građanima da smatra kako će korisnici, kao i u mobilnoj telefoniji, uživati u mogućnosti izbora operatora i raznovrsnoj ponudi, ali i da će Telekom Srbija ostati lider na tržištu. I na kraju, u Telekomovom saopštenju izražava se zadovoljstvo što je „dvogodišnje insistiranje (te) kompanije da se liberalizuje tržište fiksne telefonije urodilo plodom“.
JOŠ PONUDA: Kako bilo, mada je još prilično rano za razgovor o detaljima, od Telenora smo dobili nekoliko informacija o tome šta će uslediti. Na pitanje kako će sada teći pripreme za ulazak u novi posao, u ovoj kompaniji nam je rečeno da „budućnost ove licence u velikoj meri zavisi od toga da li i kakav dogovor će postići sa Telekomom Srbija o korišćenju njihove infrastrukture, a nadalje i od obezbeđivanja prava prolaska na teritoriji cele države, na primer, duž nacionalnih putnih pravaca, kako bismo mogli da gradimo i ulažemo u sopstvenu infrastrukturu“. Licenca je samo dozvola za rad, glavna ulaganja tek dolaze, rečeno nam je u Telenoru, koji ima obavezu da počne da pruža uslugu u roku od godinu dana.
Telenor će, kao i Medija vorks, uglavnom nuditi pakete usluga. „Ključna prednost će biti to što će pristup širokopojasnom internetu brže biti dostupan većem broju građana. Građani će moći da od svog izabranog operatora dobiju objedinjen paket svih telekomunikacionih usluga koje ispunjavaju njihove potrebe – fiksnu i mobilnu telefoniju, pristup širokopojasnom internetu, kao i razne druge servise. Telenor će nuditi usluge za sve segmente korisnika, kao i u mobilnoj telefoniji“, objasnili su iz Telenora.
Mada ovih nekoliko licenci i kompanija u igri sada već liči na konkurenciju i slobodno tržište, pojedini analitičari ocenjuju da to nije dovoljno, i da će Telenor biti u neravnopravnom položaju, a situaciju bi dodatno mogao da oteža pregovor oko korišćenja Telekomove infrastrukture.
Niko nije rekao da će ići lako, ali ulazak Medija vorksa i Telenora na tržište fiksne telefonije zaista je velika stvar. Podsetimo da samo u Beogradu postoji oko 40.000 dvojničkih linija, a da se ne zna broj građana Srbije koji su još pre mnogo godina poslali zahtev za uvođenje fiksne linije. Odgovoreno im je da nema potrebe da ubuduće zahtev obnavljaju, već da će, kad se stvore uslovi, biti kontaktirani. Činjenica je i da je Telekom u ogromnoj prednosti u odnosu na druge dve kompanije i da je moguće da će nas upravo njegove nove ponude najpre i najviše iznenaditi.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
