Žurba bez obaveštenja

Usred poplave vesti o radničkim štrajkovima u privatizovanim firmama i rasprava da li su bile loše privatizacije ili firme koje su privatizovane, Agencija za privatizaciju je 22. januara saopštila da je Komisija za preduzimanje mera po izvršenoj kontroli ugovora o prodaji kapitala raskinula 18 kupoprodajnih ugovora. Kako je navela Agencija, ugovori su raskinuti zbog neodržavanja kontinuiteta poslovanja, nepoštovanja socijalnog i investicionog programa, a najveći broj ugovora raskinut je zbog neplaćanja dospelih rata ugovorene cene.

foto: a. anđić

Raskinuti su ugovori o privatizaciji novinsko-izdavačkih javnih preduzeća „Kikinda“ i „Pančevac“, hotela „Prag“ u Beogradu i hotela Palas u Jagodini, preduzeća Budimka iz Požege, Novi kolektiv iz Beograda, Industrija metalnih konstrukcija – IMK iz Beograda, „Tisa“ iz Novog Kneževca, PTT Ugostiteljstvo iz Beograda… Javnost se bavila i poznatim imenima među 18 vlasnika tih preduzeća, među kojima su Milomir Joksimović zvani Miša Omega, Dušan Stupar, bivši načelnik Centra državne bezbednosti za Beograd, Nenad Rončević, član novosadskog DSS-a…

Vlasnici tih preduzeća uglavnom se do sada nisu oglasili u javnosti. Izuzetak je ABS Minel Nenada Popovića, potpredsednika DSS-a, u čijem sastavu je i kompanija ABS Minel Elektrogradnja, čiju je privatizaciju Agencija takođe poništila. Ono po čemu je situacija u kompaniji ABS Minel Elektrogradnja specifična jeste i reagovanje zaposlenih. Dok radnici u mnogim drugim firmama poništavanje privatizacije dočekuju sa odobravanjem, sindikat ove firme je Agenciji za privatizaciju uputio pismo u kome se navodi da je vest o poništenju privatizacije uznemirila sve zaposlene. U pismu se kaže da se svi uslovi iz ugovora ispunjavaju u potpunosti, da je uplaćeno svih pet rata, realizovan plan investiranja, ispunjene obaveze iz socijalnog programa, da se firma bavi izgradnjom dalekovoda kao i ranije, i da svi zaposleni primaju plate redovno i bez kašnjenja. Navodi se i da su zaposleni iskazali pozitivno mišljenje o vlasniku u više navrata kada je Agencija za privatizaciju vršila kontrolu, da se radnici boje za svoju egzistenciju, pitaju ko će im isplaćivati plate i šta će biti sa firmom. Pismo se završava molbom Agenciji da preispita opravdanost i sagleda sve posledice koje mogu nastati sprovođenjem odluke o raskidanju ugovora, i da preduzme sve što je u njenoj moći da do raskidanja ugovora ne dođe.

Kompanija ABS Minel izdala je saopštenje u kome zahteva od Agencije za privatizaciju da poništi odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora jer je takva odluka, kako kompanija navodi, doneta nezakonito, „pošto je Agencija za privatizaciju prekršila odredbe kupoprodajnog ugovora“. U saopštenju se kaže da je, saglasno tačkama 7.1.4. i 8.2. u ugovoru, Agencija bila dužna da pre donošenja odluke o raskidu o tome pismeno obavesti kompaniju. U tim tačkama se navodi da Agencija može da raskine ugovor samo „ukoliko se ne plati bilo koja od dospelih rata, a kompanija se ne odazove na zahtev Agencije da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, uplati sve preostale rate“, a da kompanija nikada nije dobila bilo kakvo obaveštenje od Agencije o njenim namerama da ugovor raskine.

U saopštenju se navodi i „predistorija“ celog slučaja i kaže se da je „Minel Elektrogradnja“ kupljena 2005. godine za 3.022.938 evra, kao i da je ta suma trebalo da bude plaćena u šest godišnjih rata. Prve četiri rate su plaćene na vreme, a kompanija je, s obzirom na posledice svetske ekonomske krize, zatražila i dobila produženje uplate pete rate do 16. januara. Kompanija je 12. januara uputila Agenciji još jednu molbu za produženje roka plaćanja, što je, kako se kaže u saopštenju, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, ali nikakav odgovor od Agencije nije stigao, iako je to po ugovoru bila njena obaveza. Zato je 22. januara uplaćena i peta rata u iznosu od 503.823 evra, o čemu je odmah posle uplate dostavljeno obaveštenje i odgovarajući dokaz Agenciji, ali je istog dana u medijima objavljeno da je Agencija donela odluku o raskidu privatizacionog ugovora. U saopštenju se takođe kaže i da se uplaćeni novac za petu ratu sada nalazi na računu Agencije za privatizaciju, uz napomenu da su predstavnici kompanije, u potrazi za odgovorima, pokušali da stupe u kontakt sa predstavnicima Agencije, ali da su im ti pokušaji ostali bez uspeha.

Televizija B92 je objavila da je u Agenciji za privatizaciju rečeno da su neki od klijenata, poput vlasnika ABS holdinga Nenada Popovića, pokušali naknadno da uplate obaveze tek kada je Agencija donela odluku o raskidanju ugovora, ali da to neće prihvatiti, već da sva imovina tih preduzeća pripada Akcijskom fondu, kao i da je Agencija odlučila „da se čvrsto drži zakona“. U Agenciji veruju da će ABS Minel Elektrogradnju lako prodati drugom kupcu.

Iz Minela poručuju da su zapanjeni činjenicom da neko u vreme kada država kao jedan od najvažnijih ciljeva proglašava očuvanje radnih mesta želi da uništenjem Minel Elektrogradnje ostavi sto radnika bez posla, i to zbog kašnjenja rate od šest dana. „Očekujemo da će u što kraćem roku biti organizovan sastanak predstavnika kompanije ABS Minel sa predstavnicima Agencije za privatizaciju na kojem će svi nesporazumi biti razjašnjeni“, kaže se u saopštenju, i izražava spremnost da kompanija unapred uplati i poslednju, šestu ratu kako bi ABS Minel Elektrogradnja nastavila nesmetano i normalno da radi. U suprotnom, poručuju iz Minela, potražiće zaštitu pred nadležnim sudovima, domaćim i međunarodnim institucijama.