Znakovi života bez naznaka ozdravljenja

Tema o kojoj se najviše priča, koja se najviše analizira, od koje se najviše očekuje i zavisi evropska budućnost, upravo je tema o kojoj se najmanje zna. Reč je o dijalogu između Beograda i Prištine. On je već neko vreme u stagnaciji, bez konkretnih rezultata i sa više pitanja nego odgovora.

Najnovija nepoznanica je stari/novi evropski izaslanik. Savet Evropske unije je 4. jula, na sastanku ambasadora država članica EU, produžio mandat specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku do januara 2025. godine. Time je, u periodu uspostavljanja nove briselske administracije, Miroslav Lajčak dobio dodatno vreme za neizvesnu utakmicu na neutralnom terenu.

O trenutnom rezultatu javnost je 8. jula obavestio sam Lajčak, na svom Facebook profilu. Saopštio je da je tokom prošlih sastanaka glavnih pregovarača u dijalogu bilo dogovora, ali ne i pomaka.

“U Briselu sam ugostio glavne pregovarače Kosova i Srbije kako bismo nastavili razgovore sa sastanka na visokom nivou održanog prethodne nedelje. Nakon više od sedam sati intenzivnih diskusija, dogovorili smo se o konkretnim sledećim koracima po nekoliko praktičnih pitanja. Nažalost, nismo uspeli da postignemo napredak u vezi sa glavnim pitanjem – sprovođenjem Sporazuma o putu ka normalizaciji”, napisao je Lajčak.

Prethodno je bilo potvrđeno da će Lajčak od septembra preuzeti dužnost ambasadora EU u Švajcarskoj. Tada je i krenulo sa klađenjem ko će biti “novi Lajčak”.

Prvi i trenutno jedini kandidat jeste slovenački političar Borut Pahor, bivši premijer i predsednik Republike Slovenije. On je lično najavio svoju kandidaturu pre nekoliko meseci, saopštivši da ima podršku slovenačkih vlasti. Očekivao je da će u ovom periodu već početi da radi na novom poslu, pa je javnosti objašnjavao šta će on uraditi drugačije. U više intervjua od maja do danas Pahor je rekao da bi on kao specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine mogao da pokrene stvari sa mrtve tačke – s obzirom na iskustvo koje ima u regionu.

No, Pahor nije mogao da objasni odluku o produženju mandata Lajčaku. Tako je u intervjuu za N1 Slovenija rekao da ne zna “sve razloge” za odluku Brisela da Miroslavu Lajčaku produži mandat specijalnog izaslanika do 31. januara 2025, ali da je i dalje spreman da preuzme tu funkciju.

“Evo me, sa mojim iskustvom, postignućima, znanjem i autoritetom nekoga ko je prihvaćen i na Kosovu i u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao pošten posrednik. Neko ko je na miran način rešio problem s Hrvatskom, normalizovao odnose sa Srbijom nakon što je Slovenija priznala Kosovo i došlo do zaoštravanja, neko ko je utemeljio i vodio proces Brdo-Brioni. Mislim da neko s takvim iskustvom i blizu tih krajeva može nešto promeniti i biti game-changer”, rekao je Pahor.

VELIKI ZASTOJ

Situaciju dodatno komplikuje i to što ni SAD trenutno nema specijalnog izaslanika za dijalog, pošto je američki diplomata Gabrijel Eskobar dobio novu funkciju. O dijalogu se trenutno stara pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajan. Hoće li SAD o novom imenovanju odlučivati uskoro ili nakon izbora? Ovaj visoki američki diplomata izjavio je 8. jula agenciji Tanjug da je primarni bezbednosni rizik sever Kosova.

“Imamo dobru saradnju sa srpskim i kosovskim vlastima u pokušaju da se reše rizici nasilja na severu i mislim da imamo šanse za političke procese koji će rešiti uzroke nasilja”, rekao je O’Brajan.

Prethodno je u aprilu poručio, “da bismo krenuli napred, potrebno je sprovođenje sporazuma postignutih uz posredovanje EU, uključujući i ZSO”.

Kada je reč o Evropskoj uniji, čija je formalna obaveza da vodi dijalog, ostaje da se vidi šta će i kada nova briselska administracija odlučiti o Lajčakovom nasledniku. Dok se to ne desi, jasno da se ne želi ostaviti vakuum.

Za Nedžmedina Spahiua, profesora političkih nauka na Univerzitetu u Prištini, prava moć pregovarača zavisi od ključnih zemalja.

“Manje je važno ko je posrednik, jer EU predstavljaju Makron, Šolc i Meloni, a posebno Makron i Šolc. Manje je važno ko obavlja tu tehničku dužnost, da li je to Lajčak ili Pahor. U EU je ključna politička moć Francuske i Nemačke”, smatra Spahiu.

Sledeća nepoznata su susreti zvaničnika Kosova i Srbije – kako oni na najvišem političkom, tako i oni na pregovaračkom i ekspertskiom nivou. Nije uspeo pokušaj Brisela da krajem juna organizuje susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija. Obojica su odvojeno razgovarala sa visokim komesarom za spoljnu politiku Žozepom Boreljom i izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom.

Vučić je medijima rekao da Kurti “nije smeo ili nije hteo da se sastane” sa njim. Istovremeno, Kurti je rekao da je Vučiću dostavio tri uslova za nastavak normalizacije odnosa. Prvo što Kurti zahteva jeste da Srbija potpiše Sporazum o normalizaciji iz 2023, zatim da Srbija povuče pismo EU u kome se iznose rezerve u vezi sa nekim delovima Ohridskog sporazuma, i najzad da Srbija isporuči Milana Radoičića Prištini.

Rezultata nije bilo ni na nivou glavnih pregovarača Srbije, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića i glavnog kosovskog pregovarača, zamenika premijera Kosova Besnika Bisljimija. Petković je rekao da je Beograd insistirao na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) kao ključnog pitanja za opstanak Srba i normalizaciju, ali da je “Priština pokazala da nikada neće formirati ZSO”. S druge strane, Bisljimi je rekao da je Srbiju zanimala samo jedna tačka Osnovnog sporazuma – osnivanje ZSO – dok je, po njemu, glavna tema morala biti “napredak u raspravi o finalizaciji plana redosleda implementacije”. Ideja ovih sastanaka, koji se neuspešno ređaju, jeste da dovedu do dogovora o narednim koracima ka implementaciji sporazuma.

U tom dijalogu, koji treba da dovede do konačnog sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa, nema naznaka da se sprovodi ono što je dogovoreno Ohridskim sporazumom, odnosno Mapom puta ka normalizaciji odnosa iz 2023.

Fotografi je: AP Photo / Virginia Mayo

DA LI SU PREGOVORI OKONČANI

Ovde se postavlja pitanje kako je moguće da je sporazume teže sprovesti nego postići? Dakle, još jedna nepoznata. Analitički se može reći da je to rezultat nedovoljnog pritiska Zapada, nepostojanja političke volje zvaničnog Beograda i zvanične Prištine, ali možda je i metodologija prevaziđena. Ovakva stagnacija ne daje rezultate, tako da i nema velikih očekivanja od dijaloga koji je i Beogradu i Prištini jedan od glavnih uslova za nastavak evropskih integracija.

Komentarišući trenutni status dijaloga između Beograda i Prištine, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da se dijalog faktički više ne odvija jer susreti na najvišem nivou ne donose pomak.

“Dijalog, iako daje znake života, ne proizvodi zdrave rezultate. Ono što je apsolutno jasno jeste da je dijalog došao do bezbednosne krize. Mislim da, ako bude jedan glas iz Brisela, Vašingtona, Londona, koji kaže hoćemo da se ovo pitanje zatvori tako da dobijemo stabilizaciju i podršku normalizaciji, biću optimista”, smatra Janjić.

Sva predviđanja da će doći do odlaganja dijaloga na neko vreme, kako zbog situacije u vezi sa izaslanicima, izbora u EU i u SAD, tako i zbog letnje pauze, pokazala su se tačnim. Očekivanja su visoka, ali politička odlučnost i interes ipak su presudni za pomak. Tako stižemo do nove nepoznate u ovoj jednačini, a to je politička volja.

Predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić smatra da nakon već postignutih sporazuma, koji su za obe strane pravno obavezujući, mora da usledi njihovo sprovođenje. Vuletić najpre kritikuje nedostatak političke volje u Beogradu.

“Sve zavisi od volje, pre svega Beograda, kao i od čitavog političkog establišmenta, medija i kulturnih institucija, svih onih koji bi morali na drugačiji način da objasne građanima Srbije pre svega šta se desilo sa Kosovom i da na istinit način predstave realnu sliku i situaciju u kojoj se nalazimo u odnosu na Kosovo i Kosovo u odnosu na nas”, rekao je Vuletić.

S obzirom na to da su francusko-nemački plan, odnosno “evropski plan”, prihvatili i Beograd i Priština, ali i sve zemlje članice EU (među njima i pet zemalja koje nisu priznale Kosovo), pitanje je šta je na stolu glavnih političkih i ekspertskih pregovarača prilikom susreta koji završe neuspešno. Da su svi pregovori završeni, veruje i Spahiu i objašnjava:
“Francusko-nemački plan i sporazum su prinudni, uzmi ili ostavi, po istom principu je postavljen i nacrt statuta ZSO, uzmi ili ostavi. I jedino što je preostalo jeste da se to implementira”, smatra Spahiu. Prema njegovom mišljenju, zastoj je nastao zato što Srbija insistira da se najpre formira ZSO kao njen ključni ineters, a da se tek onda otvore diplomatska predstavništva u Beogradu i u Prištini (Član 8 Sporazuma: Strane će razmeniti stalne misije. One će biti osnovane u sedištima odgovarajućih vlada), što je ključni interes Kosova.

“Priština insistira da to budu istovremeni procesi, i u tome je razlika i spor. Kako će se to dalje odvijati zavisiće umnogome od političkog pritiska Zapada”, ističe Spahiu.

Pravo pitanje zato glasi da li će međunarodna zajednica uspeti da stranama nametne određeni rok do kog treba da ispune svoje glavne obaveze, kao što ih je prinudila da prihvate francusko-nemački plan. Jednačina zvana dijalog sve je složenija, iako је formula za rešenje već dogovorena.