Vrhovno javno tužilaštvo objavilo je početkom juna izveštaj o radu koji obiluje podacima o kriminalitetu za 2023. godinu. Posebno je zanimljiv deo koji se odnosi na maloletnički kriminal: iako je u odnosu na 2022. primetan neznatan pad ukupnog broja krivičnih dela, zabrinjava drastičan rast nasilnih i posebno teških dela, poput ubistava, silovanja i polnog uznemiravanja
U istoriji Srbije 2023. godina ostaće zauvek obeležena time što su se tada, za 48 sati, desila dva masovna ubistva. Jedno je počinilo dete, a drugo mlađi punoletnik. Prvi, počinilac masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, ne može da odgovara krivično jer je u trenutku zločina bio mlađi od 14 godina iako je ubio 10 osoba. Drugi, izvršilac devet ubistava u Duboni i Malom Orašju, imao je 20 godina i ne može da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora jer je bio mlađi od 21 godine.
Javnost, protivno svim etičkim načelima, kako ljudskim tako i medijskim, o ovoj dvojici počinilaca zna sve. Od nečeg drugog je okrenula glavu. Godišnji javni izveštaj o radu javnih tužilaštava za 2023. našao se na sajtu Vrhovnog javnog tužilaštva početkom ovog meseca. U njemu stoji zastrašujuć podatak: prošle godine 26 maloletnih osoba počinilo je ubistvo. Od toga, u sedam slučajeva delo je okvalifikovano kao – teško ubistvo. U odnosu na prethodnu, 2022. godinu, broj maloletnih počinilaca ubistava porastao je za 117,42 odsto, jer ih je prošle godine bilo ukupno sedam. Kada je reč o teškom ubistvu, ovo delo je 2022. počinio samo jedan maloletnik. U izveštaju se ni ne navodi procenat rasta, koji je 700 posto. Reč je o broju za koji je “zastrašujuće” eufemizam.
KAKVA SU DEČJA ZLODELA
Kada je reč o strukturi krivičnih dela maloletnika, na područiju apelacionih javnih tužilaštava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu tokom 2023. godine registrovana su 764 maloletna učinioca krivičnih dela protiv života i tela. Za razliku od prethodnog izveštajnog perioda (2022) kada je registrovano 777 maloletnih učinilaca ove vrste krivičnih dela, primećen je neznatan pad od 1,68 odsto. Međutim, što su dela teža, to je rast u odnosu na prošlu godinu veći. Tako i imamo skok od 171,42 odsto maloletnih počinilaca ubistava i 700 odsto maloletnih počinilaca teških ubistava. Za krivično delo ubistvo, na području Apelacionog javnog tužilaštva Beograd prijavljeno je pet lica (prethodne godine 2), na područiju Apelacionog javnog tužilaštva Novi Sad 8 lica (prethodne godine 2), na područu Apelacionog javnog tužilaštva Kragujevac 4 lica (prethodne godine nije bilo prijavljenih lica) i na područu Apelacionog javnog tužilaštva Niš 2 lica (prethodne godine 3 prijavljena lica).
Apelacionih javnih tužilaštava u Srbiji ima četiri: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Kao što se vidi, prošle godine svako od njih imalo je više od jednog maloletnog počinioca ubistva iako je bilo godina kada neka nisu imala – nijednog.
Za krivično delo teško ubistvo prijavljeno je sedam maloletnih osoba: području Apelacionog javnog tužilaštva Novi Sad četvoro, na području Apelacionog javnog tužilaštva Kragujevac jedna osoba i na području Apelacionog javnog tužilaštva Niš – dve maloletne osobe.
PORAST SEKSUALNOG NASILJA
Izveštaj se osvrće na sva krivična dela navedena u Krivičnom zakoniku (KZ), pa tako i na ona protiv polne slobode, koja se u KZ nalaze u Glavi XVII. Za ovu grupu krivičnih dela u toku izveštajnog perioda prijavljena su 174 maloletna lica. U odnosu na 2022. godinu, to predstavlja povećanje od 39,20 odsto, kada je bilo prijavljeno 125 maloletnih lica.
Kada je reč o krivičnom delu silovanje, prijavljeno je 26 maloletnika, dok ih je 2022. bilo 22. Kada je reč o teritorijalnoj raspoređenosti po apelacionim tužilaštvima, u Beogradu ih je bilo šest (kao i 2022), u Novom sadu osam (za razliku od šest 2022), u Kragujevcu sedam (godinu dana ranije – dva) i u Nišu pet, gde jedino vidimo smanjenje, jer je 2022. bilo osam.
Za krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180 KZ prijavljeno je 18 maloletnih učinilaca (prethodne godine 24). Nedozvollene polne radne iz člana 182 KZ počinilo je 35 maloletnih učinilaca (prethodne godine 28), što je povećanje za 25 odsto. Na područu Apelacionog javnog tužilaštva Beograd, za ovo krivično delo prijavljeno je 26 lica (prethodne godine 16), na područu Apelacionog javnog tužilaštva Novi Sad pet, (kao i prethodne godine), na područu Apelacionoog javnog tužilaštva Kragujevac četiri, kao i prethodne godine. Na području Apelacionog tužilaštva Niš nije bilo prijavljenih maloletnika za ovo krivično delo, dok ih je prethodne godine bilo troje.
Za krivično delo polno uznemiravanje prijavljen je 31 maloletnik, a 2022. bilo ih je deset. Prijava nije bilo samo u Kragujevcu, za razliku od prošle godine kad ih je bilo tri. Što se ostalih apelacionih tužilaštava tiče, u Beogradu je bilo 18 prijava, što je rast u odnosu na 2022. kad je bilo pet. U Novom Sadu dogodila se jedna prijava, dok prethodne godine nije bilo nijedne. Na područu Apelacionog javnog tužilaštva Niš prijavljeno je 12 maloletnika i tu opet imamo značajan skok – u odnosu na dvoje iz 2022.
Možda najveći porast ovaj izveštaj beleži za krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovane pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Prijavljeno je 56 lica (prethodne godine 35), što je povećanje za 60 odsto u odnosu na prethodni izveštajni period. U Beogradu je za ovo delo prijavljeno 17 maloletnika 2023, isto koliko i u prethodnoj godini. U Novom Sadu bilo je 18 prijava, što je skok u odnosu na pet 2022. U Kragujevcu je za ovo delo prijavljeno osam maloletnika, a prethodne godine pet, dok ih je u Nišu bilo 13, za razliku od osam iz 2022.
Verovatno zbog svesti o porastu osvetničke pornografije i upotrebe veštačke inteligencije, i u samom izveštaju je posebno naglašeno da “izvršenje ovih krivičnih dela od strane maloletnih lica, zbog same pririrode istih i posledica koje proizvode, zahteva posebnu pažnju i kontinuirano preduzimane brojnih aktivnosti, prenstveno na polju prevencije”.
TUČE I DROGA
Krivično delo teška telesna povreda je tokom 2023. izvršilo 150 maloletnih učinilaca, što je gotovo isto kao 2022. kad ih je bilo 151. Najviše ih je prijavljeno na području Apelacionog javnog tužilaštva Beograd, njih 54 (prethodne godine 45) i isto toliko na području Apelacionog javnog tužilaštva Novi Sad (prethodne godine 36). Kragujevac beleži pad jer je za tešku telesnu povredu prijavljeno 33 maloletnika, dok ih je 2022. bilo 59. Na području Apelacionog javnog tužilaštva Niš 11 maloletnika nekome je nanelo teške telesne povrede, što je isti broj kao i prethodne godine.
Za nanošenje lakih telesnih povreda na teritoriji cele Srbije prijavljeno je 527 maloletnih učinilaca, dok ih je u prethodnom izveštajnom periodu bilo 547.
Sve što ima veze sa drogom, u KZ se nalazi u Glavi XX i označeno je nazivom Krivična dela protiv zdravlja ljudi. Tu imamo rast od skoro 20 odsto: za ova krivična dela prijavljeno je ukupno 667 maloletnih lica, dok ih je 2022. bilo 560, što je više za 19,10 odsto.
U izveštajnom periodu za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga prijavljeno je 125 maloletnih lica, što je povećanje za 34,40 odsto prijavljenih u odnosu na izveštajni period iz 2022. godine kada su prijavljena 93 maloletna lica. Do ovog perioda se uočavalo značano smanjenje broja prijavljenih maloletnika: 2018. bilo ih je 240, 2019 – 259, 2021 – 85, 2022. godine 93, da bismo sada došli do 125. Dakle, imamo rast dela koje je bilo u padu. Najveći broj prijavljenih maloletnih učinilaca za proizvodnju i promet droga bio je u Beogradu, njih 48. Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu prijavljeno je devet maloletnih učinilaca, u Novom Sadu 11, u Somboru jedan, u Subotici tri i u Šapcu dva.
Kad je reč o apelacionim tužilaštvima, za ovo delo u Beogradu je prijavljeno 58 maloletnika (2022 – 42), u Novom Sadu 18 (prethodne godine 15), u Kragujevcu 33 lica (2022 – 16) i na područu Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu 18 (prethodne godine 20).
Najveći broj prijavljenih maloletnih učinilaca krivičnog dela iz grupe krivičnih dela protiv zdravla ljudi je zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Tu 2023. imamo ukupno 490 maloletnih učinilaca, što je povećanje za 10,11 odsto u odnosu na prethodnu, 2022. godinu.
U izveštaju je naglašena važnost značaja suzbijanja ovih dela, ne samo zbog štetnih posledica po zdravlje, već i zbog uočenog rasta drugih krivičnih dela kod ovakvih počinilaca. Posebno su naglašena dela protiv imovine i protiv života i tela.
PLJAČKE, KRAĐE I SLIČNO
Krivična dela protiv imovine tokom 2023. izvršilo je 3096 maloletnih lica. Iako je u apsolutnim brojevima ovo najčešći vid maloletničkog kriminala, ipak, zabeležen je vrlo blagi pad od 1,8 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Najčešća krivična dela koja su maloletnici vršili 2023. jesu krađa, teška krađa i razbojnička krađa. U 2023. godini maloletna lica izvršila su ukupno 1297 krivičnih dela krađe. Najviše ih je bilo u nadležnosti Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu – 430. Sledi Niš sa 369, pa Beograd sa 297 i na kraju Kragujevac sa 201 maloletničkom krađom.
Za tešku krađu 2023. prijavljeno je 859 maloletnih lica i tu vidimo nešto značajniji pad za 6,13 odsto u odnosu na prethodnu, 2022. godinu. Ovo krivično delo na područu Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu izvršilo 176 maloletnih lica (prethodne godine 254), u Novom Sadu od strane 308 (prethodne godine od 268 lica), dok je u Kragujevcu 164 maloletnika prijavljeno za tešku krađu (prethodne godine 153). Na područu Apelacionog javnog tužilaštva Niš za ovo delo prijavljeno je 211 maloletnika (prethodne godine 240).
Za krivično delo razbojnička krađa prijavljena su 34 maloletna lica (prethodne godine 9), što je povećanje za 277,77 odsto od prethodnog izveštajnog perioda. Tako je ovo krivično delo na područu Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu izvršilo 30 maloletnih lica (prethodne godine 6), a na području Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu od strane jednog lica (isto kao i 2022). Na područu Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu nie bilo prijavljenih, kao ni prethodne godine, dok ih je u Nišu bilo troje (prethodne godine dvoje).
Za krivično delo razbojništvo u celoj Srbiji prijavljena su 124 maloletna lica (prethodne godine 107), što je povećanje za 15,88 odsto u odnosu na 2022. I ovo delo je u nadležnosti apelacionih javnih tužilaštava, pa ih je u Beogradu bilo 24, što je manje nego 33 iz 2022. U Novom Sadu vidimo značajno povećanje jer su se dogodila 63 maloletnička razbojništva, gotovo duplo više nego prethodne godine kad je bilo 32 maloletna počinioca. Kragujevac beleži pad, sa 14 maloletnika prijavljenih za razbojništvo, u odnosu na 18 iz 2022. godine. Na području Apelacionog javnog tužilaštva Niš za razbojništvo su prijavljena 23 maloletnika, a godinu dana ranije 24. Uočen je i značajan broj maloletnih izvršilaca dela uništenje i oštećenje tuđe stvari: njih 268, kao i dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, njih181.
Ono što možemo da vidimo jeste smanjenje ukupnog broja dela iz “paketa” krivičnih dela protiv imovine, ali kad pogledamo pojedinačna dela – raste broj dela sa upotrebom nasilja.
ŠTA SU RADILI SUDOVI
Prema izveštaju Vrhovnog javnog tužilaštva, sedam maloletnih počinilaca je tokom 2023. prvostepeno osuđeno na maloletnički zatvor, dok je protiv njih 103 izrečena sankcija zavodska vaspitna mera. Vanzavodsku vaspitnu meru dobilo je 1506 maloletnika. Kod 412 maloletnih učinilaca je došlo do obustave postupka usled oportuniteta, a prema 134 maloletna učinioca postupak je obustavljen iz drugih razloga.
U izveštajnom periodu ukupno je okončano 1987 postupaka prema maloletnicima (prethodne godine prema 1762).
Na samom kraju onog dela izveštaja koji se odnosi na maloletnički kriminal vidi se nezadovoljstvo tužilaštva radom sudova: “Uočava se blaža kaznena politika od strane suda u odnosu na prehodni
izveštajni period. (…) Broj uloženih žalbi od strane tužilaštva takođe ukazuje na blagu kaznenu politiku suda, a broj nerešenih prijava u sudu na porast maloletničke delinkvencije”.
Kad se posmatra samo kroz brojeve, ovo zapažanje tužilaštva jeste tačno. Međutim, pooštravanje kaznene politike nikada nije dovelo do smanjenja nijednog krivičnog dela. Ovo je posebno važno kada je reč o maloletnicima, za koje još ima nade da postanu korisni članovi društva, a vremena za prevenciju i edukaciju ima na pretek.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
