Žikino nacionalno saborovanje

Za Belanovicu, oblast Kačer, opština Ljig, što se kaže, znamo, mesto, varošica, gde nego ispod planina. Za Belanovicu, još i jašta da se kaže, jašta nego znamo, naročito otkad je dr Vojislav Koštunica post’o prezidente i premijer, jerbo nacionalni Voja isključivo i otkad sebe vikenduje i odmara i crpi snagu za naš suverenitet i integritet u pitomoj i plemenitoj Belanovici. Otkad je to tako, sve to, Belanovica postala prava perjanica, u sve. Tu se, evo četvrtu godinu, održavaju nacionalne kulturne svečanosti poradi Belanovice, ali i poradi Srbije. Nigde, ko u Belanovici, toliko državnika, toliko nacionalnih umetnika, dovoljno reći da se nacionalni Bora Đorđević čet’ri puta odsvir’o, da nema koga nije bilo, da nacionalni Matija lično besedio.

SMIŠLJALA I NAPISALA: Sve to i ostalo, jašta nego osmislio, već nacionalni, ne samo glumac, Tihomir Tika Arsić sa zavičajem i Srbijom u srcu. Ta kultura, koju, u Belanovici, a na brdu Zmajevac, producira i režira nacionalni Tika, kako priliči, od prošle godine postala tematska. Prošle godine sve prošlo u znaku Tesle, onaj ministar Velja dobio Teslu, dok ova godina protiče u znaku Kosova, jer i nacionalni Tika zna da je Kosovo naša najvažnija tema.

Tako ove godine, i to pre podne i direktno na Nacionalnoj televiziji, sve počelo preko očekivanog. U subotu 21. jula, iz Belanovice, sa Zmajevca, emitovana čuvena, najveći rejting, najveća gledanost, „Žikina šarenica“. Taj Žika, kako nego nacionalno, samo rek’o, Evo nas na Zmajevcu, u Belanovici, i sve bilo tako nacionalno. Otpevala se deca iz Gotovuše, Kosovo, opština Štrpci, a onaj Tika rek’o da je sve tematski, da je najvažnije Kosovo. Bila i žena koja napravila veliku tortu, dva dana smišljala, za pola sata napisala, Tika odrecitov’o, Od Belanovice, pa do Štrpca/ svako srce jače kuca/ Od tužine srce budi jače/ ne daj oku da zaplače.

Bilo i košnica, još muzike, junadi, još muzike, i bio ministar prosvete Lončar, koji doš’o pravo sa Kosova, i koji rek’o šta ima i lično nacionalnom Tiki poklonio sliku nacionalnog cara Lazara. Tika uz’o sliku i nacionalno rek’o, Care Lazo od Srbije glavo, nit’ je moglo niti biti može, jedna zemlja a dva gospodara. I još i još nacionalnije rek’o, Hvala u ime jedinstvene Srbije. Onda bio Bora Čorba, koji stigo pravo iz Vidina, koji pev’o i koji rek’o da ne pije sedam godina. Onda bio kraj, a onaj Žika nacionalno rek’o da je nastavak emisije sutre i sa istog mesta.

EVO IDU: Pre sutre bilo veče istog dana, a uveče otvaranje nacionalne manifestacije Zmajevac 2007. Reporter „Vremena“ po svu vrućinu stig’o na vreme, u Belanovici nov i crn asfalt, policija kontroliše skretanje za taj Zmajevac, nekoliko stotina metara novog asfalta koje su osvetljavale nove ulične svetiljke. Gore na to brdo, na taj Zmajevac, jošte policije, reportažna i ostala kola Nacionalne televizije, nacionalni Radoš Ljušić već nacionalno ‘oda, tu i onaj, valjda nacionalni, Mišula što ima TV Galaksiju u Čačku, tu onaj Markićević iz Nove Srbije, nacionalni Ljušić nešto divani sa Cune Gojković, eto ministra Lončara u odelo, eto ministra Naumova, bez mantije, samo u sabornu majicu.

Dakle, prirodna bina, Bora Đorđević u probanju, nacionalni domaćin Tika, u tematski crnoj garderobi, pozdravlja, raspoređuje goste, Verica Rakočević do Cuna, Naumov do Ljušića, Lončar po sredini, onaj Veljin direktor željeznice Šarančić, sa onaj Veljin dekan fakulteta u Čačku, više desno, u desnu stranu pristižu i organizovane grupe, sve sa pivom, viču, Pusti Put za Čačak. Eto i onog Žike Šarenice, kako taj bi nacionalno dočekan, ispozdravlja ga ceo prvi red. Ondak Tika nacionalno odvede nacionalnu Vericu Rakočević da pozdravi decu sa Kosova, pa Tika naredi da se deca sa Kosova primaknu bini, pa Tika uze maše sa motorolu. Vreme uze da odmiče, preko po sata probijen termin otvaranja, onaj Mišula, koji se triput nacionalno do’vati sa svakim ministrom, nas upućeno obavesti da se čekaju Koštunica i Velja.

Prođe i sat, jok nervoza, svi strpljivo, ministri, među se, sa Mišula, sa Žika, u sadržajan i svesan i savesan razgovor, Tika će, ko za sebe, Evo idu, komandova da deca stanu na binu, eto ti nekog velikog obezbeđenja, za njima lično premijer Koštunica u jednostavnu bordo majicu sa jednostavan i mali zeleni krokodil, za njim ministar Velja u svoju kratkoruku sitna kocka plavu košulju, sve to ustade, sve se to nacionalno ispozdravlja, Koštunica i Velja sedoše po sredini, levo od Velje supruga, još levlje onaj šef kabineta Nikitović. Bi himna, svi stadoše, Tika nacionalno stavi desnu na srce, svi dadoše aplauz, aplauz dade i premijer Voja, deca sa Kosova otpevaše Sa Kosova zora sviće, opet svi dadoše aplauz, opet i premijer Voja dade aplauz.

BRŽE STANOJE: Domaćin Tika objavi da su to bili naši gosti iz Štrpca, sve pozdravi, zamoli našeg prijatelja, ministra Lončara, koji se juče vratio sa Kosova, da otvori manifestaciju. Izađe ministar Lončar u to odelo, iščita se sa ‘artijom u levoj ruci, Poštovani predsedniče Vlade, kolege ministri, draga deco i sabornici u Belanovici, evo nas večeras na obroncima Bukulje i Rudnika, u pitomoj varoši, danas svakako perjanici seoskog turizma, kako bismo još jednom pokazali naše zajedništvo sa našom braćom sa Kosova i Metohije….

Jopet se javi onaj tematski i u crno obučen domaćin Tika, sve pozdravi, zatraži da se posebno pozdravi ministar Velja, koji prošle godine dobio najviše priznanje, objavi da su ovogodišnji dobitnici priznanja lokalni šef komunalaca i lično brat mu Aleksandar Arsić, brat reče da Belanovicu očekuje veliki razvoj, dobitnici primiše priznanja, po veliku knjigu u kojoj beše po lepo kilo rakije. Domaćin najavi Boru Đorđevića, koji gostuje četvrti put i uzastopce, sve beše spremno za nastup, publika stade da se drekenja i skače, premijer Voja otpusti ruke, onaj Velja mu, vaistinu, nešto reče, ovaj vaistinu samo otklimnu, krenu Bora, Postaću slobodan, Šarančić sitno lupka flašicom kisele, premijer prekrstio ruke, sve gleda uzbrdo, ostali se vladaju nacionalno i ko u odelu.

Bi i, Iz oblaka kiša sipi pa narasta Misisipi, premijer otpusti ruke, al’ jok da trepne, prozno se javi nacionalni Bora, Dobro veče Srbijo, Šumadijo, pa nastavi još proznije, Srbi su jedan lud narod, to rek’o dr Jovan Rašković, Srbi su lud narod, Koštunica stade da gleda preko glave, nacionalni umetnik koji ne pije sedam godina uze opriča jednu priču na temu ko se, od Engleza, Francuza, i Srbina seća najdalje u detinjstvo. I opriča Bora, Francuz rek’o da se seća kad se porađ’o, Englez kad je bio u mami, a Srbin kad je bio u tati. Kako, ‘vako, Krene tata da ga baca u nesvest, i bujica krenu, vidim ja da ću ludo poginuti, uhvatim se za onu klizavu ivicu i kažem sebi, brže sad Stanoje inače nikad od tebe neće ovakav čovek postati. Bora nacionalno ponovi da je Srbin lud, Velja nacionalno i sa svo to ushićenje krenu ka premijeru, ovome još oči behu preko glave, pa se povrati i nacionalno i preko supruge podeli sa onim Šefom kabineta. Onda nacionalni umetnik sa svi otpeva, Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on ‘oće opet…

Onda bilo još pesme, još proze, Bora siš’o sa bine, Bora se vratio na binu, pred binu stala deca sa Kosova, upalila sveće, umetnik stao pjeva Pogledaj dom svoj anđele, ustali ministri, ust’o premijer, Naumov stao pjeva, dogodio se vatromet, ushićenje, čestitanje, Velja za Nacionalnu televiziju rek’o da misli da su svi koji su došli uživali, i sve bilo do kraja nacionalno i do kraja saborno.

Sutre, i sa istog mesta, iz istu Belanovicu, bio nastavak one „Žikine šarenice“. Svi mogli vide snimke sa prethodne večeri, lično taj Žika, dok su išli kadrovi sa premijer, dok su išli kadrovi sa ministri, rek’o, Tako je to sinoć bilo, bio i premijer i pola vlade, događaj ih je sve dig’o na noge.