Žene između rada i nasilja

Na osnovu Izveštaja Evropske komisije o rodnoj ravnopravnosti za 2018, zapošljavanje žena u Evropskoj uniji kontinuirano sporo raste i do poslednje četvrtine 2017. godine u EU zabeleženo je 66 odsto radnih žena u odnosu na 78,1 odsto muškaraca. Uprkos napretku, žene nisu ostvarile punu ekonomsku nezavisnosti i dalje postoji tendencija manjeg zapošljavanja, rade u oblastima koje su manje plaćene, nedeljno rade šest sati duže od muškaraca i slabije su plaćene za prekovremeni rad, imaju veće pauze u karijeri i slabije napreduju u poslu. Žene u EU zarađuju 16,3 odsto manje po satu od muškaraca, a razlike u procentima su od zemlje do zemlje (u Italiji 5,5 odsto manje, u Estoniji 26,9 odsto manje).

U upravnim odborima najvećih kompanija u zemljama članicama EU žena je 25 odsto (Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Italija, Letonija, Holandija, Švedska i UK), dok je Francuska jedina zemlja koja ima 40 odsto žena u vrhu odlučivanja. Direktivom Evropske komisije preporučeno je da se dostigne nivo od najmanje 40 odsto žena u upravnim odborima u svim zemljama članicama, da glasanje za članove upravnog odbora bude javno, kao i da vlade tih zemalja usvoje strategije za balans rodne ravnopravnosti u procesu donošenja odluka.

Kad je reč o ženama u politici, situacija u EU je prilično različita. U parlamentima Švedske, Finske i Španije je 40 odsto žena, dok je u šest zemalja – Hrvatskoj, Kipru, Grčkoj, Letoniji, Malti i Mađarskoj manje od 20 odsto žena. Istovetan broj žena i muškaraca zapažen je u parlamentima Francuske, Nemačke, Slovenije i Švedske, dok su u mađarskom žene sasvim izostale.

KAMPANJA „NO.NON.NEIN – KAŽI NE NASILJU„: Nasilje nad ženama ostaje problem u EU. Na osnovu Indeksa rodne ravnopravnosti EU, kojim se na skali od 1 do 100 meri nasilje nad ženama, prosek EU je 27,5. I u ovom slučaju rang lista je šarolika; u Poljskoj je nasilje ispod proseka (22,1), dok je u Bugarskoj iznad (44,2). Kampanja za sprečavanje nasilja nad ženama „No.Non.Nein – Kaži NE“ pokrenuta je 2017. godine i regrutovani su svi subjekti društva u zemljama članicama EU – lokalne vlasti, nevladine organizacije, relevantna profesionalna udruženja i nevladine organizacije širom Evrope da bi se intenzivirala borba protiv nasilja nad ženama. U tom kontekstu, u pružanju pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja do kraja 2018. godine obučavani su advokati, doktori, učitelji i policajci, a uspostavljeni su i programi razmene dobrih praksi među zemljama članicama. Primer dobre prakse su politika i zakonodavstvo u sprečavaju digitalnog seksualnog zlostavljanja u Danskoj, i kampanja za sprečavanje seksualnog uznemiravanja u javnom prevozu.

Na Godišnjem kolokvijumu o ljudskim pravima, održanom novembra 2017. pod nazivom „Prava žena u turbulentnim vremenima“, okupilo se više od 400 učesnika uključujući visoke predstavnike zemalja članica, međunarodnih organizacija, istaknutih akademika, poslovnih predstavnika, novinara i medijskih predstavnika. Nakon toga, Evropska komisija, OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), Savet Evrope i UN Women pokrenuli su globalnu alijansu za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama na svetskom nivou.

Osim rodno zasnovanog nasilja po sebi, Komisija se fokusirala i na borbu protiv drugih oblika nasilja: trgovinu ženama i devojčicama, nasilje nad ženama sa invaliditetom, kao i nasilje nad najosetljivijim grupacijama žena i devojčica. Da podsetimo, Istanbulska konvencija koju su novembra 2017. potpisale sve zemlje članice EU, a ratifikovalo ju je 17, prvi je instrument EU za borbu protiv nasilja nad ženama kojim je postavljen zakonski okvir i definisani standardi.

U humanitarnim krizama, rodno zasnovano nasilje široko je rasprostranjeno. Komisija je okupila oko 70 humanitarnih organizacija u okviru programa zaštitite od rodno zasnovanog nasilja u zonama sukoba, sa ciljem da se prepozna i spreči eventualno nasilje nad ženama i devojčicama koje bi moglo da dovede i do životne ugroženosti.

EKONOMSKA SAMOSTALNOST ŽENA: Najveću stopu zaposlenosti žena u EU imaju Litvanija, Letonija i Švedska, a najmanju Grčka, Italija, Malta i Rumunija. Udeo žena u povremenim poslovima drži se na 30 odsto, u poređenju sa 8 odsto za muškarce. Poslovi sa pola radnog vremena odražavaju se na limitiranu ekonomsku samostalnost žena, visinu penzije i vode ka siromaštvu u starosti. Da bi se pozicija žena na tržištu rada popravila, neophodan je kompletan paket podrške zapošljavanju i izgradnji karijere. To nije moguće bez podrške majčinstvu, odnosno roditeljstvu. Komisija je usvojila takav paket jačanja roditeljskih prava kojim se omogućava očevima da po rođenju deteta iskoriste najmanje 10 plaćenih radnih dana (obračunatih najmanje kao dani bolovanja), a roditeljima porodiljsko odsustvo u trajanju od četiri meseca (obračunatih najmanje kao dani bolovanja). Roditelji imaju pravo da traže slobodne dane zbog dece po dogovoru, sve do navršene 12. godine detetovog života (povećano sa 8 godina). Zaposleni u EU takođe imaju pravo da iskoriste pet plaćenih radnih dana za ispomoć bolesnim ili teško pokretljivim rođacima. Konačno, Komisija preporučuje fleksibilnije radne angažmane za sve zaposlene roditelje dece do 12 godina i zaposlene koji neguju bolesne rođake, ne samo u smislu broja radnih sati već u smislu mesta obavljanja posla (teleworking) – od kuće, telefonom, mejlom… Evropski fondovi biće upotrebljeni za dugoročno unapređenje servisa za brigu o deci kako bi se žene što pre vratile na tržište rada sa punim radnim vremenom i izbegle ekonomsku stigmu „second earners“ – one koje manje zarađuju, drugorazredne.

Rezultati istraživanja Eurobarometra o rodnoj ravnopravnosti pokazali su da 70 odsto Evropljana i Evropljanki podržava legalni paritet između žena i muškaraca u politici, dok 86 odsto smatra da su žene njihove dostojne predstavnice u politici. U redovima Evropske komisije do 1. marta 2018. bilo je 38 odsto menadžerki na svim nivoima, sa ciljem da se do kraja mandata 2019. godine taj broj poveća na 40 odsto i više. Broj i uloga žena u nauci i inovacijama u EU postepeno raste, pa je tako žena sa najvišim zvanjem u nauci 2014. bilo 47 odsto, kao šefica laboratorija, istraživačkih institucija, profesorki… Preduzetnica u Evropi ima oko 30 odsto, ne vladaju dovoljno dobro sektorom informacionih i komunikacionih tehnologija (do 2015. godine bilo je samo 16 odsto IT ekspertkinja) i ređe nego muškarci pristupaju fondovima, uzimaju kredite, ali ako to čine, uspešnije su od muškaraca.

Stoga, budućnost je u što većem uključivanju žena u IT sektor i njihovom što manjem „ispadanju“ s posla zbog nege deteta. Pre godinu dana, osnovana je Koalicija za digitalne veštine i poslove koja je privukla više do 90 organizacija, a one su omogućile svim zainteresovanim onlajn treninge „face-to-face“, kao i sticanje sertifikata o digitalnim veštinama; desetak organizacija fokusiralo se na povećanje digitalne pismenosti žena i devojčica. Razvijeni su programi obuke o mogućnosti u digitalnom sektoru za studente i svršene studente svih disciplina. Kad je reč o Zapadnom Balkanu, Komisija aktivno priprema program digitalne obuke žena sa ovog područja i planira osnivanje ICT Women & Girls mreže.