Kako izmeriti i rangirati "lakoću ostvarivanja ciljeva", "prepoznatljivost u javnosti" ili "ličnu harizmu"
Redakcija dnevnog lista „Blic“ već tri godine pravi rang-listu najmoćnijih u Srbiji. Ove nedelje, listom 100 najmoćnijih žena počelo je objavljivanje ovogodišnje ankete „Blica“ o najuspešnijim i najuticajnijim ljudima u Srbiji.
Kriterijumi kojima se redakcija rukovodila praveći liste moćnih bili su: „lakoća ostvarivanja ciljeva“; „prepoznatljivost u javnosti“; „lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju“; „finansijski i politički uticaj“ i „lična harizma“.
Već na prvi pogled vidi se da je ove kriterijume teško utvrditi, a još teže, ako ne i nemoguće, izmeriti i rangirati. Na primer, kako izmeriti i rangirati „lakoću ostvarivanja ciljeva“, „prepoznatljivost u javnosti“ ili „ličnu harizmu“. Zbog toga je „Blicova“ lista 100 najmoćnijih žena u Srbiji nepouzdana u određivanju stvarnog mesta u hijerarhiji moći, i više je rang-lista popularnih, uglednih i moćnih žena koje su rangirane po slobodnoj redakcijskoj proceni i koje su mesto na toj listi obezbedile po nekom od pomenutih kriterijuma, a ne po količini moći koju imaju.
Tako se došlo do liste na kojoj je, na primer, Ružica Đinđić ove godine poboljšala plasman i našla se na četvrtom mestu. Prošle godine bila je slabije rangirana, bila je peta, iako je te godine bila prva žena nosilac izborne liste Demokratske stranke. Takođe je teško utvrditi zašto se na devetom i dvanaestom mestu nalaze teniserke Ana Ivanović, „devojka kojoj na rođendansku žurku dolaze predsednik države, najpoznatiji glumci, sportisti, operski pevači i biznismeni, trenutno je četvrta teniserka sveta“, i Jelena Janković, treća najbolja teniserka na svetu, a Snežana Samardžić-Marković, ministarka sporta i omladine, tek je na 73. mestu.
Kako god bilo, što reče Žarko Trebješanin, „sastavljanje godišnje liste najmoćnijih u Srbiji, pre svega je izuzetno atraktivna i provokativna masovna društvena igra, koja intrigira široku javnost, diže tiraž novinama, hrani sujetu moćnika koji su na listi, tera u očajanje one koji to nisu (a veruju da zaslužuju), a mnogobrojnu publiku podstiče da i sama pravi liste, ali i da mašta o svom ulasku u klub moćnih“.
I ove godine, kao i prošle, prva na „Blicovoj“ listi je Milka Forcan, potpredsednica Delte. Druga je Lepa Brena, odnosno Fahreta Živojinović; ona je prošle godine bila četvrta. Karolin Junger, šefica kancelarije Svetske banke u Beogradu, i ove godine ostala je na trećem mestu i već pune tri godine zaredom je među deset najmoćnijih žena „Blicove“ liste. Četvrta je Ružica Đinđić, a peta Nata Mesarović, sudija koja je izrekla najteže kazne organizatorima i izvršiocima ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Madlen Cepter, supruga biznismena Filipa Ceptera i mecena umetnika u Beogradu i Srbiji, i ove godine je na istom, šestom mestu.
Najveći proboj napravila je Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ona je ove godine sedma, a u prošlogodišnjoj anketi bila je na 39. mestu.
Svoj plasman znatno je poboljšala i Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU-u i jedina žena članica Saveta za evropske integracije, koja je ove godine na osmom, a prošle je bila na 45. mestu.
Ana Ivanović ove godine je stigla do devetog, a prošle je bila na 25. mestu.
Neznatno bolje kotirana je i Maja Gojković, koja se sa prošlogodišnjeg sedamnaestog mesta ove godine našla među prvih deset moćnih dama Srbije.
Ove godine na top-tenu nema Danice Drašković, koja je prošle godine bila šesta, a ove je dvadeset šesta. Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, takođe je pala sa prošlogodišnjeg sedmog na trinaesto mesto. Među prvih deset ove godine nema ni Ivane Veselinović (sada je jedanesta), Karle del Ponete, koja je sa prošlogodišnjeg devetog ove godine zauzela tek 72. mesto jer je po obrazloženju sastavljača liste u „Srbiji definitivno izgubila moć osobe koja može bitno da utiče na događaje“. Mati Makarija je ove godine na 25. mestu, a prošle je bila na desetom.
Prema oceni redakcije lista „Blic“ najmoćnija žena u Koštuničinom kabinetu je Ana Pešikan, ministarka nauke, koja se nalazi na 61. mestu, dok je na 73. Snežana Samardžić-Marković, ministarka sporta i omladine. Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, nalazi se na 102. mestu, a Milica Čubrilo, ministarka za dijasporu, na 105. mestu.
Na listi su i dame iz medijskog sazvežđa. Najbolje rangirana je Jelena Drakulić, direktorka dnevnih izdanja kompanije Ringier u Srbiji. Ona je na visokom petnaestom mestu. Njena kompanija u Srbiji izdaje tri dnevna lista sa ukupnim dnevnim tiražom od preko 400.000 primeraka. Ljiljana Smajlović, glavna i odgovorna urednica „Politike“, jeste 33, a tik iza nje je kao 36. Milica Mitrović, supruga Željka Mitrovića. „Kao dugogodišnja urednica muzičkog programa TV Pinka Milica Mitrović je u prilici da kreira najvažnije tokove ovdašnje pop i folk scene.“ Olja Bećković, autorka i voditeljka televizijske emisije „Utisak nedelje“, jeste trideset osma. Dok je Ljubica Marković, direktorka i jedan od osnivača novinske agencije Beta, na 42. mestu, na 58. je Aneta Ivanović, direktorka produkcijske kuće „Adrenalin“, koja je na TV tržište plasirala emisije: „Piramida“, „Karaoke obračun“, „Draga mama“, „FK tehničari“, „Marko Živić šou“, „Katarina“… Ova kuća je nedavno lansirala i TV seriju „Vratiće se rode“. Ružica Mevorah, urednica „Blic žene“, najtiražnijeg nedeljnika u Srbiji, je 80, a tri mesta niže je Mira Adanja-Polak, novinar i konsultant spoljnopolitičkog deska televizije ITN Chanel Four News.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
