Na sednici Narodne skupštine na kojoj je mandatarka Ana Brnabić predstavila ekspoze buduće Vlade, poslanik PUPS-a Stefan Krkobabić pokrenuo je pitanje dekriminalizacije marihuane, zbog čega ga je prekorio nekadašnji koalicioni partner Dragan Marković Palma, dok su drugi poslanici ostali nemi na otvaranje ove priče. Ipak, neuspešni pokušaj Krkobabića da aktivira pitanje puštanja marihuane u legalne tokove podgrejao je društveni dijalog o ovoj temi
Predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić dao je reč Stefanu Krkobabiću, poslaniku Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, ne očekujući da bilo šta može da krene po zlu. Nije ni krenulo po zlu. Krkobabić je u uvodnom delu svog izlaganja podržao program mandatarke Ane Brnabić i njen predlog za sastav nove Vlade, zatim se posvetio, podrazumevano, svojim glasačima – penzionerima, a potom je izneo neočekivani predlog koji nikoga u sali nije ostavio ravnodušnim.
“Moja ideja, ideja naše poslaničke grupe i mislim da ćete vi kao jedna osoba liberalnih shvatanja, gospođo Brnabić, i širokih shvatanja, imati razumevanja za sledeću ideju, a to je da moramo da idemo u pravcu dekriminalizacije lakih droga po ugledu na Portugal”, rekao je Krkobabić i šokirao sve u sali, a ponajviše nekadašnjeg koalicionog partnera, lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palmu, koji je žestoko protestovao, tražio da se u skupštinu uvede detektor za drogu i upitao zašto prisutni predloženi ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić ćuti.
Ipak, nije ćutao Ćuta. Aleksandar Jovanović se javio za reč, da bi onda u ciničnom tonu predložio da se Palma i Krkobabić nađu i zajedno rasprave pokrenuto pitanje. Diskusija na ovu temu nije se dalje produbljivala, pa je tako stavljen još jedan zarez na temu legalizacije marihuane u Srbiji.
VULIN NA BARIKADAMA
Mnogi političari u Srbiji još ranije su javno podržali legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, pod određenim uslovima. Među onima koji podržavaju legalizaciju su Vladimir Đukanović, branilac Predraga Koluvije i jedan od najbližih saradnika predsednika Aleksandra Vučića, zatim Vjerica Radeta, desna ruka Vojislava Šešelja, Sanda Rašković Ivić, tadašnja predsednica Demokratske stranke Srbije i Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo. Za legalizaciju je i ministar prosvete Branko Ružić, ali i njegova partijska koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja je podržala legalizaciju medicinske marihuane sa pozicije ministarke zdravlja. Čak je i lider Dveri Boško Obradović zauzeo umeren stav rekavši da odluka o legalizaciji kanabisa radi korišćenja u medicinske svrhe treba da bude prepuštena nadležnim stručnim, odnosno zdravstvenim službama.
Međutim, dosta toga se promenilo dolaskom Aleksandra Vulina na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova.
Vulin se u više navrata žestoko usprotivio dekriminalizaciji marihuane, rekavši da do toga neće doći dok god je on na mestu ministra policije. Ipak, sve izvesnija rokada koja bi Vulina pomerila na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije, a Gašića na mesto ministra unutrašnjih poslova, ostavlja prostora da se priča o dekriminalizaciji marihuane ponovo zahukta, pogotovo kada se u obzir uzme Gašićevo upadljivo ćutanje na predlog Krkobabića.
Iako je Vulinov stav da se marihuana neće legalizovati dok god je Aleksandar Vučić na mestu predsednika Srbije, sam predsednik je ostavio drugačiji utisak braneći Predraga Koluviju u naširoko poznatoj “aferi Jovanjica”. Vučić je tada govorio o marihuani kao o nečemu što nije opasno koliko drugi narkotici, ističući da su je “pola okruženja, Nemci i ostali legalizovali”.
I zaista, ministar zdravlja Nemačke Karl Lauterbah je prošle sedmice predstavio predlog liberalizacije marihuane kancelaru Olafu Šolcu navodeći da je cilj predloga da se postigne “najliberalnija liberalizacija” kanabisa u Evropi, ali i najstrože regulisano tržište. Lauterbahovim planom legalno bi postalo posedovanje 20 do 30 grama marihuane za ličnu konzumaciju, uzgoj do dve ili tri biljke po osobi, nabavka i prodaja preko prodavnica koje imaju licencu, dok bi upotreba bila zabranjena svim maloletnim licima.
Rojters procenjuje da bi legalizacija kanabisa uništila crno tržište i mogla da poveća godišnje poreske prihode, otvori 27.000 novih radnih mesta i donese Nemačkoj gotovo pet milijardi evra na godišnjem nivou.
LEK ILI DROGA
foto: ap photoMOŽE I ZAKONSKI: Farma marihuane
Dok pojedine studije pokazuju da marihuana olakšava lečenje epilepsije, pomaže u ublažavanju mučnine kod hemioterapije, umanjenju bolova kod pacijenata obolelih od karcinoma, smanjenju grčeva i bolova kod multiple skleroze, pojavljuju se i ona istraživanja koja kažu da kanabis zatupljuje i vodi kognitivnim ograničenjima male ili srednje težine kod donošenja odluka, potiskivanja neprimerenih reakcija, učenja kroz čitanje i slušanje i rešavanja problema razmišljanjem.
U prilog liberalizaciji i eventualnoj dekriminalizaciji marihuane ide i odluka Komisije Ujedinjenih nacija za opojne droge s kraja 2020. godine, koja je odlučila da iz kategorije najopasnijih narkotika ukloni kanabis i smolu kanabisa koja se koristi za proizvodnju hašiša.
Za donošenje zakona o medicinskoj primeni marihuane u Srbiji zdušno se zalaže i “Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa”. Iz ovog udruženja zahtevaju od Ministarstva zdravlja da odobri nabavku, slobodnu sadnju i korišćenje kanabisa; međutim, kako kažu, nisu dobili odgovor ni od ministarstva niti od zakonodavaca.
Kao početnu tačku za medicinsku legalizaciju marihuane oni vide ukidanje Zakona o korišćenju, uzgoju i trgovini kanabisom. “Rešenje je oslobađanje najkorisnije biljke na planeti, bez zakonskog uslovljavanja. Međutim, za proizvodnju leka koji će se prodavati ili izdavati na recept, svakako je potreban zakon o strogoj kontroli organske proizvodnje kanabisa i provere kvaliteta ulja od cvetova. Vreme je da se marihuana vrati u potpunu upotrebu kao biljka za hiljade namena i proizvoda. Vreme je da je slobodno proizvodimo kao i naši preci, po čemu je Srbija bila naširoko poznata”, navode iz ovog udruženja.
Određeni konkretni napori koji bi liberalizovali status marihuane jesu preduzeti, ali nisu doneli gotovo nikakav rezultat. Pre osam godina, Ministarstvo zdravlja sastavilo je Stručnu komisiju za primenu kanabisa u medicinske svrhe, koja je ustanovila da kanabisovo ulje treba da ostane nelegalno, ali da treba da se legalizuju tri leka na bazi kanabisa.
Bez obzira na svetske trendove, zdravstveni i ekonomski potencijal, i uprkos činjenici da je Krovna organizacija mladih Srbije na osnovu ankete sprovedene među populacijom od 15 do 30 godina došla do podataka da gotovo sedamdeset odsto mladih podržava legalizaciju marihuane, u Srbiji se još uvek ništa ne radi na njenom ozakonjenju. Posedovanje marihuane se sankcioniše novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, uzgajanje zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je za prodaju i prevoz predviđena kazna od tri do dvanaest godina zatvora.
Šta je “portugalski princip”
“Portugalski princip” podrazumeva dekriminalizaciju ukoliko lice poseduje količinu narkotika koja može služiti za ličnu upotrebu do deset dana. Dileri koji poseduju veliku količinu narkotika i dalje su krivično odgovorni i preti im zatvorska kazna.
Umesto izdvajanja velike količine novca za policiju koja bi privodila poznavanju prava korisnike narkotika i za zatvorske ustanove u koje bi oni bili smešteni, državni fondovi u Portugalu su preusmereni na Ministarstvo zdravlja, koje je usled toga uspelo da proširi svoje kapacitete u borbi protiv narkomanije.
Prema podacima organizacije “Transform”, koja zastupa uvođenje narkotika u legalne tokove, posle primene ovih postupaka, upotreba svih narkotika među mladima u Portugalu starosti od 15 do 24 godine znatno je opala.
Ko je sve legalizovao marihuanu
U Sjedinjenim Američkim Državama, 35 saveznih država legalizovalo je marihuanu u medicinske svrhe, a 16 američkih država dozvoljava pušenje i u rekreativne svrhe, o čemu je nedeljnik “Vreme” pisao u prošlom broju. Rekreativno pušenje marihuane dozvoljavaju i Kanada, Meksiko, Jamajka, Urugvaj, Južnoafrička Republika i, pomalo neočekivano – Gruzija. Ove godine Tajland je postao prva država azijskog kontinenta u kojoj je legalno uzgajati i posedovati marihuanu. Interesantno je da je Ministarstvo zdravlja Tajlanda objavilo kako planira da distribuira milion sadnica konoplje širom zemlje. Što se Evrope tiče, Malta je prošle godine postala prva zemlja EU koja je legalizovala uzgoj i ličnu upotrebu kanabisa. U Češkoj i u već pomenutom Portugalu lična upotreba je dekriminalizovana, dok vlasti u Holandiji i Španiji žmure na konzumiranje marihuane iako je to formalno i dalje nezakonito. Što se upotrebe marihuane u medicinske svrhe tiče, odobrena je u velikom broju evropskih zemalja – na celom skandinavskom poluostrvu, u Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Italiji, ali ne i u Srbiji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Krenulo je! Festival asfaltiranja, crni fondovi, podmićivanje, pretnje… a šta protiv toga mogu studenti, opozicija i građani? „Vreme“ u novom broju ide u susret lokalnim izborima krajem marta
SNS je kampanju za netom raspisane izbore počeo već pre nekoliko meseci. Za naprednjake ovi izbori imaju ogroman značaj, popularnost im se strovalila, valja to nadoknaditi, prikazati da ih “narod još hoće”. Nema sumnje da će vreće novca, megavati energije i najširi slojevi batinaštva biti angažovani u ovu svrhu. Verovatno će biti i žešće nego prošle godine u Kosjeriću. A sa čim će opozicija – kako ova stranačka, tako i studentski pokret – protiv SNS i kako? U jednoj ili više kolona? Kakva ih situacija čeka? Gde će biti najgora borba? I, nije li zanimljiv pokazatelj da se sva mesta u kojima će izbori biti održani suočavaju sa zastrašujućom depopulacijom, a sve po pravilu – što je SNS jači, to je stanovnika manje
O iskustvima izbornog procesa govore za “Vreme” Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE, Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)
Pravnik Milan Tasić je na skupu 11. februara tražio da se “najbliža familija ubice Rastka Jovića trajno iseli iz opštine Surdulica, jer sumnja da će posle teškog ubistva sa predumišljajem bilo koji sud moći da im ikada više omogući bezbednost”. Dakle, da se iseli albanska porodica koja nema nikave veze sa smrću u saobraćajnoj nesreći za koju je osumnjičen brat vlasnika pekare. Novi protest – verovatno sa istim zahtevom – najavljen je za 26. februar
Otkud ovaj i ovakav kod Vučića na Tiktoku? Izbor nije slučajan, ali jeste besmislen. Namera onog ko je to smislio bila je da pošalje poruku kako je vlast “bliska”, “normalna”... To je potez očajnika, jer mladi su na ulici, razbijaju im glave, vijaju ih po mraku, dok deca čak i u vrtićima govore: “Kad porastem, biću student”. Vučić je zauvek izgubio mladost ove zemlje
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Na zahtev tužiteljke, obojica inspektora za borbu protiv droga beogradske policije poslata su u pritvor Okružnog zatvora u Beogradu. Dočekani su uz urlike i pretnje stotine pritvorenika: “Ubićemo vas... Zlostavljaćemo vas i porodice... Gde vam je Senta, gde je Senta... Sad ste na našoj teritoriji...” U isto vreme, prema saznanjima “Vremena”, uhapšenim inspektorima daju vodu iz prljavih posuda za hranu, a zatvorska straža im poručuje “ne garantujemo vam bezbednost”
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
