Zelena tabla na vratima

Tokom prethodne četiri godine, to se zvalo Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. U burnim benzenskim noćima u Pančevu, tokom pregovora o Kjoto protokolu, prilikom otvaranja desetak regionalnih deponija, izrade katastra zagađivača, smanjenja emisije čestica u termoelektranama, čišćenja radioaktivnog otpada, kao i povodom svih drugih ekoloških incidenata, prva adresa kojoj su se obraćali građani, lokalna samouprava i novinari bila je ova uprava sa 12 reči u nazivu.

Međutim, mada je zajedno sa ministrom Uprava bila najviša instanca vlasti u sve dramatičnijem ekološkom sektoru, domet njene nadležnosti, kao uostalom i celog ministarstva u kome je bila spojena nauka sa ekologijom, često je bio sputan administrativnom zbrkom i odgovornošću za prirodna bogatstva. Ta odgovornost trenutno je podeljena između lokalnih samouprava, ove Uprave i više drugih ministarstava. Da li će u novom sazivu Vlade postojati izdvojeno ministarstvo ekologije koje bi imalo potpunu kontrolu nad zaštitom životne sredine?

NAZIV: Mada je i u Miloševićevoj epohi formalno postojalo, Srbija je prvo pravo ministarstvo ekologije imala samo u vreme vlade Zorana Đinđića, kad je ministarka bila Anđelka Mihajlov, da bi 2003. godine ono bilo spojeno sa ministarstvom nauke. Početkom marta ove godine ekološka udruženja pokrenula su inicijativu za ponovno formiranje odvojenog ministarstva ekologije.

„Verujem da je formiranje zasebnog ministarstva potrebno kao jasan izraz političke volje, a ne kao neophodnost sa operativnog stanovišta“, rekao je za „Vreme“ dosadašnji ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović, objašnjavajući da je Uprava, bez obzira na njen formalni naziv, uspela da tokom svog mandata završi nekoliko važnih poslova. „Ključni su ljudi koji će se baviti ovom problematikom, a ne to koji će naziv stajati na tabli na njihovim vratima“, rekao je ministar.

RASPODELA: Bez obzira na njen naziv, nisu svi oduševljeni dosadašnjim radom Uprave za zaštitu životne sredine. U Pančevu su više puta bili suočeni sa prebacivanjem odgovornosti na gradski saobraćaj za povećano aerozagađenje koje je poteklo iz Južne zone, što je problem u nadležnosti gradskih vlasti. Slične probleme su imali i u drugim lokalnim samupravama.

„Izgubili smo četiri dragocene godine“, rekao je za „Vreme“ Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda, objašnjavajući da je sistem zaštite životne sredine „devastiran“. On smatra da bi se tom pitanju moralo pristupiti sistematičnije, dodajući da je sadašnje ministarstvo 2003. godine nastalo ne iz suštinskih razloga, već kao „politički hibrid“.

„Tadašnje ministarstvo je otvorilo jedno ključno pitanje: kako sprečiti uništavanje prirodnih resursa?“, rekao je Božović, objašnjavajući da se u modernom svetu kontrola racionalnog korišćenja prirodnih dobara vrši „samo odvajanjem resursa od delatnosti“. „Krucijalno pitanje je da li onaj koji ima pogaču, drži i nož. Potrebno je odvojiti nož od pogače“, slikovito je objasnio Božović, dodajući da pitanje životne sredine nije političko, već „pitanje opstanka“.

Pravo na zdravu životnu sredinu garantovano je i novim Ustavom Srbije, ali su nadležnosti sada podeljene između ministarstava nauke i zaštite životne sredine, zdravlja, energetike, vodoprivrede, privrede i finansija. Promenom zakonske regulative to bi sve moglo da se objedini pod jednim ministarstvom koje bi istovremeno imalo pravo da prati, obavlja merenja, kažnjava, zatvara fabrike i na druge načine rešava zagađenje koje potiče i od automobila i od industrije i od ložišta.

U Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine rekli su da im ne bi smetala ta dodatna odgovornost. „Svakako bi bilo dobro da, osim ingerencija nad vodama i šumama, koje Uprava trenutno nema a nije ih imalo ni ministarstvo ranije, deo izvršne vlasti koji se bavi životnom sredinom dobije još neke ingerencije. Tako bi se efikasnije obavljao posao, pre svega efikasnije bi se kontrolisalo i kažnjavalo zagađivanje“, rekao je ministar Popović.

EVROPA: U svojoj inicijativi, ekolozi se pozivaju na evropske dokumente koji Srbiju obavezuju da ima izdvojeno ministartsvo ekologije.

„Ne postoji nikakva obaveza za postojanjem odvojenog ministarstva koje nam Evropa nameće“, smatra Popović, ali je zaštita životne sredine jedno od najvažnijih pitanja koje se otvara u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Prema rečima beogradskog sekretara Branislava Božovića, više od 60 odsto dokumenata koje treba usaglasiti sa evropskim normama odnosi se na životnu sredinu. A česti ekološki incidenti stvorili su utisak da u ekologiji vlada potpuni haos, što dodatno usložnjava dileme ko će preuzeti taj važan posao.

Na pitanje da li bi više voleo da u novom sazivu bude ministar nauke ili ekologije, Popović je odgovorio: „Ne razmišljam o tome na taj način. Videćemo da li će mi i šta mandatar za sastav vlade predložiti i kakav će biti stav stranke kojoj pripadam.“ Stranke i kandidate za mandatara nove vlade sada more druge brige i teško da im u tom ratu figura mnogo znači nauka ili ekologija, ali će se ubrzo pokazati da se, kao i svaka partija, borba za ulazak u Evropu dobija pionima.