Više od 60 odsto dokumenata koje u procesu pridruživanja treba usaglasiti sa evropskim normama odnosi se na životnu sredinu. Ko će preuzeti taj važan posao
Tokom prethodne četiri godine, to se zvalo Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. U burnim benzenskim noćima u Pančevu, tokom pregovora o Kjoto protokolu, prilikom otvaranja desetak regionalnih deponija, izrade katastra zagađivača, smanjenja emisije čestica u termoelektranama, čišćenja radioaktivnog otpada, kao i povodom svih drugih ekoloških incidenata, prva adresa kojoj su se obraćali građani, lokalna samouprava i novinari bila je ova uprava sa 12 reči u nazivu.
Međutim, mada je zajedno sa ministrom Uprava bila najviša instanca vlasti u sve dramatičnijem ekološkom sektoru, domet njene nadležnosti, kao uostalom i celog ministarstva u kome je bila spojena nauka sa ekologijom, često je bio sputan administrativnom zbrkom i odgovornošću za prirodna bogatstva. Ta odgovornost trenutno je podeljena između lokalnih samouprava, ove Uprave i više drugih ministarstava. Da li će u novom sazivu Vlade postojati izdvojeno ministarstvo ekologije koje bi imalo potpunu kontrolu nad zaštitom životne sredine?
NAZIV: Mada je i u Miloševićevoj epohi formalno postojalo, Srbija je prvo pravo ministarstvo ekologije imala samo u vreme vlade Zorana Đinđića, kad je ministarka bila Anđelka Mihajlov, da bi 2003. godine ono bilo spojeno sa ministarstvom nauke. Početkom marta ove godine ekološka udruženja pokrenula su inicijativu za ponovno formiranje odvojenog ministarstva ekologije.
„Verujem da je formiranje zasebnog ministarstva potrebno kao jasan izraz političke volje, a ne kao neophodnost sa operativnog stanovišta“, rekao je za „Vreme“ dosadašnji ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović, objašnjavajući da je Uprava, bez obzira na njen formalni naziv, uspela da tokom svog mandata završi nekoliko važnih poslova. „Ključni su ljudi koji će se baviti ovom problematikom, a ne to koji će naziv stajati na tabli na njihovim vratima“, rekao je ministar.
RASPODELA: Bez obzira na njen naziv, nisu svi oduševljeni dosadašnjim radom Uprave za zaštitu životne sredine. U Pančevu su više puta bili suočeni sa prebacivanjem odgovornosti na gradski saobraćaj za povećano aerozagađenje koje je poteklo iz Južne zone, što je problem u nadležnosti gradskih vlasti. Slične probleme su imali i u drugim lokalnim samupravama.
„Izgubili smo četiri dragocene godine“, rekao je za „Vreme“ Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda, objašnjavajući da je sistem zaštite životne sredine „devastiran“. On smatra da bi se tom pitanju moralo pristupiti sistematičnije, dodajući da je sadašnje ministarstvo 2003. godine nastalo ne iz suštinskih razloga, već kao „politički hibrid“.
„Tadašnje ministarstvo je otvorilo jedno ključno pitanje: kako sprečiti uništavanje prirodnih resursa?“, rekao je Božović, objašnjavajući da se u modernom svetu kontrola racionalnog korišćenja prirodnih dobara vrši „samo odvajanjem resursa od delatnosti“. „Krucijalno pitanje je da li onaj koji ima pogaču, drži i nož. Potrebno je odvojiti nož od pogače“, slikovito je objasnio Božović, dodajući da pitanje životne sredine nije političko, već „pitanje opstanka“.
Pravo na zdravu životnu sredinu garantovano je i novim Ustavom Srbije, ali su nadležnosti sada podeljene između ministarstava nauke i zaštite životne sredine, zdravlja, energetike, vodoprivrede, privrede i finansija. Promenom zakonske regulative to bi sve moglo da se objedini pod jednim ministarstvom koje bi istovremeno imalo pravo da prati, obavlja merenja, kažnjava, zatvara fabrike i na druge načine rešava zagađenje koje potiče i od automobila i od industrije i od ložišta.
U Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine rekli su da im ne bi smetala ta dodatna odgovornost. „Svakako bi bilo dobro da, osim ingerencija nad vodama i šumama, koje Uprava trenutno nema a nije ih imalo ni ministarstvo ranije, deo izvršne vlasti koji se bavi životnom sredinom dobije još neke ingerencije. Tako bi se efikasnije obavljao posao, pre svega efikasnije bi se kontrolisalo i kažnjavalo zagađivanje“, rekao je ministar Popović.
EVROPA: U svojoj inicijativi, ekolozi se pozivaju na evropske dokumente koji Srbiju obavezuju da ima izdvojeno ministartsvo ekologije.
„Ne postoji nikakva obaveza za postojanjem odvojenog ministarstva koje nam Evropa nameće“, smatra Popović, ali je zaštita životne sredine jedno od najvažnijih pitanja koje se otvara u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Prema rečima beogradskog sekretara Branislava Božovića, više od 60 odsto dokumenata koje treba usaglasiti sa evropskim normama odnosi se na životnu sredinu. A česti ekološki incidenti stvorili su utisak da u ekologiji vlada potpuni haos, što dodatno usložnjava dileme ko će preuzeti taj važan posao.
Na pitanje da li bi više voleo da u novom sazivu bude ministar nauke ili ekologije, Popović je odgovorio: „Ne razmišljam o tome na taj način. Videćemo da li će mi i šta mandatar za sastav vlade predložiti i kakav će biti stav stranke kojoj pripadam.“ Stranke i kandidate za mandatara nove vlade sada more druge brige i teško da im u tom ratu figura mnogo znači nauka ili ekologija, ali će se ubrzo pokazati da se, kao i svaka partija, borba za ulazak u Evropu dobija pionima.
Mnogi u Srbiji se raduju krahiranju svetskog poretka, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Dimitrije Milić. Raduju se, dodaje, ili iz zluradosti ili iz pogrešne vere da rušenje poretka odgovara Srbiji
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
