Zdravi i ko srpovi pravi

Rajac je nedaleko Ljiga, vele, deo Suvobora, najviši vrh 848 metara. Na tom Rajcu se godinama, stiglo se do broja četrdeset, jubilarnog, dakle, organizuje kosidba. Materijal Turističke organizacije Ljig kaže da je Kosidba na Rajcu turistička manifestacija koja simbolično predstavlja mobu i svečani završetak košenja planinskih livada. Kao takva, Kosidba je 2007, od koga treba, proglašena za Najuspešniju tradicionalnu turističku manifestaciju u Srbiji.

PIVO ODBIO: Dakle, takoreći vrh Rajca, put, i to asfaltni, po putu narod, sa strane šatre i tezge sa svi sadržaji. A sa strane leve, od taj put odmaralište, hotel, ispod njega takoreći prirodni amfiteatar, bina. Kad se reporter upisao kod organizatora, u šatri do bine, pivo odbio, vodu uzeo, stane, vidi šta ima. Narod seo na kosinu, učesnici manifestacije se primakli bini, a na bini, na bini voditelj, mlad, pa sa šešir takoreći slamnat. Voditelj radi pos’o: Upravo zato Kosidba na Rajcu, već četiri decenije, okuplja kosače iz celog sveta. Ovde su kosili i Norvežani, i Danci, Kinezi, Mađari, Makedonci, Britanci, a danas su sa nama kosači iz Slovenije, iz Pljevalja, Mrkonjić Grada, i svih krajeva Srbije. Pozdravimo ih jednim velikim aplauzom…

Prisutni narod dade aplauz, voditelj nastavi da pesma kaže da je moba i rad i veselje, najavi grupu pevača iz Brđana, koji je kod Milanovca Gornjeg, ova otpeva A šta ćemo za večeru/ ‘leba, sira i krompira/ rogo, rogo rogozi/ sedi pa vozi… Voditelj nastavi da je kosidba prilika da se sretnu domaćini, mlade devojke i momci, požele prisutnima da iskoriste dan i uživaju u sadržajima. Još voditelj reče da će bude međunarodno ekipno takmičenje, revijalno košenje na kome se bira đidija, domaćin kosidbe, i pojedinačno takmičenje za Zlatnu kosu, te da pobednik ne mora biti onaj koji prvi pokosi parcelu, o tome će odlučiti žiri, važan kvalitet košenja i još koješta…

Bi još i jošte aplauza, sa bine se javi zdravičar mladi: Da ste živi i zdravi, da se dugo sastajemo i družimo… Vazda ti brazda bila duboka, žena u struku tanka, u boku široka… Dižem ovu čašu za decu našu, za đake, za vojnike, za voladžije, za rabadžije, za sve delije širom zemlje Srbije… Da se kucnemo malo jače, za sve koliko vas ovde na Rajcu ima, da ste živi i zdravi, ko srpovi pravi, da nazdravim svima, da nazdravim sebi, a što ne bi… Javi se grupa pevača od Tamo daleko, ‘de i danas potoci teku čisti ko dečja suza, rođeni tamo daleko gde se i danas ljudi oslanjaju na ljude, a drveće na drveće, pa viknuše Ooo, opet Ooo, i za kraj Ooo.

Dok je voditelj brojao, domaćin Kosidbe otkova kosu tačno četrdes’t puta, jedan, dva, tri… četrdeset, pa voditelj mladi najavi državnog sekretara Gorana Petkovića, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja slavnog, koji će da otvori manifestaciju. Na binu stupi gospodin Državni sekretar, takoreći slamnat šešir, bela, takoreći kosačka i ispasana košulja, leva ruka u levi džep. Pa se reče gospodin Državni sekretar: Dragi posetioci, dragi gosti… Voleo bi da sam najavljen kao Ljižanin, a to što sam trenutno u Ministarstvu, to mi omogućava da pripomognem manifestaciju koja je uzor za organizovanje manifestacija. Gospodin Državni sekretar još bi nadahnut, nadahnuto završi, svima zažele dobar provod i uspeh, da sa Rajca odu zdravi i veseli, i sa željom da se vrate.

MOJ RADE: Ondak učesnici manifestacije stadoše pred binu, napred zastava Srbije, pozadi zastava Srbije, pozadi i trubači, a najpozadi nekoliko Slovenaca sa kosama i svoju zastavu. Sve to krenu u koloni po taj asfalt-put i uzbrdo. A uz put sve sama tezga, sve sama „Mrak“ i „Orlovo gnezdo“ šatra, na te tezge svega, sve original ariljski i ivanjički veš, a ima i unihop za vene, strogo ivanjički. Popeše se tako na brdo, visoravan neka bude, gde je razna mehanizacija već dizala prašinu pokazujući kako se radi radnja.

Voditelj odma’, preko taj mikrofon, ozvučenje, sve što treba, uze da radi pos’o, objavi takmičenje ekipno, objavi da su pobedili kosci iz Crne Gore. Trava je, od ovu sušu, bila takoreći spržena, takoreći ne bilo trave, ali, kosilo se na sve strane. Voditelj objavi da je stiglo osveženje u vidu oblaka i blagog vetra, najavi revijalno košenje, u kome učestvuju najmlađi i najstariji kosac. Trubači dunuše, đidija dade znak, kosci se razmahaše, đidija jopet dade znak, digoše kose, izbelegijaše, i tako nekoliko puta. Završi se i to, narod na sve dade aplauze, čekalo se to pojedinačno takmičenje.

Takmičari izvukoše brojeve obeleženih parcela koje će kositi, stadoše gde ko treba, voditelj viknu: „Priprema, pozor, sad“, razmahaše se kosci, nemo’š pratiš, sve samo pršti. Kako reporter uspe da sagleda najbolje napredovali Pupović iz Pljevalja, Sladojević iz Mrkonjić Grada, i Kecman iz Bosanskog Petrovca, prošlogodišnji pobednik Kotlaja, koji je jednim, umesto iz dva puta, otkosom hteo da savlada parcelu, načisto zakaz’o i zaost’o. Takoreći nekoliko kosaca istovremeno diže kosu, znak da su pokosili, nasta vriska, reporter se nađe do Pupović Slaviše iz Pljevalja, veli vežb’o, nema tog košenja više, samo revijalno, bio, pobeđiv’o, po Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori…

Malo dalje Sladojević Milorad, od Mrkonjić Grada, već šest puta pobednik, oni koji su dobro gledali rekoše da je Milorad prvi dig’o kosu, prvi završio. A Milorad stade do trubači, poteže mučenicu iz torbice, pa reče: „Živi i zdravi bili, prvi sam ister’o, pa šta bude, neka žiri kaže šta ima.“ A onda on uze da kaže šta ima, nema tajne, treba biti junak, pa uđe u trubače, stadoše da mu prilaze na slikanje, a on sve da i’ junački prihvata, i dve cure iz daleke Australije, i jednu domaću, baš ‘nako naočitu, plavu, pa još u bele ko kosačke ‘aljine…

Žiri ode da meri i prebrojava, sve što bilo gore poče da silazi tim asfalt-putem nizbrdo. Opet te sa sve tezge, „Mrak“ šatre, muzika se već odvrnula, ima da peva muško, ima da peva u domindžos suknjicu žensko. Muško što peva i da razumeš, Moj Rade najbolje će biti/ da ja i ti prestanemo piti… Dok žensko u taj domindžos nema šansi da savataš, ali tu i nije stvar u savatavanju teksta, tu je stvar u drugom razumevanju.

Sve dođe na tu početnu tačku, do bine, šatre za učesnike i goste. Za sve bi svadbarski kupus, praseće pečenje, ko pivo, ko vodu, plus ko šta izvadio iz torbe, dok je na terasi Odmarališta bila programska sofra sa bijeli ‘lebac za gospodin Državni sekretar, novo rukovodstvo opštine Ljig. Program ko da se nastavi, javiše se sa jednom baš programskom, oni od Tamo daleko, Spavaj mala, nek se krevet grije/ dobar nikad zakasnio nije… Sve uze da se priprema, ‘vata zalet, za još toga, na bini treba da peva pevač Milan Topalović, pod „Mrak“ šatre umetnik Tunja, umetnik Angel, umetnica Vendi… Sve se dade u još toga, samo je žiri jošte premerav’o, sabir’o i prebrojav’o rezultate, kad reporter otiš’o, javiše da žiri odlučio da je pobednik Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca, da je šestostruki pobednik Milorad drugi, Pupović iz Pljevalja treći.

…pobednik…

…i veselje