Protekle subote, 1. decembra, Narodna skupština Srbije usvojila je državni budžet za 2013. godinu, dakle, usvojen je u zakonskom roku. Nažalost, to se u Srbiji do sada retko događalo – pa se zbog toga ovaj „uspeh“ nove izvršne vlasti mora pozitivno oceniti. Kao što je poznato, usvojena je projekcija ukupnih budžetskih rashoda u visini od 1067 milijardi dinara, za koje će se sakupiti 956 milijardi dinara ukupnih prihoda, što znači da se planira budžetski deficit nešto viši od 121 milijarde dinara.
Zanimljivo je primetiti da u obrazloženju ovog budžeta nisu korišćena klasična upoređenja sa ovom, 2012. godinom – pa ćemo ih mi sami ponuditi čitaocima.
Nominalno se planiraju ukupni rashodi za 3,3 odsto veći nego ove godine. Zatim, očekuju se nominalno znatno veći prihodi – sa porastom za 15,1 odsto. Na kraju, u odnosu na ovu, iduće godine se očekuje smanjenje budžetskog deficita za nešto više od 40 odsto. Znači, i dalje se predviđa stopa nominalnog rasta budžetskih rashoda veća od očekivane stope rasta BDP (dva odsto), ali se planiraju realno manji državni rashodi, jer se stopa inflacije za iduću godinu procenjuje na 5,5 odsto. Na prihodnoj strani, stopa rasta poreskih i paraporeskih prihoda od spomenutih 15,1 odsto upućuje na zaključak da će se iduće godine od stanovništva i privrede realno zahvatiti znatno više nego ove godine. Možda i po 150 evra više „po glavi stanovnika“.
Budžet za iduću godinu, pored Ministarstva finansija koje ga je sačinilo, na kraju pozitivno ocenjuje i Fiskalni savet. To se najdirektnije može zaključiti po izjavi Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta na Četvrtoj sesiji Nacionalnog budžetskog foruma (4. decembra), kada je rekao da je budžet za 2013. godinu „u osnovi korektan“. Istina, on je tom prilikom ostao pri upozorenju Fiskalnog saveta da postoje „rizici“ u ostvarenju projektovanog limita potrošnje za robu i usluge, neizvesnosti oko kamata na državna zaduženja i nesigurnost u pogledu političke snage vlade da radikalno obori subvencije preduzećima u restrukturiranju u javnom sektoru. On je „volumen“ tih rizika procenio na 25 milijardi dinara, a pri tome je rekao da se možda „suviše veruje u čvrstu ruku Ministarstva finansija“. Jer osim spomenutih „rizika“, tu su i neizvesnosti oko sudbine Smederevske železare (za koju nisu planirana sredstva u budžetu). Najgore bi bilo, smatra Vučković, ako se umesto postepenog smanjivanja „docnje države“ u izmirenju budžetskih obaveza, ta „docnja“ ponovo počne gomilati.
Na zasedanju Nacionalnog budžetskog foruma spomenuto je i da je gotovo naprasno usvajanje nove fiskalne strategije (prošle sedmice) posledica zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim Vlada i ministar Mlađan Dinkić očigledno žele ponovo da zaključe bar aranžman „iz predostrožnosti“. To se dalo zaključiti iz reči državnog sekretara Vlajka Senića, koji je istakao da je cilj da se 2014. godine zaustavi porast učešća javnog duga u BDP-u zemlje, a da se njegovo spuštanje na zakonski limit od 45 odsto može očekivati u najboljem slučaju 2018, a realno tek 2020. godine. Pri tome, Senić je naglasio da u spomenutoj strategiji značajno mesto zauzimaju i strukturne reforme (koje MMF ne vidi u budžetu za 2013. godinu).
U političkom smislu, ovaj budžet očekuju, verovatno, još dublje komplikacije zbog famoznog ustavnog učešća Vojvodine od sedam odsto. Takav utisak nameću poslednje izjave pokrajinskog sekretara za finansije Zorana Radomana koji je najavio da Vojvodina neće usvajati svoj budžet za 2013. godinu, već će ići na privremeno finansiranje, jer bi se „on zasnivao na protivustavnim odredbama republičkog Zakona o budžetu i Zakona o budžetskom sistemu, pa bi tako i pokrajinska vlast prekršila Ustav“ („Dnevnik“, od 3. decembra). Radoman sada akcenat ove svoje ocene premešta sa dileme šta je to osnovica za izračunavanje 7 odsto vojvođanskog budžeta (da li ukupni rashodi ili samo ukupni poreski prihodi), nego upućuje na kraj famozne ustavne odredbe, gde se kaže da „tri sedmine pokrajinskog budžeta mora biti plasirano u kapitalne investicije“ (taj „dodatak“ Ustavu izmislio je 2006. godine upravo Mlađan Dinkić). Naime, ono što se sada nudi Vojvodini, kada isplati „protočne“ obaveze za finansiranje „republičkih nadležnosti“ (a ne svojih) – ne ostavlja prostor za „tri sedmine za kapitalne investicije“, jer ti transferi zauzimaju 66 odsto „budžeta od osam odsto“ (kako tvrdi Dinkić) – pa Vojvodina ne može da ispoštuje Ustav. Jer za te „tri sedmine“ bilo bi potrebno da Vojvodina može da raspolaže sa 42,8 odsto sopstvenog budžeta, a nudi joj se 34 odsto. Zbog toga Vojvodina, navodno, očekuje brzu intervenciju Ustavnog suda. Taj sud je, inače, svi se toga sećamo, cepidlačio i oko mnogo sitnijih stvari u Vojvodini – pa eto mu i jedno ozbiljnije pitanje da ažurno afirmiše ustavnost u Srbiji.
