Savu Pilipoviću je u decembru 2013. godine, prilikom radiološkog pregleda, pronađeno sedam metastaza na udaljenim organima.
“Tada mi je prvi put postavljena dijagnoza metastatski melanom. Četvrti stadijum. U to vreme to je bila smrtonosna bolest. Nije bilo lekova. Rečeno mi je da neću dočekati Vidovdan naredne godine”, priča Pilipović. Doktorka ga je tada uputila u Tibingen, u Nemačkoj.
“Nije to bilo u okviru zdravstvenog sistema Srbije. To je više bila doktorkina inicijativa i njena volja da radi ono što formalno nije njen posao. Otišao sam u Nemačku i dobio inovativne lekove. I evo – dobro sam. Ne samo što sam preživeo do danas, nego i radim, koristan sam član društva. Moje dete je odraslo uz oca”, priča Pilipović.
Inovativni lekovi donose novi ili značajno unapređen način lečenja određenih bolesti. To su revolucionarna farmaceutska rešenja koja produžavaju život i znatno poboljšavaju njegov kvalitet. Za razliku od klasičnih načina lečenja (poput hemioterapije), oni deluju preciznije i imaju blaže neželjene efekte. Najčešće se razvijaju na osnovu novih naučnih otkrića i prolaze kroz dug proces istraživanja i kliničkih ispitivanja, kako bi se utvrdilo da li su bezbedni. Međutim, kao i za gotovo sve nove proizvode, i za njih važi isto pravilo – skupi su.
“Uz pomoć inovativnih lekova, moguće je dramatično produžiti period preživljavanja, kako to doktori kažu. Taj ‘period preživljavanja’ zvuči jezivo ljudima koji su zdravi, ali to je jedna vrlo važna stavka za onkološke pacijente. Nije svejedno da li je neko još tri, četiri ili pet godina tu sa svojom decom, sa supružnicima, roditeljima, prijateljima”, objašnjava Pilipović.
KAKO DO INOVATIVNOG LEKA
Prema poslednjim podacima, iz juna ove godine, čak 42 inovativna leka u 82 indikacije čekaju da budu uvršteni i na pozitivnu listu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Lekove ne čekaju samo onkološki pacijenti već i osobe sa kardiovaskularnim, reumatološkim, oftalmološkim, hematološkim i drugim bolestima. Poslednje veliko proširenje liste bilo je još u decembru 2023. godine. Ove godine su na listu dodata samo četiri leka i to samo za onkološke pacijente.
Savo, koji je danas predsednik Udruženja pacijenata Srbije, Udruženja pacijenata obolelih od melanoma i Udruženja kardiovaskularnih pacijenata, kaže da su se od 2016. do 2023. odigrale četiri značajne nabavke inovativnih lekova, što, po njegovom mišljenju, nije dovoljno.
“Mi smo radili sa direktorkom RFZO Sanjom Radojević Škodrić. Zaista smo imali dobru komunikaciju. Nismo uvek bili srećni količinom lekova koja je bila na listi. Nismo bili srećni ni što je ta lista uvek bila predizborna, ali smo uvek bili srećni kad dobijemo makar neki lekić. Na primer, od sedam lekova koji postoje za lečenje metastatskog melanoma, mi imamo šest. To je u redu. Kod raka dojke isto postoji dobra linija lekova. Što kažu onkolozi, ako si žensko i moraš da dobiješ rak, moli Boga da dobiješ rak dojke. Imaš najviše šanse da se izlečiš, za razliku od recimo raka jajnika”, kaže Pilipović.
On dodaje da postoje velike grupe pacijenata koje nemaju ni jedan odobren inovativni lek, poput pacijenata koji boluju od tumora glave i vrata. Stanje je posebno loše i kada je reč o lekovima za pacijente sa hematološkim i oftalmološkim bolestima. Pilipović kaže da “nedostatak političke volje” stopira proširenje pozitivne liste RFZO.
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pacijent može da dobije inovativni lek ukoliko se lek nalazi na listi ili, ako lek nije na listi, može da ga dobije na osnovu člana devet Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
“Postupak po članu devet bi trebalo da bude izuzetak od pravila. Pravilo bi trebalo da bude da pacijenti primaju lekove koji su na listi RFZO-a, a da se tek u određenim izuzetnim situacijama, pozivanjem na član devet, vrši nabavka. Kad se lek nabavlja preko liste inovativnih lekova, RFZO pregovara sa proizvođačima i dobija mnogo bolju cenu nego kada se kupuje jedan po jedan. U pojedinim klinikama neki lekari imaju pravo da propišu te lekove iako su jako skupi, dok drugi nemaju zato što nisu dobri sa direktorom. Ovi su u nemilosti vlasti, oni su u milosti vlasti – što nije zdravstveni sistem, nego je cirkus. Pritom nam donosi puno štete jer bismo mnogo ljudskih života spasli da redovno nabavljamo lekove sa velikim popustima koje daje industrija”, priča Pilipović.
PRIORITETI I POPULIZAM
Udruženja pacijenata godinama apeluju da se lista što pre proširi, te traže sistemsko rešenje i predlažu posebnu budžetsku liniju u budžetu RFZO koja garantuje nabavku ovih lekova svake ili svake druge godine. U svetu se svake godine pojavi između 40 do 50 inovativnih lekova. Ako sredstva za nabavku nisu redovno obezbeđena, već se lekovi kupuju na svakih par godina, država dolazi u situaciju da od više od 120 lekova mora da odabere desetak, te veliki broj pacijenata ponovo ostaje bez terapije.
Pilipović ističe da kriterijumi za uvrštavanje leka na listu ne smeju biti postavljani na osnovu toga koje udruženje je “najglasnije”, već traži medicinski zasnovana pravila prioritizacije. Objašnjava da pitanje prioriteta u zdravstvu u Srbiji inače nije sasvim jasno.
“Kod nas je problem što živimo u jednom neuređenom društvu, jednoj neuređenoj državi, gde se radi mnogo potpuno besmislenih stvari. Prioriteti u zdravstvu se utvrđuju tako što se uradi istraživanje javnog mnjenja. Pa onda daj da radimo ono što je najpopularnije”, kaže Pilipović.
Tako su, umesto lista inovativnih lekova, prošle godine došle na red liste za operaciju kukova i kolena, istakao je sagovornik “Vremena”.
“To je značilo i nekim ljudima koje ja poznajem. Ali s druge strane, neki drugi ljudi su ostali bez lekova. Takva je matematika u srpskom zdravstvu. Da bi neko nešto dobio, neko drugi mora nešto da izgubi. To je surova utakmica. Kroz te, ali i sve druge pogrešne korake, dolazimo na kraju do potpuno razvaljenog zdravstvenog sistema koji ubija svoje pacijente, ne leči ih kako treba. Ljudi u bolnicama rade pomoću štapa i kanapa uz veliki entuzijazam. Sve je to u redu, ali ne možete entuzijazmom da lečite ljude koji imaju najteže bolesti”, objašnjava predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
SPOR I NEPREDVIDIV PROCES
Iz Udruženja “Inovia”, koje okuplja proizvođače inovativnih lekova, ističu da se broj dostupnih inovativnih terapija blago povećava, ali da je taj proces spor i nepredvidiv, te da ovim tempom Srbija neće stići zemlje u regionu ni do kraja 21. veka.
U periodu od 2020. do 2023. godine u Evropi su registrovana 173 inovativna leka. U kliničku praksu u Nemačkoj je uvedeno njih 156, u Bugarskoj 91, u Sloveniji 86, u Hrvatskoj 46, u Crnoj Gori 42. U Srbiji je pak u tom periodu registrovano samo 16 inovativnih lekova koji mogu da se propisuju o trošku RFZO. Prema podacima koje je iznela Evropska federacija farmaceutskih industrija i udruženja u 2026, Crna Gora, Hrvatska i Bugarska imaju ih oko 70 odsto više na svojim listama nego Srbija.
Iz “Inovie” se slažu sa Udruženjem pacijenata Srbije kada je reč o nedostatku održivog sistemskog finansiranja, te ističu da je to pravi razlog zaostatka za evropskim zemljama, a ne visoke cene lekova.
Veliki deo evropskih zemalja prešao je na veće finansiranje inovativnih lekova, jer taj trošak dugoročno premašuje cenu klasičnog lečenja. U zbiru, hospitalizacije, operacije, dijalize, bolovanja, pa čak i otkazi koje su članovi porodice nekad primorani da daju kako bi se brinuli o bolesnom ukućaninu daleko premašuju ulaganje u nove terapije.
“Sve je ovo dokaz da naš zdravstveni sistem nije dobro fokusiran, jer ako nam ljudi umiru na takav način, a rešenje za njih postoji, onda nema izgradnje nacionalnog stadiona, nema novih pruga i puteva. Prvo rešavamo ono što je prioritet, a to je zdravlje ljudi”, zaključuje Pilipović.
Srbija u brojkama
U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 40.000 slučajeva malignih bolesti, a približno 20.000 ljudi umre od njih. Kardiovaskularne bolesti odnose još više života. Tokom 2024. godine od njih je preminula 46.841 osoba u zemlji, što je 128 ljudi dnevno. Dostupnost savremenih terapija može da napravi razliku između nekoliko dodatnih meseci i godina provedenih sa porodicom, kada bolest ne može da se izleči. Ipak, u Srbiji oko 200.000 pacijenata čeka na inovativne terapije.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
