foto: a. anđić
Neočekivano učestala serija skandala u koje su umešani pripadnici Žandarmerije MUP-a Srbije dovodi vladu i ministra unutrašnjih poslova do veoma jasne dileme: hoće li i dalje zataškavati stanje u toj formaciji, sve u nadi da će proći – ili će konačno preduzeti nešto da se u Žandarmeriju uvedu osnovni red i disciplina svojstveni dobro uređenim državnim službama, da se ta služba depolitizuje i sekularizuje
Nedavno ubistvo u Nišu kao da je dovelo do – nadamo se – konačnog osvešćenja u MUP-a. Žandarm iz Niškog odreda, Aleksandar Raičić (24 godine), ubio je u autu svog ortaka u kokainskim poslovima Vlastimira Nalića (25 godina), otišao kod rođaka da im to ispriča i onda krenuo da beži u Crnu Goru. Uhapšen je na graničnom prelazu, jer se policija avizala da o čemu je reč brže nego što je on pretpostavljao. Posle se doznalo da su njih dvojica radili kokain onoliko; da nisu bili u najboljim odnosima; da se znalo za Raičića da je problematičan i nedisciplinovan; da je izostajao s posla i kasnije to pravdao lekarskim uverenjima; da je postojala sumnja u njegov profesionalni integritet i da oko toga niko nije preduzeo ništa. Valjda zato što mu je otac – navodno pošten čovek – takođe starešina u Žandarmeriji.
LICA IZ CRNE HRONIKE: Nije Raičić jedini: Niški odred Žandarmerije odavno je tema u crnim hronikama. Nije ni Niški odred jedini, ali je njegov komandant Dragan Dikić, brat bivšeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića, odavno sumnjiv kolegama policajcima iz Uprave kriminalističke policije, a po liniji korupcije i organizovanog kriminala. Kako piše „Blic“, 17 niških žandarma pod istragom je zbog sumnji za korupciju, iznudu, nasilništvo, malverzacije i ostalo; isti izvor navodi i da se pretkrivični i krivični postupci vode i još prema šezdesetak žandarma iz cele Srbije.
Da nešto tu nije u redu bilo je jasno još prošle godine, kada je u javnost procurila informacija da je vozilo Žandarmerije pratilo automobil načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije (UKP) Rodoljuba Milovića, nekako baš u trenutku kada su se operativci UKP počeli da se interesuju za poslove Dragana Dikića i njegovih potčinjenih u Nišu. To je došlo dotle da se načelnik Milović sklonio u Makiš, u sedište Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), proverivši prvo kome pripada vozilo koje ga prati. Već je sam taj podatak bio više nego dovoljan da se vlada i MUP ozbiljno zabrinu. Međutim, tek nakon teškog dvostrukog ubistva koje je počinio žandarm Aleksandar Krstić u julu ove godine Braca Dikić je smenjen sa mesta komandanta Žandarmerije i unapređen u pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, na kom poslu se proslavio pokušavajući da pripitomi i disciplinuje Srbe iz Mitrovice; nije mu baš uspelo. U poslove Niškog odreda Žandarmerije niko se – osim UKP, ali diskretno – nije mešao.
Da se podsetimo: žandarmi su se kompromitovali u više navrata do sada u ubistvima, iznudama i trgovini narkoticima uz prateća krivična dela. Nije Niš izuzetak, mada je drastičan slučaj, naročito posle žandarma koji je pucao na ženu jer da je vozila presporo. Tu je i ubistvo dvojice mladića iz Jagodine. Imali smo i onoga koji je u Kragujevcu ubio dvojicu zbog duga od 7000 evra. Ima toga još. Pitanje glasi: zašto Žandarmerija uveliko nadmašuje ostale – mnogo brojnije – organizacione jedinice MUP-a Srbije u toj disciplini, korupciji, učešću u organizovanom kriminalu i narkoticima, iznudama i nasilništvu? U redu: događa se da obični policajci, doduše, češće nego što bismo želeli i očekivali rade ovo i ono, kompromitujući sebe i policiju; u današnje vreme, nažalost, to bi spadalo u statistički očekivan prosek. Žandarmi, međutim, drugačiji su slučaj. Zašto?
KORPORATIVNI DUH JSO–a: Tu se treba vratiti unazad. Žandarmerija MUP-a Srbije osnovana je krajem 2002, početkom 2003. kao trezveni i zakasneli pokušaj vlade da uspostavi ravnotežu sa do tada već podivljalom Jedinicom za specijalne operacije (JSO; Crvene beretke) pod nespornom komandom Milorada Legije Ulemeka, a preko njegovih ljudi u Državnoj bezbednosti (Bracanović, Maričić). Taj prvi sastav Žandarmerije bio je pažljivo odabran i svoje zadatke u vreme vanrednog stanja obavio je savesno, pošteno i efikasno. Komandant je bio Goran Radosavljević Guri, koji će se kasnije udaljiti iz nekih razloga koji, makar su zanimljivi, u ovu priču ne spadaju. Žandarmerijski korpus onda neko vreme neće biti zanimljiv javnosti, što je dobro: ako takva jedna formacija počne da dolazi u novine, to ne valja. Za to vreme Žandarmerija se popunjavala do pune formacijske snage, ali mi ne znamo po kojim kriterijumima i sa kakvim prethodnim bezbednosnim proverama koje se traže za svakog pripadnika MUP-a, pogotovo za ovlašćena službena lica. Sada smo u prilici da saznamo – ako se MUP odluči za reviziju zapošljavanja pripadnika Žandarmerije, to jest. Deo raspuštenog JSO-a (Jedinica za specijalne operacije) našao se u Žandarmeriji; s njima su se našali i korporativni duh Crvenih beretki, njihova ideologija i sistem vrednosti. To se jasno videlo i vidi se: Žandarmerija nosi plavu beretku nakrivljenu na levu, umesto na desnu stranu; to je uveo Legija Ulemek u JSO, kao simboličnu počast Legiji stranaca iz koje je inače dezertirao (u Hrvatskoj vojsci imamo sličan slučaj kod Prvog gardijskog zdruga, takođe osnovanog po bivšim legionarima i Legijinim prijateljima i saborcima u pljačkama pariskih juvelirnica). Kod nas se beretka, otkad se pojavila, uvek nosila nakrivljena na desnu stranu, kao i u većini armija i policija – osim francuske. Taman smo zaboravili JSO i Legiju, kad se na onoj nekoj proslavi Žandarmerije pojavio onaj neki macan koji je prisutnima pevao himnu JSO-a („Hriste bože“ iz onog filma o boju na Kosovu), a onda je komandant Braca Dikić održao svoje slovo od neke zakletve gde se u svakoj rečenici pominje Kosovo. Tu se javnost malo zainteresovala za taj slučaj, jer je insistiranje na ideologiji srpstva i pravoslavlja postalo zaista iritantno u zemlji sekularnoj (ako se to za Srbiju uopšte može reći).
KOKAIN I POLITIČKA VOLJA: Kad vam oružana paravojna formacija poput Žandarmerije počne sa ideološkim i verskim fantazijama, javno i bez zazora, to je razlog za brigu. Ako se nešto može reći u korist JSO-a, to je da je ta jedinica barem imala oficira za bezbednost koji je jako pazio šta pripadnici rade, čime se u slobodno vreme bave (kad ne ubijaju političke protivnike) i o bezbednosnom stanju izveštavao Jovicu Stanišića, pa onda Radomira Markovića; i tako do 5. oktobra i prevrata, kada je ta korisna praksa prekinuta, pa smo dobili to što smo dobili. Logična je pretpostavka da i Žandarmerija MUP-a Srbije ima neku svoju unutrašnju kontrolu, službu bezbednosti koja da bi vodila računa o tome šta se u korpusu radi, skreće li neko tamo ili ovamo i već šta sve te službe treba da rade. Uostalom, sve i da nema – što bi bio skandal za sebe – nadležne starešine (te jedinice nisu baš toliko velike da se ne bi dale nadzirati) mogu i moraju da uoče da nešto nije u redu, da neko muva s kokainom, da se neko bavi iznudama, obezbeđivanjem na crno itd. Sada će – ako bude – UKP ući u to, pa šta ispadne, ali i to će biti stvar „političke volje“, plašimo se.
Koga je zmija ujedala, taj se i guštera plaši; pogotovo ako je gušter toliko porastao kao ovaj naš žandarski. Sama okolnost da su u više navrata iskazani arogancija, bezobrazluk, sklonost kriminalu, verska i ideološka zatucanost – sve to na način uverljiv i nesporan – dovoljan je razlog da se država zabrine. Za početak bi bilo dobro videti ko prolazi, ako ne kroz KE (krivična evidencija), pa to otpustiti odmah; posle bi se išlo kroz finije sito, sve u smislu uobičajenih rutinskih provera. Policijski sindikati kažu da je skoro nemoguće nekoga otpustiti iz službe pre pravosnažne presude, što traje; da suspenzija podleže strogim pravilima. S pravom se brinu da bi pooštravanje disciplinskih pravila moglo naškoditi savesnim i poštenim policajcima koji imaju problema sa starešinama, a to je čest slučaj. Stvar je kod MUP-a: da se konačno osvesti i obrati pažnju na školovanje, na sistem vrednosti i na ideologiju koja vlada u policiji, posebno u Žandarmeriji kao odvojenom i kompaktnom segmentu policije. Čim se počne sa slatkim pravoslavljem i kosovskim patriotizmom, kao što smo naučili iz gorkog iskustva, kokain je sledeći.
Kriminalni poslovi čuvara zakona
29. januar 2013.
Pripadnik novosadskog odreda Žandarmerije S. Š. pucao je na zgradu MUP-a Srbije u Kneza Miloša broj 101 jer su mu se, kako je izjavio, „priviđale utvare i mrtvački sanduci“.
15. jul 2013.
Aleksandar Krstić, pripadnik kraljevačkog odreda Žandarmerije, ubio je, pa spalio Jagodince Srđana T. i Aleksandra N. u automobilu. Žandarm je dugovao Aleksandru novac, oko 7000 evra, i pozvao ga je da bi mu navodno dao automobil na ime duga. Žandarm ih je, međutim, hladnokrvno likvidirao sa nekoliko hitaca u potiljak i telo, a onda prevezao u zaselak kod Ratkovića i spalio njihova tela.
Ovo ubistvo bilo je povod za smenu Bratislava Dikića sa mesta komandanta Žandarmerije.
6. oktobar 2013.
Policajac interventne jedinice Aleksandar Simić, koji je radio kao izbacivač u lokalu „Tapas bar“ u Novom Sadu, ubijen je u pucnjavi, u njega je pucao kolega iz obezbeđenja Miodrag Rakić, koji je takođe policajac interventne jedinice, a koji je posle tragičnog događaja pokušao sebi da oduzme život.
6. oktobar 2013.
Policajac Dejan Marković iz Lipničkog Šora kod Loznice izvršio je samoubistvo kada su u njegovu kuću upali specijalci. Marković je prethodno ranio nevenčanu suprugu jer je htela da ga ostavi, a decu i njene roditelje uzeo za taoce.
18. oktobar 2013.
Stanko Stojanović, žandarm iz Niša, 18. oktobra na niškom bulevaru iz automobila u pokretu pokušao je da ubije Nišlijku A. D. iznerviran njenom vožnjom. Nišlijka je lakše ranjena u ruku.
27. novembar 2013.
Aleksandar Raičić (na slici), pripadnik Niškog odreda Žandarmerije, uhapšen je zbog sumnje da je u Donjoj Vrežini sa više hitaca iz pištolja ubio Vlastimira Nalića iz Niša.
Iz izvora bliskih istrazi mediji su saznali da je žandarm prodavao drogu za ubijenog, a zločin je izvršio jer je Naliću ostao dužan 2000 evra.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
