Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno
Poslednjeg vikenda u septembru, od 25. do 27. tog meseca, u Njujorku će biti održan Samit Ujedinjenih nacija na kom će biti usvojeni Ciljevi održivog razvoja posle 2015, pošto Milenijumski ciljevi UN-a ističu ove godine. Konačna lista ciljeva koji će biti usvojeni još nije poznata. Ako se ništa do tada ne promeni, pod rednim brojem 16. naći će se cilj koji se odnosi na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje.
Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno.
U utorak, 7. jula, u Beogradu je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, premijeru Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću predata Deklaracija o ciljevima održivog razvoja posle 2015. godine na Zapadnom Balkanu. Deklaraciju je potpisalo 105 organizacija građanskog društva iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije. Deklaracija je upućena i medijima i najširoj javnosti. Nevladine organizacije Zapadnog Balkana koje se bave zaštitom ljudskih prava i marginalizovanih grupa (posebno žena i Roma), smanjenjem siromaštva, povećanjem transparentnosti, borbom protiv korupcije, obrazovanjem, zaštitom životne sredine na ovaj način pozivaju vlade svojih zemalja da u septembru ove godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasaju za usvajanje Ciljeva održivog razvoja posle 2015, te da i na druge načine podrže ove ciljeve UN-a, posebno cilj 16, koji uključuje pristup pravdi za sve i izgradnju efektivnih, odgovornih i inkluzivnih institucija na svim nivoima.
KONFERENCIJA O ODRŽIVOM RAZVOJU POSLE 2015: Olivera Vuković, Mišel Sent-Lot, Jadranka Jelinčić
Miodrag Milosavljević, koordinartor projekata u Fondaciji za otvoreno društvo Srbija, kaže za „Vreme“ da organizacije građanskog društva u državama Zapadnog Balkana dominantno smeštaju svoj rad u okvir procesa pristupanja država Evropskoj uniji: „Drugi mehanizmi, poput Milenijumskih razvojnih ciljeva u proteklih petnaest godina ili Ciljeva održivog razvoja koje će Generalna skupština UN-a usvojiti u septembru, nedovoljno su iskorišćeni u jačanju reformskih procesa, iako obuhvataju značajno širi spektar oblasti u odnosu na proces pristupanja EU. To je jedan od razloga zbog kojih je Fondacija za otvoreno društvo organizovala radionice sa predstavnicima organizacija građanskog društva u svim državama Zapadnog Balkana u toku priprema za regionalnu konferenciju na kojoj je usvojena Zajednička deklaracija.“
Do ove deklaracije predstavnika građanskog društva dovela je inicijativa pokrenuta na regionalnoj konferenciji o razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija u Beogradu, 26. juna. Među 40 učesnika bili su i Srpski demokratski forum iz Hrvatske, Sigurna ženska kuća i MANS iz Crne Gore, a Srbiju su predstavljali YUCOM, CRTA, Transparentnost Srbija, Asocijacija pedagoških asistenata, Ženski romski centar Bibija, Grupa 484, Centar za obrazovne politike, Autonomni ženski centar, Praxis, CEKOR, Iz kruga i SeCons. Domaćin skupa bila je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.
Na konferenciji „Ciljevi održivog razvoja posle 2015. na Zapadnom Balkanu“ raspravljalo se o strateškim ciljevima UN-a i svih njenih članica, koji su definisani pri ulasku u 21. vek. Ohrabrujući napredak u ostvarivanju tih Milenijumskih razvojnih ciljeva otvorio je i raspravu o uvođenju novih ciljeva kao što su pristup pravdi i dobro upravljanje. Time će od 1. januara 2016. na snagu stupiti Ciljevi održivog razvoja UN-a. Učesnici skupa sročili su zajedničku izjavu i 29. juna postavili je onlajn za potpisivanje.
Deklaracija je brzo dobila podršku u zemljama Zapadnog Balkana, a među 105 dosadašnjih potpisnika su i eminentne nevladine organizacija kao GONG, Centar za mirovne studije i CROSOL, Platforma za međunarodnu građansku solidarnost (Hrvatska), SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja (Crna Gora), Prava za sve, Centar za zastupanje građanskih interesa i Centar za istraživačko novinarstvo CIN (BiH), Balkan Sunflower, Mreža žena Kosova ALMA, Zana i Inicijativa mladih za ljudska prava (Kosovo), Jona i Co-PLAN (Albanija), HERA i HOPS (Makedonija). Srbiju predstavljaju i ASTRA, Beogradska otvorena škola, Ekumenska humanitarna organizacija EHO (Novi Sad), RARIS (Zaječar), Roditelj (Kragujevac), Savez učitelja, Koalicija za nadzor javnih finansija, CRNPS, Centar za primenjene evropske studije CPES, Habče (Beograd) itd.
Stalni predstavnik Srbije u Ujedinjenim nacijama Milan Milanović je još u martu 2014. u sedištu UN-a u Njujorku izrazio punu podršku naše zemlje ovom globalnom naporu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija će o novim ciljevima održivog razvoja glasati na septembarskom zasedanju. U toj globalnoj agendi za razvoj su iskorenjivanje siromaštva, zdravlje, obrazovanje, rodna ravnopravnost, eliminacija nejednakosti, zaštita životne sredine i klimatske promene, zapošljavanje i dostojan rad, energija, pristup pravdi za sve, efikasne institucije na svim nivoima i globalno partnerstvo za održivi razvoj.
Kada je reč o značaju Ciljeva održivog razvoja posle 2015. za Srbiju na spoljnopolitičkom planu, Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Srbija, kaže da bi dodatni angažman Srbije u mesecima koji su preostali do usvajanja Ciljeva, doprineo, između ostalog, daljem usklađivanju spoljne politike Srbije sa ciljevima spoljne i bezbednosne politike EU: „Usvajanje Ciljeva održivog razvoja posle 2015, a naročito cilja 16, koji se odnosi na unapređivanje pristupa pravdi i izgradnju efektivnih, odgovornih i inkluzivnih institucija, jedan je od prioriteta spoljne politike Evropske unije u 2015. Dodatni angažman na ovom polju predstavlja priliku da Srbija demonstrira na koji način njeni dobri odnosi sa zemljama koje pripadaju Pokretu nesvrstanih, Grupi 77 i sa drugim zemljama mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva spoljne politike same EU, unapređenju efektivnosti njene politike razvojne pomoći, ali i ostvarenju drugog prioriteta zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.“
Za sve zemlje Zapadnog Balkana, posebno u svetlu ekonomske krize i njenog uticaja na društvo, visokog nivoa nezaposlenosti, narastajućeg siromaštva i široko rasprostranjene nejednakosti, od presudnog je značaja da se obezbede energetska sigurnost i efikasnost, unapredi zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, kao i da se ojačaju institucionalni aranžmani. Istovremeno, Ciljevi održivog razvoja u saglasnosti su sa nastojanjem zemalja regiona da postanu članice EU, te bi njihova efikasna primena mogla ojačati reformske procese i podupreti planove razvoja na nacionalnom nivou.
Prema mišljenju Miodraga Milosavljevića, međusobno povezivanje ovih i drugih međunarodnih okvira poput Partnerstva za otvorenu vlast i njihovo preuzimanje i usklađivanje sa nacionalnim strateškim dokumentima od velikog je značaja kako se ne bi trošili resursi na dupliranje funkcija tamo gde se ovi okviri međusobno prepliću: „U slučajevima kada međunarodne obaveze iste sadržine proizilaze iz više izvora (npr. Ciljeva održivog razvoja, procesa pristupanja EU i Partnerstva za otvorenu vlast) kao kriterijum za merenje uspešnosti ostvarivanja ciljeva u zemlji trebalo bi usvojiti samo jedan i to najviši kriterijum među njima. Problemi s kojima se države Zapadnog Balkana suočavaju su međusobno slični, kao i težnje građana, što je pokazalo i istraživanje u okviru kampanje Svet kakav želim. Zbog toga je regionalno povezivanje organizacija građanskog društva u njihovom rešavanju takođe važno kako bi se međusobno razmenjivala iskustva i preduzimale koordinisane akcije koje mogu da imaju sinergijski efekat. Pored toga, pojedina pitanja koja su pokrivena Ciljevima održivog razvoja nadilaze nacionalne okvire, poput zaštite životne sredine, borbe protiv korupcije, pojedinih kategorija ljudi, npr. migranata, i zahtevaju zajedničku akciju više država.“
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodišnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
