"Građani mogu biti sigurni da od marta 2003. nijedan sporni nalaz u slučaju ove konkretne laboratorije nije konstatovan"
STRAŠAN DOGAĐAJ: Ministar Tomica Milosavljević
Vidno uzrujan što su tri osobe zaražene virusom HIV putem transfuzije, ali i zbog izjava za štampu od strane stručnjaka-neistomišljenika, ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević kaže za „Vreme“ da je „Služba za transfuziju u februaru 2003. godine dobila novog načelnika odeljenja, novog šefa odseka, novu glavnu sestru, nezavisno od ovog slučaja i bez veze sa ovim slučajem, jer je bilo propusta u radu.“
MILOSAVljEVIĆ: Panika je vrlo ozbiljna reč. Ja ne bih rekao da je u pitanju panika, ali zabrinutost svakako da. Radi se o strašnom događaju, koji mene lično kao čoveka i roditelja vrlo pogađa. Kao ministra me pogađa na način da analiziram jesmo li mi uopšte nešto uradili na polju transfuzije. Od oktobra 2002. godine teče ozbiljan projekat Nacionalne službe transfuzije, s ciljem da se ona dodatno unapredi i dovede u sklad sa visokim standardima ove struke. S druge strane, treba reći da se transfuzija obavlja u našoj zemlji već 60 godina i da se pacijentima godišnje dâ 200.000 transfuzija. Niz ljudi – doktora, sestara i osoba drugih profila – svoj posao radi krajnje savesno i odgovorno, onako kako treba. To je toliko odgovoran posao da grešku diže do ogromnih razmera. Vidimo na ovom primeru. Uradićemo sve što možemo, a to je da građani mogu biti sigurni da od marta 2003. nijedan sporni nalaz u slučaju ove konkretne laboratorije nije konstatovan.
Nema govora o epidemiji. Kada se bilo koja zarazna bolest masovno pojavi, govori se o epidemiji. Prema tome, koristiti u javnim nastupima za medije reč epidemija u ovom kontekstu u kom je kolega koga ste pomenuli koristio neodgovorno je jer nije tačno. Nažalost, u izjavama pomenutog doktora i još nekolicine doktora ima veoma mnogo ličnih pobuda, koje izbijaju u prvi plan i stvaraju sliku koja nije dobra. Reći ću slobodno da to prelazi granice etičnog ponašanja lekara i nastupa u javnosti. Treba biti veoma oprezan pri obraćanju medijima i meriti svaku svoju reč. To se posebno očekuje od osobe koja je predsednik jedne od sekcija Srpskog lekarskog društva. Ali nije na meni da to procenjujem, Sekcija će to sama morati da proceni, jer on govori u svoje ime a ne u ime Sekcije što nije korektno. S druge strane, među kolegama koji su nastupali u javnosti ovih dana ima ljudi koji su nekoliko godina bili na pozicijama zamenika direktora instituta ili pomoćnika, ima ljudi koji su godinama vodili određene institucije pa ih više ne vode, ima ljudi koji su lično nezadovoljni svojim trenutnim statusom i onda, bojim se, koriste ovu situaciju kao priliku da svoje lično nezadovoljstvo stave u prvi plan, davanjem ovakvih neodgovornih izjava. Mnogi od njih su u okviru podrške EU-a zdravstvu Srbije za projekat Nacionalnog sistema transfuzije konkurisali da rade kao eksperti u tom projektu pa nisu odabrani.
Slažem se. Da Služba nije dobra, mi ne bismo bili u stanju da na ovaj način ispitamo sve okolnosti. Ali nijedna služba nije dovoljno dobra da ne bi mogla da bude još bolja. Postoje određene direktive iz ove oblasti, na primer EU-a, koje kažu da posao koji se odnosi na prikupljanje uzoraka krvi i na davanje transfuzije pacijentima treba da bude razdvojen od posla koji je vezan za testiranje. To su stvari koje kroz ovaj projekat treba da budu promenjene. Reč je o donaciji EU-a od pet miliona evra koja nije mala i biće investirana jednim delom u građevinske radove u tri centralne institucije, drugim delom u opremu. Mi nismo čekali donaciju, nego je oprema kupovana iz budžeta 2002. godine i instalirana početkom 2003. u centralnom Institutu za transfuziju krvi Srbije. Moram reći da smo i tada imali poslaničko pitanje koje se odnosilo na transfuziju, a vezano je za nenamensko trošenje budžetskih sredstava što nije odgovaralo istini. To je na kraju i objašnjeno, jer upravo to što je kupljeno koristi za obradu krvi koja je dobijena donacijama. Podizanje kvaliteta transfuziološke službe, naime, treba da dovede do ujednačavanja dobrovoljnog davalaštva cele zemlje koje je neravnomerno. Hoćemo da ujednačimo standarde u svim delovima Srbije, a sve drugo vezano za detalje oko organizacije jeste pitanje struke i tu su ti transfuziolozi sa dugogodišnjim iskustvom najpozvaniji. Oni treba da daju glavni doprinos, a ne samo da budu protiv, da ne postoji ništa što će podržati. U protivnom, nešto nije u redu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
