Foto: FoNet
“Ludost je raditi istu stvar više puta i očekivati drugačiji rezultat”, čuveni je citat Alberta Ajnštajna koji možemo primeniti na opozicione pokušaje da se sačuva izborna volja građana, odnosno da se uspešno organizuje kontrola izbora na svim biračkim mestima u Srbiji. Šta je neophodno uraditi da bi se ovoga puta zaštitio svaki glas
Moj prvi dodir sa organizovanom politikom bio je poziv da se priključim štabu Saše Jankovića i pomognem oko kontrole izbora. Pošto tada nisam imao nikakva znanja o stranačkom životu, nisam bio svestan koliko je teško organizovati kontrolu na apsolutno svim biračkim mestima (BM) u Srbiji. Ispostavilo se da kontrola biračkog procesa zaista funkcioniše u centrima velikih gradova, ali što se ide dalje ka periferiji ili ka manjim mestima u Srbiji, pritisak SNS-a je sve veći, a broj ljudi zainteresovanih da pruži otpor mali.
Pored pritiska režima – koji je osnovni razlog nedovoljnog broja onih koji hoće da brane izbornu volju – problem je i što stranke opozicije koriste građane koji im se prijave da budu kontrolori (kolokvijalni naziv za članove biračkih odbora) kao jedan od parametara pri pregovorima o listi, odnosno kao pokazatelj sopstvene snage. U tim brojevima kontrolora se neretko preteruje; na spiskove se stavljaju ljudi koji nisu ni obučeni ni motivisani da se suprotstave SNS-u. Stranke samostalno pribavljaju kontrolore, a spisak se sravnjuje tek kada je kasno za reagovanje. Tada već nije moguće da se kontrolori prebace sa lokacija gde ih ima više nego što je neophodno na ona mesta na kojima se niko nije prijavio, što dovodi do situacije da u centru Beograda imamo i po 10 ljudi na jednom BM, a da na mestima u Sopotu ili Topoli nema nikoga.
Danas je situacija značajno drugačija, stranke su mesecima zajedno na ulici, a takvo delovanje je obnovilo poverenje i dovelo do potpisivanja Dogovora za pobedu. Mislim da nakon što je usvojen taj dokument, u kom su se sve stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta “Srbija protiv nasilja” obavezale na zajednički rad na kontroli izbora, konačno je došlo vreme da se ozbiljnije pristupi ovom poslu.
Jedini način da se uspešno organizuje kontrola izbora je da se formira jedinstveno koordinaciono telo, a da se stranke odreknu kontrolora kao dela svog stranačkog aparata. Ovo telo imalo bi centralni štab, okružne štabove i opštinske štabove u skladu sa teritorijalnom organizacijom Srbije. U njega bi na opštinskom nivou ušli predstavnici svih stranaka, ali bi oni između sebe odredili jednog koji je odgovoran za bazu podataka i koji bi svakodnevno vodio računa o tome ko su ljudi koji su prijavljeni, da li su i kakvu obuku prošli i šta im je neophodno da bi uspešno radili na izborni dan. Potpuno je svejedno iz koje stranke dolazi lokalni koordinator, jedini parametar je da bolje od ostalih poznaje rad u programu eksel.
Na dvonedeljnom nivou radio bi se presek popunjenosti BM, a u slučaju da postoje mesta sa ozbiljnim manjkom pokrivenosti, okružni štabovi bi pravili preraspodelu iz opština gde postoji višak. Ukoliko ni to nije dovoljno da se popune sva BM, sačinio bi se plan preraspodele iz velikih gradskih centara ka praznim BM što bi bilo zaduženje centralnog štaba. Konačni cilj koji bi ova koordinacija morala da sprovede jeste da na mestima na kojima glasa više od 500 birača bude najmanje pet opozicionih kontrolora, a na mestima na kojima glasa manje od 500 birača, najmanje troje opozicionih kontrolora. Glasa se na 8255 BM (izbori 2022), na 3500 BM glasa manje od 500 birača, a na 4755 više. To bi značilo da je najmanji broj neophodnih kontrolora – kako bi proces bio u potpunosti zaštićen – 31 hiljada. Bez obzira što deluje da je ovo ogroman broj ljudi, siguran sam da opozicione stranke uz kampanju i dobru organizaciju mogu da ga dostignu.
Pored zaštite biračke volje građana, najznačajniji zadatak koji kontrolori imaju je da u što kraćem roku jave rezultat sa svog BM. Naime, opozicija od 2017. nije uspela da sakupi rezultate sa više od 70% BM u Srbiji. To čini da zavisimo od rezultata koje objave RIK ili vladajuće stranke i onemogućava nas da znamo da li je došlo do krađe. Zato moramo uložiti značajna sredstva, znanje i napore kako bismo napravili sistem za javljanje rezultata na tri nivoa.
Prvi nivo su sada već čuvene aplikacije, koje moraju biti isprobane i spremne za svaki napad režima. Nažalost, moje iskustvo je da smo sa svakom aplikacijom uvek imali problem. Zbog toga je neophodno napraviti drugi nivo javljanja, koji podrazumeva da lokalni štabovi pozovu svakog kontrolora koji ne unese rezultat u aplikaciju i da oni to urade umesto njega. Treći nivo jeste zaduženje mobilnih timova koji će obići sva BM po završetku glasanja i prikupiti ili fotografisati sve Zapisnike o radu biračkih odbora, pošto po jedan primerak Zapisnika dobijaju predstavnici četiri prvoplasirane stranke po rezultatu na tom BM (što je uvek najmanje jedna lista opozicije), a jedan primerak mora biti zalepljen na vrata biračkog mesta. Tako bismo obezbedili da imamo ukupan rezultat sa svih BM u Srbiji i sprečili bilo kakve manipulacije koje potencijalno može da napravi RIK. To je u našem interesu, ali to je ujedno i dužnost koju imamo prema građanima.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
