Za sreću je potrebno troje plus jedan

Od kalkulacije da li će se Tadić i Dačić dogovoriti u epizodi „biti ili ne biti za Mlađana Dinkića“ ili je to samo novi Dačićev manevar posle puta u Moskvu, za razumevanje ambijenta u kome se pregovara o vladi mnogo zanimljivijom čini se prepiska Dragana Đilasa i Mirka Cvetkovića, o smanjenju akciza na gorivo za gradski saobraćaj u Beogradu. Jer se iz nje da naslutiti kako bi se sutra, bude li Tadićeve vlade, zamenik DS-a „dopisivao“ sa svojim predsednikom stranke na gradonačelnik – premijer platformi. Ukratko, Dragan Đilas je (tehničkog) premijera Cvetkovića pismeno obavestio da će Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ morati da podigne cene prevoza za više od 20 odsto, ukoliko ne budu smanjene akcize za gorivo koje kupuje GSP. U pismu je zamolio odlazećeg premijera i ministra finansija da „sagleda“ da li postoji zakonska mogućnost da se takav zahtev Beograda usvoji, jer je grad u „nemogućoj poziciji“: dinar pada, cene rastu, pa će grad, ukoliko ne postoji mogućnost smanjenja akciza goriva za GSP, biti prinuđen da poveća cene prevoza građana.

U prevodu, novi Đilasov mandat izgleda počinje nepopularnim merama, što ne voli ni on, a naravno ni Beograđani, pa je rešio da pokuca na vrata odlazeće vlade. Cvetković mu je ljubazno odgovorio da prema propisima ne postoji takva mogućnost da se pojedinim korisnicima goriva umanje akcize, ali i da se – propisi mogu menjati. Kao kad se od komšije traže pare na zajam, a on slegne ramenima „šteta, sad nemam, ali da si me juče pozvao…“ i Cvetković je rekao Đilasu da tehnička vlada „nema mandat da se o tome izjašnjava“. Pa neka pita – ne piše ali se nameće kao logični zaključak – novog premijera, koji, evo, samo što nije…

Na stranu unutarstranačko ogovaranje kako je Tadić strašno ljut što je izgubio izbore u Beogradu, te da će mu premijerska funkcija omogućiti da „disciplinuje“ koga već bude trebalo i u stranci i u Beogradu, pitanje je koliko će u novim okolnostima i „dubokim rezovima“ koji se od novog premijera očekuju, Tadić moći da ima sluha za, recimo, beogradski budžet. Jer bi, koliko sutra i grad Niš mogao da traži isto. Gradonačelnik Đilas je svestan svega toga, pa na vreme upozorava da će sve nepopularne mere koje bude primoran da sprovodi u gradu, gledati da stranački podeli s novim premijerom. Drugačije ga muke čekaju ako mandatar bude iz neke druge stranke.

Tako, fine zaplete iz Krunske 69 moći ćemo da gledamo na državnom nivou, bude li Tadićeve vlade. A nje, evo ni u četvrtoj nedelji od završetka drugog kruga predsedničkih izbora – nema. Kažu, nije to strašno, mesec dana gore-dole, bolje polako do vlade nego brzo na nove izbore, uostalom, ima, po zakonu, vremena do kraja avgusta.

NIJE VOTKA RAKIJA: Ipak, mediji su proteklih nedelja naveliko spekulisali o ministarstvima koja će dobiti novi koalicioni drugovi okupljeni oko Tadića, Dačića i Čede Jovanovića. Pričalo se da su Dačiću uz izvesna proširenja ostala sva ista ministarstva i da će se on držati kadrovskih rešenja koja je imao u prošloj vladi (zato što su mu se postojeća, po izbornom rezultatu sudeći, pokazala kao dobitna kombinacija), da će Tadić s demokratama preuzeti ekonomiju, isto bez većih kadrovskih izmena, a da će Čedomiru Jovanoviću biti ostavljene evrointegracije i životna sredina sa jednim potpredsedničkim mestom. Deo medijskih spinovanja su bile i priče kako samo takva, skoro neizmenjena vlada može Srbiju da sačuva od bankrota i potpunog sunovrata, ali i ona druga da bi Tadić trebalo da malo promeša karte u kadrovskim rešenjima misli li da spašava i stranku i sebe i na kraju – Srbiju. Čini se da predizborna, ali i unutarstranačka DS kampanja – nije završena. Međutim, sve te glasine da je Tadićeva vlada gotovo formirana, da je ministarski kabinet definisan a fotelje već podeljene i da se sada pregovara o javnim preduzećima, upravnim odborima i medijima, za trenutak je prekinuo Ivica Dačić. Na dan inauguracije novog predsednika, a posle zvaničnih konsultacija Ivice Dačića, Jovana Krkobabića i Dragana Markovića Palme sa Nikolićem, šef koalicije SPS-PUPS-JS novinarima reče da nova vlada sa DS-om ne bi trebalo da zavisi od LDP-a i da bi Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića trebalo da budu deo nove vladajuće koalicije (ponedeljak, 11. jun). Jer, ne bi Dačić voleo da nova vlada i što je važnije državna politika prema Kosovu i Republici Srpskoj zavise od volje LDP-a, o čemu je on i ranije govorio i s vremena na vreme, kad mu je to bilo zgodno, upozoravao Tadića. Nisu Dačića utešile ni Tadićeve reči da je od Jovanovića dobio „uveravanja da svojim političkim delovanjem i mišljenjem ni na koji način ne dovodi u pitanje integritet RS“. Čak i ako Tadić „uveri“ Dačića u to, Dačić sigurno neće propustiti priliku da od „smekšavanja“ stavova LDP-a napravi predstavu i sebi pripiše zasluge za to.

Zato je Dačić odlučio da prekine „medijske pritiske“ na koaliciju oko socijalista da samo sa LDP-om prihvati skupštinsku većinu od 126 poslanika za formiranje vlade. Spekulacije da su ga u Moskvi ubeđivali da s naprednjacima pravi vladu, nije do kraja demantovao. U svom stilu je odbrusio da nikom nije smetalo kada su ga „prošli put zvali predstavnici zapadnih sila da podrži Tadića“: „A sada, ako neko u Rusiji podržava da ja budem premijer u vladi s Nikolićem, to je nekome problem.“ Zajedno sa spekulacijama o koaliciji naprednjaka i socijalista mogu se čuti i one kako Dačić za takvu kombinaciju „nema stomak“. Jer, kako tvrde sagovornici „Vremena“ bliski konceptu nove-stare vlade, vidi Dačić i sam, da Nikoliću nije lako. Napadaju ga sa svih strana. Iznutra i po regionu. Brisel i Vašington čestitaju, podržavaju, spora nema, evropski komesar Štefan File bio je na inauguraciji bitnija persona od Nikolića. Ali, u koaliciji s naprednjacima Dačić bi imao dva nezgodna problema. Prvo, proevropski reformisani SPS bi doveo u pitanje, posle četiri godine vrednog rada na novom izgledu stranke, braneći se od optužbi, već zapete ko puška, drugosrbijanske elite da je to konačni „povratak u devedesete“ s okupanom i presvučenom crveno–crnom koalicijom starih znanaca. Drugo, s demokratama na vlasti, Dačić bi mogao da nastavi da „raste“ i da na sledećim izborima, ponovo se premetnuvši u opoziciju i očistivši se od odgovornosti za vladine greške kao i ovog puta, pređe toliko željenih 20 odsto. S naprednjacima, međutim, mogao bi da ga „pojede mrak“ budući da je biračko telo naprednjaka i socijalista – vrlo blisko. Dačić, dalje, i možda mnogo važnije u ovom trenutku, ne bi mogao da se izmakne od odgovornosti kao što to može i mogao je sa demokratama. Jer bi, dakako, bio premijer.

Ponovio je šef socijalista novinarima da je teško napraviti dogovor sa SNS, jer bi to podrazumevalo podršku DSS-a koji ima negativan stav o ulasku Srbije u EU, ali je rekao i ovo: „Na nas se sada vrši ogroman pritisak. Pa šta hoćete, da napravimo vladu bilo sa kim?! Svaki dan bez vlade košta, ali bi još više koštali dani s lošom vladom. Odgovornost je na DS i SNS. Neka naprave većinu ili nek mi daju mandat da je ja napravim.“ Sutradan je Slavica Đukić Dejanović pre sastanka DS-a i koalicije SPS-PUPS-JS (utorak, 12. jun) izjavila da bi Dačić, kao pre svega pragmatični političar, isto postupio i da je samo Dinkić pozvan da formira vladu sa DS-om i SPS-om, jer treba formirati takvu vladu, sa takvom većinom da niko tu nema „ucenjivački kapacitet“. Međutim, Dačić se nekoliko sati pre sastanka sa demokratama ozbiljno uzjogunio. Rekao je novinarima da više ne postoji priča da „podrškom Borisu Tadiću podržavate proevropsku vladu“ jer je i Tomislav Nikolić prihvatljiv za EU i međunarodnu zajednicu: „Nije više ovde pitanje ko je za Evropu, ko nije. Ja sam u odnosu na Tadića i Nikolića veći nacionalista, a i Tadić i Nikolić su evrofanatici.“ Da li je samo sebi dizao cenu pred razgovor s demokratama, ili se opet pobojao velike koalicije ukoliko ne uspe da dogovori većinu s Tadićem, ko bi ga znao, vešt je on pregovarač, ali delovalo je da ga je ozbiljno potresla činjenica što je Tomislava Nikolića zvala državna sekretarka SAD Hilari Klinton, a Štefan File mu došao na inauguraciju. Zato je rekao da „ispada da se pamte samo oni koji obavljaju visoke funkcije“, te da bi mu se zbog toga možda isplatilo da bude „premijer u drugoj kombinaciji“. Ako propadnu razgovori s demokratama, ponovio je, okrenuće se pregovorima s naprednjacima, a ukoliko i to propadne, postoji mogućnost da DS i SNS formiraju vladu ili nam se osmehuju novi izbori.

VLADA OD SITNEŽA: Važno je ovde spomenuti da su rukovodstva DS-a i URS-a na dan Nikolićeve inauguracije organizovala „neformalni sastanak“ i to samo vikend posle ozbiljnog varničenja između Dinkića i DS-a. Istini za volju, Tadić nije prisustvovao razgovoru, pa se sa Dinkićem našao zamenik Đilas. Ništa se novo posle tog sastanka nije moglo čuti sem opštih mesta kako su teme svih URS-ovih sastanaka sa proevropskim strankama „programski ciljevi nove vlade“. Ništa od žuči koju je pre neki dan izlio Dinkić na Tadića i DS zbog pisanja „Kurira“ o njegovoj ulozi u prodaji Mobtela i navodnoj pokrenutoj istrazi protiv njega posle čega je zlurada čaršija Dinkića odmah kandidovala za „srpskog Sanadera“. URS-ovci su, posle Dinkića i Đilasa, za medije progovorili i o uslovima pod kojima bi Dinkić sklopio savez sa Tadićem. Prvi je da – prestane otimanje i kupovina poslanika, drugi – da se objasni medijska hajka na Dinkića.

Ovaj prvi, otimanje i kupovina poslanika, odnosi se na prošlonedeljne spekulacije po kojima je Tadić dobio podršku Maje Gojković i njena dva poslanika u Skupštini. Zahvaljujući činjenici da sada poslanici raspolažu mandatima priča se da je naveliko krenula trgovina. Po jednoj od računica, Tadić i Dačić (67 + 44) mogu da naprave većinu od 126 poslanika i sa, recimo, četiri poslanika SPO-a (iz koalicije Preokret), dva poslanika Maje Gojković (Narodna stranka koja je na izbore izašla u koaliciji URS) i devet poslanika nacionalnih manjina. Kakve posledice su ovakve spekulacije napravile u unutarkoalicionim odnosima govori i zanimljiv detalj sa inauguracije Tomislava Nikolića na kojoj su se, kako očevici tvrde, Čeda Jovanović i Vuk Drašković neprijatno hladno pozdravili. U kakvim su odnosima Dinkić i Maja Gojković, predsednica Narodne stranke dovoljno je pokazala izjavom da je „prosto prirodno“ da njena stranka raspolaže sa svoja dva mandata „samostalno“.

Takva vlada, skrpljena od sitneža koji se ukrcavao u koalicije ne bi li na njima preplivao do rajske obale svetog cenzusa ulivala bi mnogo manje sigurnosti građanima nego trozuba vlada sačinjena od tri predizborne koalicije. Jer, teško da će vlada koja iza sebe nema respektabilnu nego nategnutu većinu moći građanima da objasni, i da je oni ozbiljno shvate, da će jedno vreme morati da žive mnogo gore nego do sada, da bi se za pet ili više godina ponadali boljitku.

AMBASADORSKE PRIČE: Zato onaj scenario, blizak kako se pričalo zapadnim silama, po kojem bi trebalo sačiniti veliku koaliciju između dve najveće grupacije okupljene oko DS-a i SNS-a nije – bez rezona. Drugi zapadni scenario pak, koji se navodno pravi u stranim ambasadama u Beogradu, jeste onaj po kojem u vladu mora da uđe LDP. Da li je, po takvom „zapadnom scenariju“ Briselu i Vašingtonu pomalo dozlogrdilo da imaju samo jednog sagovornika u Srbiji – Borisa Tadića? Oni se, kao što su više puta i Volfram Mas i Meri Vorlik odgovarali novinarima, nadaju vladi koja će nastaviti evropske integracije Srbije i pregovore sa Prištinom. Jer, kako je i na inauguraciji Tomislava Nikolića rekao Štefan File, „EU ohrabruje Srbiju da nastavi reforme na putu ka EU“, ali ključni prioritet na tom putu biće „vidljiv i održiv napredak u odnosima s Kosovom“. Lako je zaključiti, što i potvrđuju rekla–kazala ambasadorske priče, da na političkoj sceni Srbije za zapad, sem DSS-a, nema neprihvatljivih koalicionih partnera za novu vladu. Koštunica je, kako se priča, posle nereda 2008. kad su paljene ambasade po Beogradu, skinut s liste svih srpskih „garanta mira i stabilnosti na Balkanu“. Jedino bi, kažu, njegov ulazak u vladu uznemirio međunarodnu zajednicu. A naprednjaci su se potrudili da umire zapad izjavljujući da se neformalni pregovori vode sa koalicijom oko SPS-a i sa URS-om, ali ne i sa DSS. Dosadašnji nastupi Nikolića ne uznemiravaju „velike“, oni gledaju samo krupni plan, a ne i detalje, šta je rekao o Srebrenici, a šta o Vukovaru. Bilo je važno šta je rekao Fileu, a tu se dobro pokazao. File je, naime, posle razgovora sa Nikolićem rekao i da su među poznatim uslovima za početak pregovora Srbije sa EU i oni koji se odnose na paralelne institucije na severu Kosova. A Nikolić je, na pitanje novinara da li je u razgovorima bilo reči o tome da je Kosovo uslov za dalji napredak Srbije ka EU, „šumadijski vispreno“ a naizgled naivno rekao: „Nisam čuo taj uslov od Filea, da sam čuo, ja bih vam rekao.“

Na dan kada se zaključuje ovaj broj „Vremena“ posle razgovora DS-ove i SPS-ove koalicije i dalje se ništa ne zna. Novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja. Posle sastanka u Krunskoj 69, Tadić i Dačić su kazali da su dogovoreni „program i principi“. Nisu mogli da objave da imaju parlamentarnu većinu. Tadić je rekao da će se „ko je treći ili četvrti partner“ znati vrlo brzo.

foto: tanjug