Predizbornu retoriku tipa „najjača smo tenkovska sila u regionu“ niko ozbiljan ne uzima u obzir, kao ni stalne najave o modernizaciji vojske (uzgred, gde su onih 30 davno obećanih, a po „Informeru“, Pinku i portalu Alo.rs već i isporučenih ruskih modernizovanih tenkova T-72?), ali ovog puta je drug Vulin otišao korak dalje kako bi potkupio vojsku pre izbora. U vreme prošlih lokalnih izbora u Beogradu, vojna lica su dobila prvi deo plate tri dana „pre roka“, u petak umesto u ponedeljak, a sada je obožavalac lika i dela „vrhovnog“ krenuo na drugi način – promovisanjem novih uniformi koje vojska ne da će dobiti, nego je već dobila. Jedino što o tome vojnici ništa ne znaju. Ni podoficiri ni oficiri.
MED I MLEKO U SAOPŠTENJIMA
Proteklog vikenda mediji su preneli vest da je Vulin prisustvovao prezentaciji novih uniformi za pripadnike Vojske Srbije. Nove uniforme, nije to mala stvar, ali čudno je kako na to nisu pozvani pomenuti mediji. Računajući od postavljenja Aleksandra Vučića na mesto ministra odbrane, 2012. godine, pa preko njegovih naslednika Nebojše Rodića, Bratislava Gašića (ta dvojica su bili sjajni u odnosu sa medijima, prvi prostodušan i dobrodušan, drugi neposredan), pa Zorana Đorđevića, novinari su imali uvek „povlašćen tretman“ i zvani su ne samo na sve događaje, nego im je bilo omogućeno i da se druže i pričaju sa oficirima i drugim pripadnicima vojske. Dolaskom Vulina, to je postepeno smanjivano, da bi se došlo do toga da se zovu ekipe samo „proverenih“ medija – Tanjuga i Pinka, ponekad, ali retko i RTS, a ostali se „hrane“ saopštenjima – u kojima u vojsci teče med i mleko.
„Nikada u istoriji Vojske Srbije nismo imali veći broj kompleta uniformi. Nikada nismo imali ovako dizajnirane uniforme. Nikada za sebe nismo mogli da kažemo da se ne razlikujemo ni od jedne moderne vojske na svetu. Svaki pripadnik Vojske Srbije, od pripadnika pešadijskih jedinica do pripadnika specijalnih brigada, ima uniformu prilagođenu njemu, njegovim potrebama – uniformu koju su nadležni dizajnirali upravo na osnovu njihovih potreba“, prenelo je tako prošlog vikenda Ministarstvo odbrane izjavu Vulina.
On, naravno, nije propustio da kaže da je sve to moguće jer je „vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić tražio da se uvedu i letnja čizma i vojnička cipela i da svaki vojnik mora da ima najmanje dva kompleta različitih čizama“. „To naređenje je izvršeno. Svaki pripadnik Vojske Srbije ima najmanje dva kompleta uniforme M-10, jedan komplet uniforme M-93, najmanje jedan par letnjih čizama, jedan par zimskih čizama, jedan par cipela, a ako je pripadnik neke od specijalnih jedinica, ima i posebne komplete i posebne uniforme“, precizirao je Vulin.
Šta kažu vojnici, o tom potom, ali ilustrativno je, kako je preneto u saopštenju Ministarstva odbrane, izlaganje potpukovnika Drage Kurćubića iz Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba, koji je rekao da su tek u izradi četiri nove varijante uniforme za izviđačke, diverzantske i padobranske jedinice, i da su u njih prvi put bili uključeni i sami korisnici, čija su iskustva implementirana u nova rešenja.
ISPITIVANJE I PROIZVODNJA
„Nikad nijedna uniforma JNA, ili kasnije VJ, nije bila napravljena da je nisu testirali pripadnici raznih jedinica, to jednostavno nije moguće. M-77, M-93, M-03, M-10. To je glupost da je prvi put“, kaže za „Vreme“ jedan penzionisani oficir koji je svojevremeno testirao uniforme na terenu.
Njegov kolega, koji je bio na višoj funkciji, a zbog prirode posla je morao znati kako se to odvija, ukazuje na problem nepostojanja vojnog instituta za ispitivanje materijala, uključujući tkanine za uniforme, koji je rasformiran još u vreme JNA; ostale su bile laboratorije, ali nisu korišćene. „Povremeno, dok su još radili neka Rada Diklić i Dejan Tomašević, tehnolozi, nešto su i ispitivali; posle, početkom 2000. godine, oni su otišli u penziju i tu je bio kraj. Uglavnom su korišćeni već gotovi materijali dostupni na tržištu. To se odnosi i na ‘vojne’ materijale, jer ih takođe možeš naći na tržištu“, objašnjava on.
Na pitanje koliko traje ispitivanje uniforme, taj izvor objašnjava da to nije fiksirano i da se „obično to približno definiše u projektnom zadatku – onim analizama koje prethode taktičko-tehničkim zahtevima“, ali da trupno opitovanje traje tri meseca do šest meseci. „Problem je što se materijali (ili krojevi) uniformi stalno menjaju (poboljšavaju), pa bi ponavljanje procedure zbog promene materijala (ili kroja) bilo gubljenje vremena. Zato se uzme već gotov i proveren materijal, skroji uniforma prema zahtevima korisnika (koji su uneti u taktičko–tehničke zahteve za tehnologiju šivenja), i dâ na opitovanje. Maskirnost uniforme se posebno ispituje i razvija ako se to želi. Kod nas je problem što kad sve to složiš, nema firme koja može da istka takav materijal. Zato koristiš uvozni ili sličan domaći. ‘Jumko’ je nekada (u vreme JNA) imao svoju tkačnicu koja je mogla da napravi vrhunski materijal. Danas ne znam kakvo je stanje“, kaže on. Taj izvor ukazuje i da postoji problem koji potiče od samih korisnika jer „stalno nešto zakeraju u smislu ‘treba ovako ili onako’“. „Kad se na čelu jedinice ili nekih uprava promeni čovek, onda on gura svoje misleći da će to rešiti problem. Kad se to i izgura, opet se nađe neki ‘specijalac’ koji smatra da to ‘ništa ne valja’ i da treba ‘bolje’. I tako ukrug“, ukazuje taj pukovnik u penziji, na čije pominjanje imena bi većina iz sadašnjeg vrha Vojske ustala i zauzela stav „mirno“.
On kaže i da sa ovim uniformama nije problem samo ispitivanje, već i proizvodnja u dovoljnim količinama da se relativno brzo opreme svi i da potom svi mogu, kada ta uniforma dotraje, da je lako i brzo zamene. „Šta će vojniku tri kompleta uniformi i cipela? Dovoljan mu je jedan, eventualno dva kompleta, ali uz uslov da se svaki deo odeće, kada se pocepa ili dotraje, odmah zameni za novi. E, toga nema“, upozorio je naš sagovornik.
KRŠENJE PRAVILNIKA
Vojska, naravno, nisu samo generali i pukovnici, vojska su i vodnici i zastavnici, oni koji nose veliki teret. U prepisci sa novinarom „Vremena“, njegov prijatelj, zastavnik prve klase specijalne jedinice, na pitanje o uniformama odgovara: „Imam M-10, koju nosim svakodnevno, i M-93 kada su eventualno neki radovi, ali nju nisam obukao godinama. Priroda mog posla zahteva radno odelo ili kombinezon. Čizama imam četiri para, od toga sam dva kupio, dva zadužio, i imam dva para gumenih. Dobili smo pre neki dan M-18 (ove Vulinove koje je slavodobitno predstavio). Nisu ni za šta. Kao da neko hoće da od nas napravi invalide. M-10, i M-18… Ove M-18 su lakše ali, brate, nije to za teren. Ali su za slikanje, a sad je predizborno vreme“.
On ukazuje i na drugu stvar – da nekadašnji komandant Četvrte brigade iz Vranja, general Zoran Lubura, sada vodi namensku proizvodnju u „Jumku“, firmi koja šije uniforme za vojsku. Slučajno?
Oficir Vojne policije koji se bavi pravnim propisima ukazuje na kršenje važećeg pravilnika o uniformama Vojske Srbije, koji je propisao i potpisao početkom 2017. godine tadašnji predsednik države Tomislav Nikolić (koga Vulin tada nije nazivao „vrhovnim komandantom“). „Taj pravilnik je za nas vojnike svetinja, on propisuje svaku sitnicu, od načina nošenja čina do ešarpe ili onog komada metala što ih na njima nose pripadnici Garde. Sve ostalo što se nosi je kršenje pravilnika. Sve ove nove uniforme nisu po Pravilniku. I kad vidite ove ‘Kobre’ ili pripadnike raznih specijalnih jedinica da nose te nove ‘vulinovke’, imajte u vidu da onima koji su ih obukli to može da se obije o glavu. Ne daj bože da dožive neku saobraćajku, a pogotovo nezgodu na poligonu, biće osuđeni jer se nisu pridržavali tog Pravilnika. A on je tačno propisao izgled i sve kombinacije uniformi. Hoće li tada Vulin da im pomogne?“
Kao primer brzopletog uvođenja novih „vulinovki“, on je naveo činjenicu da je uniforma M-10 (što znači da je razvoj počeo 2010. godine) u specijalne jedinice i Vojnu policiju uvedena tek 2015, a u ostale rodove vojske 2017. godine. „Ljudi iz običnih jedinica još nose M-93 na redovnim zadacima, M-10 koriste samo kada su dežurni ili za slikanje pred televizijskim kamerama. Nas niko još nije pitao, a davno je to bilo, da popunimo upitnik o novim uniformama, i o svakoj kombinaciji koju nam daju da nosimo“, kaže taj oficir, koji i dalje onu uniformu iz 1993. koja je imala mane, posebno zbog kvaliteta materijala i maskirne šare, naziva „trenerkom“ u odnosu na M-10.
„Priča o 28 ili 29 komponenti koje ima ta uniforma je za malu decu. Pa, ne zaboravite da su pre neku godinu predstavljali pancir koji u sebi ima naprtnjaču za vodu sa desetak litara… To su njihove ideje, jer niko im nije rekao da vojnik nije konj, da on treba i da se kreće po terenu i ratuje,“ zaključuje on.
A Ministarstvo odbrane je saopštilo da svaki profesionalni vojnik ima dva kompleta uniforme M-10 i jedan komplet M-93, kao i da su prvi put za svakog obezbeđene letnje čizme i po dve polo majice. Oni tvrde i da je u poslednje tri godine za pripadnike Vojske nabavljeno 74.000 pari vojničkih čizama i više od 30.000 kompleta uniformi M-10. Na ove priče vojnici odmahuju glavom, pitajući se gde je to – možda u nekim skladištima gde čekaju neki budući rat, jer Vulin stalno preti da će Vojska Srbije „zaštititi svakog Srbina ma gde živeo“.
