Želim da reformišem stranku i vratim poverenje građana u nju. Ovi izbori su prilika za to. Činjenica da DS bira predsednika na direktnim izborima je takođe razlog što sam odlučio da se kandidujem
Kandidujući se za predsednika Demokratske stranke, u prvi plan sam stavio najvažniji problem koji stranka ima, a to je poverenje članova i građana koje je izgubljeno poslednjih godina. Serija loših odluka koja je započela u vreme kada je stranku vodio Boris Tadić dovela je do toga da je DS izgubio kredibilitet, iskrenost i spremnost za promene. Postao je stranka sitnih ličnih interesa i trulih kompromisa, što su građani prepoznali i kaznili. Ostali smo bez podrške većine kvalitetnih i slobodoumnih ljudi. Izneverili smo ih.
Želim da DS vrati poverenje i ponovo bude organizacija koja okuplja ljude spremne da menjaju Srbiju, baš kao što je to bila u vreme devedesetih i do ubistva Zorana Đinđića. Da bi se to dogodilo, stranka mora ozbiljno da se promeni. Želim da reformišem stranku i vratim poverenje građana u nju.
Ovi izbori su prilika za to. Činjenica da DS bira predsednika na direktnim izborima je takođe razlog što sam odlučio da se kandidujem. To je dobra poruka koju šaljemo javnosti, jer je to promena u odnosu na prethodni period, ali i u odnosu na druge stranke gde taj nivo demokratičnosti još uvek nije postignut.
Dobio sam podršku ljudi koji su dugo u stranci i koji predstavljaju čvrsto stranačko jezgro, nekompromitovano i dosledno u političkom i moralnom smislu. Ta podrška mi veoma znači jer delimo iste vrednosti. Stranka mora da vrati pristojne i obrazovane ljude u prvi plan.
Član sam DS-a već više od 20 godina i prema stranci imam neku vrstu sentimentalnog odnosa. Ne želim da dozvolim da stranka nestane. Suočeni smo sa velikim finansijskim problemima, stranačka infrastruktura se sve više urušava, nalazimo se na ivici cenzusa, članstvo nam se osipa, imamo neprepoznatljiv program, izgubili smo poverenje građana. Pred nama su dva puta: nastavak postojećeg stanja ili promene koje uz puno napora i neizvesnosti mogu da dovedu do ozdravljenja. Imam znanje, iskustvo i želju da reformišem DS.
Rezultati ovih izbora biće odlučujući znak da li smo kao stranka spremni da se menjamo ili ne. Kakvu ćemo poruku 24. septembra poslati građanima zavisi samo od nas, a oni od nas očekuju da se promenimo. To su nam rekli na izborima dajući nam podršku od samo 6 odsto. Ta promena ne sme da bude samo personalne prirode, već mora da podrazumeva drugačiji način funkcionisanja stranke. Nije dovoljno samo da na čelu stranke bude neko drugi, već da promenimo paradigmu. Bez toga će stranka nastaviti da propada.
Zato sam na ovim izborima kandidovao i program konkretnih mera za reformu stranke.
Moramo da promenimo ljude koji vode stranku. Stranka već godinama ima elitu koja se vrti na raznim važnim stranačkim i državnim funkcijama. To mora da se promeni. Hoćemo nove ljude sa adekvatnim obrazovanjem i moralnim načelima. Ti ljudi ne mogu da budu oni koji su nas i doveli u ovo stanje.
Moramo da uspostavimo kriterijume za napredovanje u stranci umesto da preletače i eksperte postavljamo na najviše stranačke i državne funkcije,. Neophodno je da u svojim redovima promovišemo najbolje među nama i damo im priliku da na javnim funkcijama sprovode stranačku politiku. Želim da takvi ljudi budu nova lica DS-a.
Potrebna nam je funkcionalnija stranačka organizacija. Glavni odbor bi imao najviše 250 ljudi. Umesto 5 potpredsednika stranke sa nejasnim zaduženjima, imali bismo samo 2. Jedan zadužen za stranačku organizaciju, a drugi za stranačke politike. Moramo da menjamo i Politički savet, koji je odgovoran za loš kvalitet izbornog programa. To mora da bude grupa nezavisnih i mudrih ljudi koja će da definiše političke prioritete stranke. Predlažem da lokalni stranački odbori imaju punu slobodu za pravljenje lokalnih postizbornih koalicija, ali da preuzmu i odgovornost za njihove rezultate. Tražim da niko ne može da bude na čelu stranke duže od 2 mandata, kao i da se prekine sa praksom izbacivanja ljudi iz stranke zbog drugačijeg mišljenja.
Potreban nam je nov program. Sada umesto jasnog i prepoznatljivog programa imamo zbir populističkih polurešenja. On mora biti realističan i zasnovan na struci, u čemu vidim priliku za veću ulogu resornih odbora stranke. Neophodno je da se u programu umesto svemoguće države okrenemo privatnom sektoru kao izvoru ekonomskog rasta uz zadržavanje socijaldemokratskih principa.
Veliku promenu moraju da pretrpe stranačke finansije koje su godinama loše i neodgovorno vođene. Računi su u blokadi, što ugrožava rad stranke. Kao ekonomista sam pripremio set mera za ozdravljenje stranačkih finansija poštujući izreku Ljube Davidovića da „kakva je kasa u stranci, takva će biti i kasa u državi“.
Na kraju, DS mora da pređe iz pozicije defanzive i reakcije u permanentnu ofanzivu i akciju kojom ćemo vršiti pritisak na vlast i ponovo sticati poverenje i podršku građana. Stranka mora da bude daleko aktivnija u kritici postojeće vlasti. Naša kritika više ne sme da bude tek zbirka sporadičnih i nepovezanih dosetki na račun vlasti. Ona mora da bude proizvod detaljno urađene stručne analize politike i poteza vlasti, bazirana na našem programu, komunikacijski dobro upakovana i organizovana i dosledno sprovedena.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
