U dokumentu u koji je "Vreme" imalo uvid stoji da je Obaveštajna uprava RDB-a sačinila spisak od 170 najuspešnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspolažu najvećim kapitalom: "Cilj je da se preko ovih direktora – milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice (JSO) i njihovih specijalnih operacija"
SRCE TAME: Baza JSO-a u Kuli; snimci sa proslave Jedinice 4. maja 1997. (gore)
Prilikom oružane pobune u novembru 2001, pripadnici Jedinice za specijalne operacije blokirali su autoput nakinđureni uniformama, maskama, dugim i kratkim oružjem, hamerima… Stigli su iz svog centra u Kuli. Kako im je tada bilo od interesa da se prikažu kao „patriote“ i „div junaci“, novinari su imali priliku da budu uvedeni u deo njihovih prostorija. Na očevice je spomen-soba sa mapom ratnog puta Jedinice, zaplenjenim oružjem i fotografijama palih pripadnika ostavila najjači utisak: opisali su je kao mešavinu mauzoleja i stanice Gestapoa. Šira javnost je tada prvi put zavirila u poslove JSO-a i njenog centra u Kuli.
Šta se, međutim, znalo od ranije – onaj, naravno, ko Treba Da Zna? „Vreme“ je bilo u prilici da ostvari uvid u nekoliko relevantnih dokumenata iz 1996. i 1997. koji se bave smeštanjem Jedinice (u to vreme pod nazivom Jedinica za antiteroristička dejstva – JATD) u bazu u Kuli – do tada derutni prihvatni centar za izbeglice.
FORMIRANjE: U prvom od dokumenata u kome se govori o osnivanju JSO-a kaže se da njeno jezgro predstavlja specijalna jedinica Resora Državne bezbednosti „Vukovi“, koja je pod neposrednom komandom Franka Simatovića Frenkija, načelnika obaveštajne uprave RDB-a.
„Ova jedinica bila je angažovana od početka rata na prostorima RSK i RS. U njoj se nalazi i jedan broj vrlo problematičnih lica, ubica, pljačkaša i sklonih terorizmu.“
STRANAČKA LEGITIMACIJA „OVLAŠĆENJE: Imalac ove legitimacije ovlašćen je da u slučajevima predviđenim zakonom legitimiše građanina i da ga privede nadležnom organu, da uđe u tuđi stan i druge prostorije, da se zadrži u njima i da izvrši pretresanje bez naredbe nadležnog organa, da nosi vatreno oružje i da ga upotrebi, da se služi tuđim saobraćajnim sredstvom i sredstvom veze radi hvatanja izvršioca krivičnog dela“
Dalje se navodi da je 4. maja 1996. na smotri u Kuli, kojoj je prisustvovao rukovodeći kadar RDB-a i MUP-a, JSO zvanično dobio svoj naziv. Predviđa se da bude opremljena po svim principima vojne organizacije: „Biće obuhvaćena sva tri vida, kao i VJ, i pojedini rodovi (KOV – pešadija, artiljerija, veza, padobranci, alpinisti, RV i PVO – avio i helikopterska eskadrila, RM – ronilačka jedinica i službe – sanitetska, tehnička služba). U toku je izbor modela uniformi (zimska i letnja). Opredelili su se da osnovni model bude uniforma RM. Planiraju nabavku 1000 komada ovih uniformi. Paralelno s tim naručena je izrada dugmadi za uniforme (6000) komada i šapke (2000 komada), kopče za ešarpu po istom modelu kao i VJ; amblem „vuk“ za šapku (1000 komada) i oznake činova na reverima i rukavima (pešadiju – 1000 komada, artiljerija 500, veza 100, padobranci – 100, vazduhoplovci – 200, ronioci – 100, alpinisti 100, tehnička služba 300 i sanitetska služba – 60).“
Procena je, stoji u ovom dokumentu, da je za izradu uniformi i oznaka potrebno oko 500.000 DEM, ali da pare nisu nikakav problem i da će sve biti plaćeno u gotovom – bez poreza.
POREKLOIFINANSIRANjE: U drugom dokumentu u koji je „Vreme“ imalo uvid navodi se da je od početka rata 1991. bio angažovan „jedan broj paravojnih jedinica koje su bile (i ostale) na neposrednoj vezi RDB-a i MUP-a Srbije ili su bile angažovane pod maskom specijalnih jedinica RDB-a odnosno MUP-a. To se posebno odnosi na SDG Željka Ražnatovića Arkana (o ovlašćenjima ovih ljudi vidi okvir „Legitimacija“ jednog pripadnika Stranke srpskog jedinstva), spec. jedinicu MUP-a pod komandom samozvanog pukovnika Vasilija Mijovića, spec. jedinica „Crvene beretke“ pod komandom Žike Ivanovića, zv. Crnogorac, paravojna jedinica Medić Slobodana, zv. Boca. Sve navedene jedinice su sa kompletnim naoružanjem i opremom (vozila, intendantska oprema i sl.) prebačene na teritoriju R.Srbije ili je ta akcija u toku“.
Dalje se navodi da ove jedinice neće ući kompletno u sastav JSO-a, već da će pojedinci iz njih biti angažovani po drugim „specijalnim zadacima“ – uterivanje dugova, pljačka, šverc, likvidacije nepoželjnih svedoka i slično: „U prilog tome je i činjenica da je sastav ovih jedinica najvećim delom na okupu i da su već ugrađeni u „biznis“, razne privatne agencije (za obezbeđenje, detektivske agencije, telohranitelji i slično). Kao bitno, istaknuto je da je reč o „profesionalnim ubicama, teroristima, legionarima okorelim u zločinima i da su spremni za novac za izvršenje i najokorelijih terorističkih akcija. U prilog tome ističe se činjenica većeg broja nerazjašnjenih ubistava kao rezultat međusobnih obračuna mafije i neizmirenih dugova po osnovu „biznisa““. Kao jedan od pojedinaca označenih da deluje iz „ilegale“ – a u ovom kontekstu – imenovan je i Zvezdan Jovanović.
U trećem dokumentu u koji je „Vreme“ imalo uvid stoji da je Obaveštajna uprava RDB-a sačinila spisak od 170 najuspešnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji koje raspolažu najvećim kapitalom: „Cilj je da se preko ovih direktora – milom ili silom obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice (JSO) i njihovih specijalnih operacija“.
Centri RDB-a bili su zaduženi da na svojoj teritoriji „pokrivaju“, „prate i brinu“ o uspešnim firmama i rukovodećem kadru. Predviđeno je da se firmama koje budu dobrovoljno izdvajale novac za finansiranje navedenih aktivnosti uruče posebne pismene pohvale“.
U ovom dokumentu dalje stoji da je pod pokroviteljstvom vrha RDB-a,
Jovice Stanišića i Franka Simatovića i uz logističku pomoć tadašnjeg direktora Carine Mihalja Kertesa „zaokružen proces međusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, nokomponovanih „biznismena“ i klasičnih kriminalaca od većeg „ugleda““. Kao „biznisi“ označeni su šverc droge, iznošenje deviza iz zemlje itd.
BODEŽIIPLAKETE: Konačno, sledi četvrti dokument u koji je „Vreme“ imalo uvid pod naslovom „Dodela priznanja zaslužnim iz MUP-a i RDB-a R. Srbije i drugih struktura (4. maj i 13. maj 1996. godine)“.
Po odluci rukovodstva RDB-a i MUP-a Srbije u povodu 4. maja o.g. (polaganje venca u Centru u Kuli na spomenik Radoslavu Kostiću, poginulom pripadniku (funkcioneru) RDB i specijalnih jedinica, poginuo u AP ZB (Autonomna pokrajina Zapadana Bosna Fikreta Abdića – op. red.) i 13. maja o.g. Dana organa i službi bezbednosti dodeljena su različita priznanja ili će biti uručena i to: specijalni bodeži u hrastovoj kutiji za hrabrost (6 lica) i za zasluge (7) lica – spisak broj 1.
– Plakete i spomen znak (znak JSO „Vukovi“) – oko 90 pripadnika – spiskovi broj 2 i 3.
– Posebno urađene velike plakete za zasluge i luksuzno izrađeni bodeži (posrebrena i pozlaćena drška, zlatni prored u dršci) – 12 lica. Uručena je samo jedna plaketa i bodež predsedniku R. Srbije, povodom 13. maja o.g., pripremljeno za još 4 lica – po spisku broj 4.
Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević – iz nekog razloga – nije se 1996. pojavio u Kuli. Kako je izgledalo sledeće godine, videlo se na snimcima koji su emitovani na njegovom suđenju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bez širokog i suštinski jedinstvenog fronta “tvrdih”, “mekih”, “levih”, “desnih”, “stranačkih” i “vanstranačkih”, “studentoljubaca” i “studentoskeptika”, nas antinaprednjačkih veterana i onih “odskora progledalih” – nema i neće biti promene koju svi priželjkujemo i za koju nam se čini da je nadohvat ruke. Na kraju krajeva, ne moraju i verovatno neće svi biti u istoj koloni i na istoj listi. Ali ukoliko se stvarno i iskreno želi smena ovog nakaradnog režima, svi koji su protiv njega moraju biti u istom stroju i istom frontu
Istraživanje agencije “Sprint Insight”: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (2)
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljalo “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su nemali broj dotadašnjih pristalica
Za režim Aleksandra Vučića, građevina je alat političke propagande, prilika za slikanje i izvor moći. Zato se sve mora otvarati u najkraćem roku, pa makar hitna pomoć dežurala na novom auto-putu ili pucali betonski stubovi na Prokopu
Računi za struju, putno osiguranje, parking... Uplate građana slivaće se na račun male Alta banke koju drži biznismen blizak režimu. Šta je sve mutno u ovim poslovima?
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
