Ono što se da zaključiti jeste da SNS, iz iskustva koje s njima imamo do sada, ništa što je od značajnog interesa za njih ne prepušta slučaju i da nikoga ko u nekom trenutku mora da “počne da radi nešto drugo” ne pušta niz vodu i ne odriče ga se. Vezani čvrstim, nevidljivim nitima gde se ne zna ko koga ima u šaci, oni se do kraja drže zajedno
DRAGOSLAV LJUBICIC…
“Jesi li čuo?” “Šta?” “Miću Grčića hoće da postave za direktora PRO TENT-a!” Vrlo često mi, u poslednja dva meseca, prilaze ljudi sa ovim pitanjem, koje je uvek propraćeno nevericom kao osnovnim izrazom lica.
Da bi cela stvar bila čudnija, ovo se dešava 2023. godine, otprilike godinu i po od potpunog sloma proizvodnog sistema elektroprivrede Srbije (12. 12. 2021. godine), koji se desio nakon skoro desetogodišnjeg bitisanja i vladavine pomenutog u najvažnijem delu tog sistema, prvo u RB Kolubara (tri godine), a onda i na samom vrhu, kao V. D. direktora JP Elektroprivreda Srbije. Mada, postoji onaj vic: “‘Ajd što pije, ‘ajd što se drogira, ali sedi, bre, na ‘ladnom betonu”, koji je u našem narodu pokazatelj utemeljenog relativizovanja važnih stvari, ali i krajnje neracionalnoj brizi za neke gotovo nevažne stvari.
RECEPT ZA CELU SRBIJU
Doduše, za sistem elektroprivrede kod nas PRO TENT zaista jeste sporedni problem, ali za vladajuću vrhušku ipak je to preduzeće važan šraf za funkcionisanje. Kako? Pa jednostavno, od preduzeća koje je osnovano 2003. godine i koje je u osnovnoj nameri trebalo da posluži za prvi korak restruktuiranja EPS-a, i da se u njega prebace radnici TENT-a koji su u to vreme u TENT-u obavljali poslove definisane kao poslovi koji ne pripadaju osnovnoj delatnosti – preduzeće je zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru (EPS-u) poslužilo za prijem neophodnih kadrova za osnovnu delatnost, pa se onda u pogodnom trenutku vršilo preuzimanje iz PRO TENT-a u TENT (EPS) – došlo se do preduzeća ključnog za zapošljavanje ucenjenih stranački zavisnih radnika. U početku se to praktikovalo samo u Obrenovcu, ali se to osladilo i postalo uspešan eksperiment, pa se proširilo na celu Srbiju.
U periodu 2014–2022. znalo se da kadrovska komisija za prijem novih radnika u PRO TENT nikako nije u sektoru ljudskih resursa EPS-TENT-a, već u Opštinskom odboru SNS-a u Obrenovcu, čije prostorije se sasvim namerno nalaze u prostoru nekadašnjeg Ugostiteljskog objekta “Fantazija”. Glavni kadrovik, vodeći stručnjak za ljudske resurse PRO TENT-a, nije bio niko ko je završio bilo koji smer bilo kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, već Raša sa nadimkom Livada, viđeniji član SNS-a i član Opštinskog veća Skupštine opštine Obrenovac. On je vršio “selekciju” kadrova, a konačan potpis na listu je stavljao Mića, jer to tako treba i u tome leži snaga Obrenovca. Tako, izbori po izbori, PRO TENT od 300 radnika 2003. godine naraste do više od 9000 zaposlenih u 2023. godini.
UNOSNI POSLOVI
To je bio prvi kamičak u mozaiku značaja PRO TENT-a za SNS; drugi, mnogo značajniji za određeni broj ljudi koji vode SNS je poslovno-finansijskog tipa. Naime, zbog toga što je PRO TENT preduzeće koje je osnovao JP EPS, takozvana “ćerka firma”, to preduzeće je imalo povlašćeni položaj za dobijanje poslova od JP EPS-a. Koristeći taj povlašćeni položaj, PRO TENT je vrlo često (skoro uvek) dobijao unosne poslove u postupku javnih nabavki, a onda u “igru” ulaze druga preduzeća koja imaju stručnosti i kapaciteta za obavljanje poslova označenih u javnoj nabavci. Javna je tajna da je u konačnom izvršavanju tih poslova PRO TENT učestvovao sa pet odsto, a ostali su odrađivali preostalih 95 odsto. Kako su delili novčane naknade za obavljeni posao, pretpostavljam da će jednog dana biti predmet istrage. O kojim preduzećima se radi, ne treba mnogo mozgati. Direktori i vlasnici tih preduzeća su se sami javili za prepoznavanje potpisujući čuveni zahtev Vladi Srbije i predsedniku Srbije da ne diraju Miću jer samo Mića garantuje stabilan rad (da li EPS-a ili njihovih preduzeća, pitanje je).
Ono što se da zaključiti jeste da SNS, iz iskustva koje s njima imamo do sada, ništa što je od značajnog interesa za njih ne prepušta slučaju i da nikoga ko u nekom trenutku mora da “počne da radi nešto drugo” ne pušta niz vodu i ne odriče ga se. Vezani čvrstim, nevidljivim nitima gde se ne zna ko koga ima u šaci, oni se do kraja drže zajedno. Naravno, kada počnu da “rade nešto drugo”, dešava se da se unervoze, pa se onda mora vršiti provera reakcije javnog mnjenja puštajući u etar vesti, tzv. “probne balone” o povratku onoga koji privremeno radi nešto drugo na mesto gde se dokazao kao uspešan za vladare u stranci.
U ovom poslednjem “istraživanju javnog mnjenja” reakcija javnosti je bila burna, tako da je odgovor na pitanje s početka teksta: “Da, čuo sam. Međutim, nije istina.”
S obzirom na neodrživost postojanja privrednih subjekata kakav je PRO TENT, možda bi bilo pravedno da onih 9000 stranački zavisnih radnika upravo od kreatora ovakve ćerke firme saznaju istinu o kraju bajke.
Kada će vuk poklati ovce zato što se nije verovalo dečaku, pitanje je strpljenja vuka, doba dana i (ne)ubedljivosti dečaka.
Autor je sindikalni aktivista i predsednik resornog odbora za sindikalna pitanja SDS
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija po pravilu pojačava reakciju kolektiva, u našem slučaju, pobunjenih građana. No, ne znamo koliko se ljudi u poslednjih godinu i po dana umorilo i povuklo, koliko pregorelo u žaru borbe, ali ni koliko novih se priključilo. Neki su, poput autoprevoznika Milomira Jaćimovića, izdržali sve. Kako se sve to izdržava psihologija daje odgovor: iz traumatičnih iskustava neku ljudi izađu jači, pogotovo kad strahote preživljavaju u političkom kontekstu
Represija i dirigovana anarhija (II): Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu
Činjenica je da postoje dva različita zapisnika i dva različita rezultata. Tu je i upad privatnog obezbeđenja u Medicinski fakultet i intervencija policije. Zato se postavlja pitanje da li su sledeći na udaru režima izbori za đačke parlamente srednjih, pa i osnovnih škola
Represija i dirigovana anarhija (III): Informerov rijaliti sa “dekom”, pozornikom i Vučićem
Režim je pozvao građane da iskažu bunt zbog “policijske torture”. Usput i da policija hitno obustavi “blokadersko nasilje”, odnosno da hapsi, bije, ako treba i ubije (da parafraziramo ministra informisanja) svakoga ko digne glas protiv režima. Ukratko – uz nešto naprednjačkih aktivista, protestvovali su Miloš Vučević, Maja Gojković, Žarko Mićin i niko drugi
Istorija srpskog višestranačkog sistema daje vrlo jasne smernice kako se igrač na političkoj sceni mora postaviti da bi bio delotvoran: bio levičar ili liberal, on ne sme da zanemari desne sentimente, koji su 36 godina ako ne dominantni, a ono makar jednako živi kao i oni drugi
Ovih dana se prelama sudbina N1 i drugih medija “Junajted grupe”. Ako budu upodobljeni, novinari neće imati kuda da odu, a publika će ostati bez jedine dve velike kritičke televizije. Sada Brent Sadler, direktor-urednik ovih medija, za “Vreme” prvi put javno iznosi neke odgovore
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
