Vožnja u rikverc

Iako je Briselu dugo uspevalo da ne bude mnogo glasan u raspletu srpske postizborne krize, stvari su izmakle kontroli u samom finišu skoro četvoromesečne agonije koja je pred kraj poprimila (ne)očekivani rasplet. Na iznenadno zakazanoj sednici Skupštine na kojoj je za predsednika parlamenta izabran radikal Tomislav Nikolić, postalo je jasno da je Brisel tj. percepcija uloge Brisela u dogovorima oko vlade jedan od kamena spoticanja koji je ozbiljno opteretio pregovore između DS-a i DSS-a. Visoki funkcioner DSS-a više puta je izneo sumnju da se „neobjašnjivi razlozi zbog kojih su pregovori DS-a i DSS-a prekinuti možda nalaze u Briselu“, i pretpostavku da DSS nije, u stvari, pregovarao sa DS-om već sa samim Solanom.

Sticajem čudnih okolnosti, istog dana za kada je Borka Vučić, posle tri meseca, zakazala nastavak konstitutivne sednice novog saziva Skupštine, i kada se sa skupštinske govornice čulo sve što smo mislili da se nikada više neće čuti, u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta bilo je zakazano izlaganje visokih zvaničnika EU-a o međunarodnoj političkoj situaciji. Između ostalog, Havijer Solana i Oli Ren govorili su i o situaciji na Kosovu i u Srbiji. Uz unapred iznete ograde da EU ne želi da se upliće u politička zbivanja u Srbiji, tog dana, dok je Skupština birala svog radikalskog predsednika, Solana nije imao kud nego da konstatuje da situacija u Srbiji nije dobra, da pregovori o formiranju vlade ne napreduju zbog loših odnosa između predsednika i premijera, a da sve to ide na štetu građana Srbije.

Samo par nedelja ranije iz Brisela još nisu stizali znakovi zabrinutosti, a dan pred zasedanje srpskog parlamenta Brisel je ponovio svoje očekivanje da će Srbija ipak dobiti novu proevropsku vladu.

„TEHNIČKI“ RAZLOZI: Da su demokratske snage u Srbiji uspele da formiraju vladu u razumnom roku nakon januarskih izbora, EU bi već sredinom aprila obnovila pregovore sa našom zemljom. Tako bismo izbegli da i ove godine, kao i prethodne, rođendan EU-a, 9. maj dočekamo kao jedina zemlja u regionu sa kojom je EU suspendovala pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). I ovog 9. maja nemamo mnogo razloga za optimizam. Srbija se danas nalazi na začelju evropskih integracija u regionu, a pored BiH jedina je zemlja na Zapadnom Balkanu koja sa EU-om nema ugovorni odnos, tj. još nema status pridružene članice.

Otezanje sa formiranjem demokratske vlade izazvalo je potpuni zastoj u saradnji između EU-a i naše zemlje, koja se, uprkos prekidu pregovora, odvijala u različitim oblastima sve do januarskih izbora. Jedino što nije bilo obustavljeno su pregovori o viznim olakšicama i readmisiji koje je EU novembra 2006. započela sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Ovaj Sporazum Srbija je trebalo da parafira sa EU-om 8. maja, dan uoči Dana Evrope, ali ispostavilo se i dan nakon skupštinskog zasedanja na kome je izabran radikalski predsednik. U poslednjem trenutku dolazak funkcionera Evropske komisije Žan-Luja Brauera u Beograd je otkazan, kako je saopšteno, iz tehničkih razloga, a eventualni potpis odložen je za kraj nedelje u Briselu.

Šef misije Srbije pri EU-u u Briselu ambasador Roksanda Ninčić ukazuje da su, pored pregovora o viznim olakšicama i readmisiji, EU i Srbija do kraja prošle godine intenzivno sarađivale u različitim oblastima, ali da je sada sve u zastoju pošto se čeka formiranje nove vlade. Ninčićeva objasnjava da se tu radi „o saradnji resora koji moraju biti ekipirani i u zemlji“ da bi saradnja mogla da se odvija, i „da EU očekuje da će taj zamajac ponovo biti pokrenut kada se formira nova vlada“.

Natezanja oko formiranja vlade i nagoveštaji da bi Srbija umesto nove demokratske vlade mogla dobiti nove izbore, poslednjih nedelja izazazvali su ozbiljnu zabrinutost i razočarenje u Briselu. Nasuprot optimističkoj poruci evropskog komesara Rena datoj u martu, kada je govorio o najboljem scenariju po kome bi Srbija tokom 2008. mogla podneti kandidaturu za članstvo, krajem aprila on je upozorio da „svaki dan, nedelja, mesec koji je izgubljen zbog toga što nije formirana vlada usporava mogućnost nastavka, a zatim i zaključenja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju“.

U Briselu se smatra da bi održavanje novih izbora, u trenutku kada se razmatra budući status Kosova, moglo ozbiljno destabilizovati zemlju. EU strahuje da bi, koristeći pitanje budućeg statusa Kosova, nacionalističke i radikalne snage mogle preokrenuti javno mnjenje u Srbiji i evenutalno pobediti na izborima. Mora se reći, da su ovakve ocene Brisela izrečene u vreme kada niko nije verovao da će se na čelu Skupštine naći radikal i kada su se kao malo verovatni činili nagoveštaji da bi vlada mogla da se formira i uz pomoć političkih snaga iz Miloševićevog vremena. Možda će politički preokret u Srbiji, koji je postao očigledan na sednici Skupštine 7. maja, izmeniti i procene Brisela.

KOSOVO I EVROPA: Budući status Kosova jedno je od vrućih tema u briselskim krugovima. Stav koji se u svim evropskim institucijama može čuti jeste da je postojeće stanje neodrživo i da je krajnje vreme da se poslednje pitanje statusa na Zapadnom Balkanu reši. Komesar Ren, u članku koji je objavio „Glas Evrope“, piše da bi status kvo ostavio Kosovo u pravnom i ekonomskom procepu, a njegove građane u siromaštvu. EU strahuje i da bi svako odugovlačenje sa rešenjem statusa moglo da dovede do unilateralnog priznanja nezavisnosti Kosova od strane zemalja van EU-a, što bi dodatno destabilizovalo region. Analitičar Evropskog centra za politiku (European Policy Centre) Antonio Misiroli ukazuje da je veoma važno da se odluka o statusu donese u Savetu bezbednosti UN-a. U suprotnom, moglo bi da dođe do podela u međunarodnoj zajednici, dok bi situaciju na terenu bilo teže kontrolisati.

Što se tiče podela među članicama Unije, o čemu se kod nas dosta govorilo, u EU-u tvrde da nejedinstva oko budućeg statusa Kosova nema i da su zemlje jedinstvene u podršci Ahtisarijevom predlogu. Razlike u stavovima zemalja članica nazivaju nijansama, a portparol visokog predstavnika EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, Kristina Galjak, objašnjava da 27 zemalja ne može imati identične pozicije, i da je normalno da postoje male razlike u stavovima pogotovo što su neke zemlje bliže, a druge dalje od našeg regiona. „Jedinstvo koje postoji je dovoljno jako da omogući EU-u da u novoj fazi igra važnu ulogu koja će pomoći regionu da postane stabilniji nego što je bio do sada“, kaže Galjak.

Važna uloga o kojoj govori Galjak tiče se buduće misije EU-a na Kosovu, koja bi zamenila misiju UN-a. Misija EU-a na Kosovu bila bi najveća evropska misija tog tipa do sada. Predviđa se da bi u njen rad bilo uključeno između 1400 i 1800 policajaca, sudija, tužilaca i carinika.

Kako će izgledati i funkcionisati evenutalna misija EU-a na Kosovu, pitanje je kojim se još od aprila 2006. godine bavi tim za planiranje, sastavljen od predstavnika međunarodne zajednice i EU-a. Brisel želi da bude spreman da, kada Savet bezbednosti donese novu rezoluciju i odobri mandat EU-a na Kosovu, odmah počne sa raspoređivanjem misije, a da u roku od četiri meseca preuzme svu odgovornost na terenu.

U Evropskom centru za politiku kažu da su pripreme prilično odmakle, da su osnovni elementi civilne misije stavljeni na papir i da su skicirana neka kadrovska rešenja. Ali da od razvoja događaja na terenu i u UN-u u Njujorku zavisi šta će se dalje dešavati.

Ono što se sada zna jeste da je namera da po donošenju odluke o statusu, UNMIK dovrši prebacivanje nadležnosti na kosovske vlasti, a da EU počne sa realizacijom svog mandata. Zadatak misije EU-a bio bi da omogući sprovođenje dogovora o statusu, kao i da kosovskim vlastima pomogne u uspostavljanju vladavine prava, posebno u funkcionisanju pravosuđa, policije i carine. Evropska misija na Kosovu imala bi jasno definisane izvršne nadležnosti, i pravo da u određenim situacijama deluje i nezavisno od lokalnih vlasti, kako bi mogla uspešno da se bori protiv kriminala. Zamišljeno je da se nadležnosti misije određuju nekom vrstom povratnog mehanizma, što znači da bi se mandat misije mogao menjati (jačati ili slabiti) u zavisnosti od toga šta se dešava na terenu.

Pripremom misije EU-a na Kosovu bavi se Savet EU-a koji definiše i sprovodi spoljnu i bezbednosnu politiku, tačnije kancelarija visokog predstavnika Havijera Solane. Zadatak Saveta biće i da imenuje šefa buduće misije kada ona bude odobrena.

Za razliku od Saveta EU-a, Evropska komisija fokusirana je na proces integracije Kosova u EU, koji će započeti kada se postigne dogovor o budućem statusu. Komesar za proširenje Ren potvrdio je da Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu kao i sve zemlje Zapadnog Balkana.

Teoretski bi moglo da se dogodi da, ukoliko Kosovo dobije status nadgledane nezavisnosti, a Srbija ne ispuni uslov potpune saradnje sa Hagom, Kosovo pre Srbije zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om i podnese kandidaturu za članstvo.

Šansu da imamo već obnovljene pregovore sa EU-om demokratske političke partije u Srbiji nisu iskoristile. Od toga šta će se dešavati u nedelji koja je ispred nas zavisi i da li ćemo biti dalje ili bliže evropskoj perspektivi.

Ukoliko se nova politička realnost od 7. maja, izražena u savezu DSS-a i radikala, iz parlamenta preslika i na buduću Vladu, teoretska mogućnost da nadgledano nezavisno Kosovo pre Srbije zaključi SSP sa EU-om i postane zemlja kandidat za članstvo, postaje sasvim moguća opcija.

U odnosu na ovakvu perspektivu, mogućnost novih izbora, bar što se evropskih integracija tiče, izgleda kao premija na lotu.