foto: vesna lalić / ras
U lavini protesta i komentara na društvenim mrežama zbog dodele ministru odbrane počasnog letačkog znaka, posebno se izdvaja jedan: "Šta reći za zemlju u kojoj je pilot helikoptera Mi-17 Omer Mehić proglašen za alkoholičara, a Vulin za počasnog pilota"
Aleksandar Vulin je sam po sebi skroman čovek: kao ministar odbrane ne nosi odelo ni službenu vojnu uniformu – nego privatnu, paravojnu, u raznim bojama. Takođe, nije hteo ni da digne subvencionisani stambeni kredit, nego se oslonio na ženinu „tetku iz Kanade“ koja je na volšeban način izbegla propise te zemlje i u kešu im „posudila“ 205.000 evra.
Tom skromnošću mogu se tumačiti i Vulinovi svakodnevni nastupi: nikad nije istakao svoje zasluge za opremanje Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RViPVO), nego je to pripisivao svom ličnom „vrhovnom komandantu“; iako ta funkcija ne postoji, Vulin je naterao i sve ljude u vrhu Vojske da predsednika SNS tako oslovljavaju.
Vulinove izjave očigledno nije pomno ili nikako slušao trenutni komandant RViPVO general Duško Žarković (nije pilot, već specijalista za ruske sisteme „kub“; kao kapetan je imao dva potvrđena obaranja u nekadašnjoj Republici Srpskoj Krajini). Tako se desilo da Žarković umesto „vrhovnom komandantu“, dodeli Vulinu počasni pilotski znak 1. avgusta, dan uoči zvaničnog praznika RViPVO.
Iako „skroman“, Vulin je to priznanje prihvatio, pa od tada traje lavina protesta i komentara na društvenim mrežama. Ako se izuzmu psovke i najave pilota da će vratiti svoje letačke znakove, uključujući one zlatne koje označavaju vrhunac u profesiji, prevladavaju pitanja šta će biti ako Vulin stvarno umisli da je „letač“. Posebno se izdvaja i jedno zapažanje: „Šta reći za zemlju u kojoj je pilot helikoptera Mi-17 Omer Mehić proglašen za alkoholičara, a Vulin za počasnog pilota.“
Ali ako se Vulin nije hvalio, jeste u njegovo ime Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane. U tom smislu su obnarodovali da je priznanje dodeljeno njihovom ministru „u znak zahvalnosti za doprinos razvoju, opremanju i unapređenju operativnih sposobnosti RViPVO“. Logično pitanje je zašto nije Vučiću, koga Vulin svaki put pominje kao jedinog zaslužnog za nabavku novih aviona, helikoptera i PVO sistema.
Kad se prevede na srpski jezik, dobije se, što bi rekao pokojni akademik Ljubomir Tadić – „prostačko udvorištvo“. Tog udvorištva je bilo i u vreme dok je Tadićev sin Boris bio predsednik Srbije, ali to je tada imalo granice, ovo sad nema.
Jeste, dobio je i Tadićev kum Dragan Šutanovac tu počasnu značku dok je bio ministar odbrane, i to niko ne spori, ali stoji činjenica da je on uspeo 2007. godine da „izboksuje“, mimo vojnog budžeta, sredstva za remont pet aviona MiG-29 kojima su istekli resursi. Srbija je time uspela da zadovolji propise evrokontrole vazdušnog saobraćaja da njeni avioni čuvaju njeno nebo, što je plaćeno 25 miliona evra.
A onda su, u vreme sadašnje vlasti, za remont četiri preostala aparata MiG 29 (resurs od 10 godina im istekao), plus remont šest „poklonjenih“ od Rusije, građani Srbije dali 185 miliona evra. Pominjala se i neka modernizacija, da bi se pažnja javnosti skrenula, ali se – koliko je do sada poznato – još ništa nije obavilo. Ništa se takođe ne zna ni o modernizaciji aparata koji treba da se dobiju od Belorusije. Važno je samo da je Vulin dobio letački znak do kojeg oficiri stižu završetkom Vojne akademije, a podoficiri-letači na helikopterima, posle mukotrpne obuke i godina službe.
Zato što je prvi progovorio o padu helikoptera Mi-17 na Surčinu, od 2015. na meti Ministarstva odbrane nalazi se nekadašnji zamenik komandanta RViPVO, brigadni general u penziji Sreto Malinović. Taj svoj status sada je ažurirao rekavši da bilo zlatni, bilo počasni letački znak – može uručiti samo neko ko je pilot. No, Ministarstvo odbrane je preko Uprave za odnose sa javnošću, u stilu „seoskih opajdara“, oštro napalo Malinovića tvrdeći da iznosi neistine, a da to ničim nisu demantovali.
Inače, Malinović je bio komandant 98. aviobrigade 1999. na Lađevcima, i prvi je, na čelu eskadrile „orlova“ od 24. marta te godine narednih sedam dana leteo, uprkos NATO avijaciji i bombardovao položaje OVK u Drenici. Pre nekoliko godina Vulin ga je nazvao „NATO generalom“, nakon što je to izgovorio i njegov predsednik Vučić. Mali problem je što nisu znali ni ime, nego su ga umesto Sreto, nazivali Sretko.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
