Vojna hunta u Nigeru je saopštila je da je prekinula vojne sporazume sa Francuskom, svojim bivšim kolonijalnim vladarom.
Hunta je smenila ambasadore Nigera u SAD, Francuskoj, Togou i Nigeriji koje je postavila prošle nedelje svrgnuta civilna vlada, i pozvala stanovnike te zapadnoafričke zemlje na oprez od stranih vojski i špijuna.
Razlgo za strah
Kako piše list „Le Mond“, vojni udar u Nigeru izazvao je zabrinutost zbog mogućih posledica po energetsku nezavisnost Francuske, odnosno kako će to uticati na eksploataciju uranijuma iz ove zemlje.
Francuska grupa za nuklearno gorivo „Orano“ duže od četiri decenije iskopava ovaj prirodni resurs u Nigeru.
Multinacionalna kompanija, koja je u 90 odsto vlasništvu francuske države, upravlja sa tri rudnika u Nigeru, od kojih je samo jedan trenutno u funkciji.
„Orano“ je za sada najavio da će nastaviti sa radom uprkos puču u Nigeru.
Niger je, kako navodi francuski list, jedan od tri najveća francuska dobavljača uranijuma.
Za nesmetan rad za 56 nuklearnih reaktora u osamnaest francuskih elektrana, potrebno je oko 8.000 tona prirodnog uranijuma godišnje.
Tokom poslednjih deset godina, 88.200 tona prirodnog uranijuma uvezenog u Francusku dolazilo je uglavnom iz tri zemlje: Kazahstana (27%), Nigera (20%) i Uzbekistana (19%).
Iako Niger igra važnu ulogu u snabdevanju Francuske uranijum, „Le Mond“ navdi da neki političari precenjuju njegov značaj.
Pregovori u ćorsokaku
Pregovori regionalnog ekonomskog bloka Ekovas o odstupanje hunte s vlasti, došli su u ćorsokak jer delegacija ove grupe afričkih zemalja nije mogla da se sastane sa vođom pučista, generalom Abdurahmanom Čijanijem, niti da dođe u glavni grad Nigera, Nijamej, rekla je agenciji Asošijejted pres (AP) neimenovana osoba bliska pregovorima.
Saopštenje hunte produbljuje izolaciju Nigera, dva dana uoči isteka ultimatuma koji je pučistima postavio Ekovas: da svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma ili vrati na funkciju ili da se suoči sa mogućnošću vojnog odgovora.
Bazum se obratio međunarodnoj javnosti preko članka u Vašington postu i tražio pomoć SAD i drugih zapadnih partnera, navevši pored ostalog: „Pišem ovo kao talac“.
Bazum je jedini predsednik Nigera koji je na vlast došao izborima.
Poslednji saveznik
Niger je poslednji veliki saveznik Zapada u podsaharskom regionu Sahela u borbi protiv militantnih grupa poput Al Kaide i Islamske države koje su ovu oblast pretvorila u globalni centar terorizma.
Ekovas ima 15 članica, među kojima su Togo i Nigerija, ključni izvoznik energetskih usluga izrazito siromašnom Nigeru.
Nigerija je uvela energetske sankcije Nigeru, a vojna hunta je dan ranije smenila ambasadora u toj zemlji i Togou.
Pošto su zemlje Ekovasa postavile ultimatum hunti, dve susedne zemlje sa pučističkim vojnim vlastima, Burkina Faso i Gvineja, svrstale su se uz Niger i zapretile da će vojnu intervenciju Ekovasa smatrati objavom rata protiv sebe.
Francuska u Nigeru ima 1.500 vojnika za antiterorističke borbe, i to joj je baza jer je u susednim zemljama narastao antifrancuski sentiment.
SAD imaju 1.100 vojnika u Nigeru, kao i bazu za dronove. Vašington ne pokazuje spremnost da povuče te snage, s obzirom na sve izraženiji uticaj ruske plaćeničke formacije Vagner u području Sahela.
Puč u Nigeru je peti u Sahelu za tri godine. Prethodni su bili u Maliju i Burkini Faso.
Niger imao oko 25 miliona stanovnika, jedna je od najsiromašnijih zemalja na svetu i izrazito zavisi od strane humanitarne pomoći.
Ekovas je već uveo sankcije Nigeru zbog puča: suspendovane su sve komercijalne i finansijske transakcije i zamrznuta su nigerska sredstva u centralnim bankama zemalja članica bloka.
B.G./Slobodna Evropa/Le Mond
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
