U potrazi za sopstvenim identitetom, Srbija i Crna Gora svetu se najčešće predstavlja kao zemlja košarke. Nema razloga da na taj spisak ne budu dodati karst i voda
Prošle nedelje je održana međunarodna naučna konferencija u Beogradu i Kotoru na kojoj je prisustvovalo čak 120 stranih i 100 domaćih naučnih radnika. Organizovan pod nazivom „Karst 2005″, ovaj skup je jedan od najvećih naučnih događaja poslednjih godina u Srbiji i Crnoj Gori. Takav odziv poznatih svetskih eksperata na konferenciju u SCG uobičajen je za ekonomiju ili pak za fundamentalne nauke, ali je pomalo iznenađujući kada je reč o geologiji koja se bavi jednim lokalnim fenomenom kao što je karst. Pri tom, konferenciji nisu prisustvovali samo naučni radnici iz okruženja, već stručnjaci koji su došli iz 32 zemlje sa šest kontinenata.
Tema konferencije bio je karst, geološki fenomen koji se ponekad još naziva kras ili krš. Karst je krečnjački predeo koji na površini ima duboke brazde razdvojene oštrim zupcima i takozvane tanjiraste i levkaste utolegline. Karst se javlja u oblasti Dinarida i zauzima velik deo teritorije Srbije i Crne Gore. „Naša zemlja je izuzetno poznata po karstu“, kaže za „Vreme“ geolog Zoran Stevanović, član organizacionog odbora konferencije. „Ne bismo imali ovako velik odziv da je tema konferencije bila vezana za lednike ili glacijalne procese. Pošto smo poznati kao zemlja karsta i priznatih stručnjaka koji se njime bave, dobili smo šansu.“
ZEMLJA I POD ZEMLJOM: Upravo tako veliko interesovanje svetske naučne zajednice za domaći karst otvara pitanje šta zapravo predstavlja nacionalno bogatstvo u SCG. U ranijim epohama bilo je rasprostranjeno mišljenje da je blago svuda, nad zemljom i ispod nje. No, vremenom se istopio san da se ispod površine onog što smatramo svojom državom nalaze zakopane neverovatne zalihe rude koju samo treba iskopati. Svakako, SCG nije siromašna rudama. U istočnoj Srbiji nalaze se obilna nalazišta bakra i drugih metala, centralna Srbija je bogata ugljem, a u Vojvodini postoji i nešto nafte i prirodnog gasa. Velike zalihe olova i cinka smeštene su na Kosovu, ali teško da se to bogatstvo trenutno može eksploatisati, pa se na geološkoj mapi rudni potencijal Kosova može smatrati našim samo kao svojevrsno nematerijalno bogatstvo, kao što je, uostalom, slučaj sa svim drugim u toj pokrajini.
„Naša zemlja poseduje od svega pomalo i ništa posebno“, smatra Stevanović. „Možda je ova kvalifikacija previše restriktivna, ali bolje je u proceni nacionalnih bogatstava biti skroman i racionalno planirati njihovo korišćenje, u skladu s principima održivog razvoja.“ Stevanović ističe da bi se, s druge strane, naši vodni resursi mogli smatrati bogatsvom koje je potcenjeno. Dosadašnje analize koje su rađene za potrebe vodoprivrednih planova Srbije pokazuju da se od ukupnih količina vode koja protekne kroz Srbiju, samo devet odsto formira na teritoriji Srbije, a ostalo su tranzitne vode. Crna Gora je područje bogato vodom, ali ima neravnomernu raspodelu količina vode u toku godine.
No, vodni resursi SCG su veliki. „U daleko smo povoljnijoj poziciji nego druge zemlje Mediteranskog basena i, posebno, Bliskog istoka“, kaže Stevanović. Srbija poseduje razne izvore mineralne i termomineralne vode. Registrovano je više od 300 takvih izvora, a vodne rezerve imaju protok veći od 1000 litara u sekundi. Prema tim podacima, SCG bi mogla biti neka vrsta vodnog Iraka u Evropi. I to zahvaljujući karstu.
KARST: Geolozi smatraju da je karst zapravo nacionalno blago, pre svega zbog vode u krečnjačkim stenama. Većina prirodnih rezervoara podzemnih voda visokog kvaliteta nalazi se u oblasti karsta. Krečnjački tereni u Srbiji zauzimaju oko 30 odsto, a u Crnoj Gori oko 70 odsto teritorije. Na teritoriji Srbije trenutno se za potrebe vodosnabdevanja naselja pijaćom vodom u 80 odsto slučajeva koriste podzemne vode, pri čemu je učešće karstnih voda veoma veliko u Nišu, Paraćinu, Novom Pazaru, Valjevu i Pirotu. Crna Gora svoje potrebe za vodom uglavnom zadovoljava podzemnim vodama i to iz karstnih izvora u 90 odsto slučajeva. S druge strane, pećine u oblastima karsta su značajan turistički potencijal.
Jedan od prvih istraživača karsta u svetu bio je naš naučnik Jovan Cvijić, a konferencija „Karst 2005″ bila je posvećena 110. godišnjici od prvog izdanja njegove knjige Karst. Na početku konferencije u Beogradu održano je predavanje o Cvijiću, kojim su se naučnici podsetili da je on prvi naučno istraživao morfologiji krečnjačkih terena. „Svako ko se bavi karstnom geomorfologijom i karstnim vodnim izvorima prepoznaje ime Jovana Cvijića“, rekao je u najavi konferencije Petar Milanović, predsednik organizacionog odbora. Zahvaljujući Jovanu Cvijiću i dinarskom karstu, naša zemlja predstavlja, kako kažu geolozi – Karst homeland.
No, zbog nedovoljno brige karst je ugrožen. „Postoji značajan stepen ugroženosti karstnih terena, posebno kad je reč o naseljenim područjima“, kaže Stevanović. Potrebno je razviti nacionalnu strategiju upravljanja karstom kako bi se ove oblasti zaštitile, a vodni resursi sačuvali. Ako se ne budu preduzimale odgovarajuće mere, ovo područje u budućnosti neće biti toliko zanimljivo svetskim geolozima, a zemlja će izgubiti dragocene prirodne resurse. U potrazi za sopstvenim identitetom, Srbija i Crna Gora svetu se najčešće predstavlja kao zemlja košarke, a povremeno i kao zemlja malina, trube ili leskovačkih pljeskavica. Nema razloga da na taj spisak ne budu dodati karst i voda. Uostalom, mnoge vrednosti kojima se uobičajeno hvalimo deluju efemerno u odnosu na dugoročni karakter potrebe za pijaćom vodom.
Dinarski tereni su poznati po obilju raznovrsnih morfoloških oblika i pojava. Sam karst je dobio naziv po oblasti Crasso, koja se nalazi u zaleđu Trsta i Sloveniji, gde je karst naročito zastupljen. Ovaj pojam odnosi se na hidrološke i geomorfološke fenomene razvijene na stenama koje imaju veliku rastvorljivost u kontaktu s vodom. Takve stene mogu biti karbonatne (krečnjaci i dolomiti) ili evaporati (so). U SCG, kao i na celom Balkanskom poluostrvu, primarno su zastupljene karbonatne stene.
Konferencija „Karst 2005″ bila je prilika za podsećanje na Jovana Cvijića (1865–1927), jednog od najznačajnijih srpskih naučnika svih vremena. Cvijić je 1888. završio Prirodno – matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu, a zatim studirao fizičku geografiju na Bečkom univerzitetu. Među prvima se bavio sistematskim istraživanjem karstnih fenomena na području Dinarida i Balkanskog poluostrva, da bi 1893. godine doktorirao sa tezom „Das Karstphänomen“. Njegova disertacija prevedena je na srpski jezik i objavljena 1905. pod nazivom Karst. Ova knjiga je postavila temelje modernoj karstologiji. „Cvijić se smatra jednim od osnivača ove naučne oblasti“, kaže geolog Zoran Stevanović. „Mnogi naši termini kao što su polje, dolina i ponor ušli su u svetsku naučnu terminologiju i prihvaćeni su kao referentni nazivi.“ Cvijić se osim čisto geografskim proučavanjima, tokom svoje plodne karijere bavio i geomorfologijom, tektonikom, paleogeografijom i neotektonikom. Bio je osnivač i član velikog broja naučnih udruženja i laureat mnogih značajnih nagrada. „O Cvijićevoj ulozi u svetskoj nauci najbolje govori činjenica da je on, uz Milutina Milankovića, naš najcitiraniji načnik“, podseća Stevanović.
Zoološki vrt u danskom gradu Olborgu uputio je apel građanima da doniraju zdrave, ali neželjene kućne ljubimce, kako bi obezbedili prirodnu ishranu za životinje koje se hrane mesom
Preko 10.000 hotela širom Evrope pokrenulo je kolektivnu tužbu protiv Bukinga, platforme za onlajn rezervacije smeštaja sa sedištem u Amsterdamu
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
