foto: m. milenković
Osip koji vlast dobija na mogućnost da se zaštitnik građana kandiduje na predsedničkim izborima, čini od nje najpoželjnijeg učesnika svakog srpskog TV rijalitija
Ima ono staro pozorišno, još od Aristofana, satirično predstavljanje diktature po kojem diktator ostaje jedini „mozak“ države i ne dopušta da se pored njega pojavi još koji „mozak“. A čim se koji pojavi, on ga zatvara u „kokošar“. Prevedeno na ovdašnji kolektivni život to bi značilo da onog drugog, bilo mišljenja bilo takmaca, u igri ne sme biti. Ko ne posluša, proći će kao Saša Janković, sve iako je po funkciji – zaštitnik građana.
Startni gong predstojeće kampanje za predsednika Srbije, kao i njen „ispod pasa“ stil, neformalno je oglasila ocena premijera Aleksandra Vučića kako neki predsednički kandidati „već u pola jedan šetaju kuče i idu na ručak i završe radni dan, a sve ostalo vreme gledaju kako će da tvituju i nekome zvocaju“. Nije trebalo stavljati prst na čelo da bi se znalo na koga se izjava odnosila. Očigledno, premijerova muka zbog potencijalne kandidature Saše Jankovića, o kojoj zasad nema nijednog zvaničnog nagoveštaja, izlila se na ličnost mogućeg takmaca, na njegovu navodnu nesavesnost u radu, na njegovo kuče, na tviterašenje, zapravo, na sve ono što je u javnost do sada iznosio još od prošlogodišnjeg prajda i slučaja premijerovog brata Andreja Vučića. Na to je zaštitnik odgovorio: „Da ne dolazi od predsednika Vlade, ta izjava bi bila krajnje neozbiljna, ovako je zabrinjavajuća.“ I dodao ono što je mnogo više zabrinjavajuće: „Ne brinem što mi Aleksandar Vučić poručuje da sam pod danonoćnim nadzorom, jer su u sličnoj situaciji danas mnogi ljudi.“
No, figura psa kao opozicionog neprijatelja u političkoj borbi za predsednika Srbije postala je lajtmotiv ove neformalno oglašene kampanje. Hoće li sad svaki političar koji ima psa, s tendencijom da ga prošeta i bude uslikan s njim, uz jednoglasnu anatemu naprednjaka biti proglašen krivcem jer zapravo želi da postane predsednik Srbije? Ministarka Zorana Mihajlović izgleda to nije odmah razumela, pa se drznula da izađe u park sa kučetom i pritom je govorila za medije, zbog čega je njoj i njenoj „umišljenoj“ kandidaturi dobro odbrusio funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović. Ipak, najprostiji i najgrublji napadi od vlasti i njenih pomagača čuvaju se za Sašu Jankovića. „Janković je, naime, govno od čoveka!“, objavljuje „Informer“ na naslovnoj strani i u kolumni svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića. I još: „Svaki punoletni građanin Srbije, ma kolika budala i prevarant bio, ima pravo da se kandiduje. Svaki građanin, osim zaštitnika građana“, grmi urednik ovog lista. Janković je Skotov skot, kaže Vojislav Šešelj aludirajući na ambasadora SAD Kajla Skota, dodajući kako je aktuelni zaštitnik građana „najobičnija marioneta zapadnih ambasadora koji pokušavaju da od Srbije naprave banana državu“. Glavni urednik portala „Novi standard“ Željko Cvijanović preko „Informera“ poručuje da njega lično zastrašuje scenario po kojem bi Jankovića zapadne sile dovele na čelo države: „Da bi se tako nešto desilo, potrebno je da srpsko društvo pretrpi ozbiljan udar i nasilje. To podrazumeva da se preko noći promeni izborna volja građana i da neko sa tako uskim političkim profilom poput Jankovića postane prihvatljiv kandidat.“
Na dnevnom meniju satiranja Jankovića u kokošinjac našao se i njegov kobojagi već pripremljen predizborni spot. Snimak je istrgnut iz informativno-edukativnog serijala „Moje pravo“, koji inače govori o slučajevima koje rešava Kancelarija zaštitnika građana. Iako je glumica i producentkinja serijala Bojana Maljević na sav glas objašnjavala da nije reč ni o kakvom predizbornom spotu, te da je Jankovićeva izjava snimljena po istom principu po kom su snimane i izjave poverenika Rodoljuba Šabića i poverenice Brankice Janković, već pomenuti „Informer“ nije se smirivao. „Naime, on je jedini sniman iz dva kadra“, glasi njegova analiza, „i samo on se građanima obraća gledajući direktno u kameru, i to pored zastave Srbije! Svi drugi, kada daju izjave, gledaju u novinara, a ne u kameru. Osim toga, Janković u svom spotu neodoljivo podseća i na Borisa Tadića i Tomislava Nikolića u njihovim predsedničkim kampanjama!“
Iz svog ugla situaciju je sagledala i bivša novinarka i spikerka Biljana Popović Ivković, kasnije savetnica za medije Nebojše Stefanovića, a od pre koji dan i državna sekretarka MUP-a: „Posebno mi se svidelo u spotu kako je Saša Janković našminkan, volela bih da angažujem njegovog šminkera.“ Jedna druga državna sekretarka MUP-a Jana Ljubičić bila je još brža, jer ona se oglasila odmah posle premijerovog gonga, rekavši da je zaštitniku građana Saši Jankoviću preostalo samo još da se kandiduje za funkciju predsednika Kinološkog saveza, pošto vidi da je već postao predsednik Srbije.
Sve što bi Saša Janković učinio ili saopštio kao zaštitnik građana, u odbranu istine i u vezi sa gorućim pitanjima koja se tiču građana, sa vrha vlasti tumačeno je kao njegova lična politička promocija. Povodom rušenja u Savamali, rekavši još u maju u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da na osnovu preslušanih snimaka policijskih operatera, Ministarstvo unutrašnjih poslova sasvim sigurno nije uradilo ono što je njegova zakonska nadležnost i obaveza i da je apsolutno izvesno da je kroz liniju komandovanja preneta neformalna naredba da se na lice mesta ne izlazi, Janković se iz ugla vlasti opet previše stavio na stranu opozicije, i opet postao pretnja takoreći iz vlastitih redova. Premijer Vučić je tada odgovorio: „Neko pravi političke slučajeve tamo gde ih nema, neki misle da ovde ima političkog mesa za njihovu promociju.“
Politički rijaliti koji bi se lagodno mogao nazvati „vlast protiv zaštitnika građana“ ovde traje već dve godine i sastoji se u tome da zaštitnik na svaki svoj časno i hrabro obavljen posao, od vrha države i njenih medija dobije salvu uvreda, zastrašujuće optužbe, patetične prozivke i pregršt podsmeha, čak i kada je njegov privatni život u pitanju.
Najzad, i nedavna rasprava skupštinskog odbora o Redovnom godišnjem izveštaju zaštitnika građana za 2015. godinu zamenjena je novom poslaničkom „razbibrigom“: zašto Saša Janković nije došao na sednicu skupštinskog odbora i predstavio izveštaj, nego je poslao svog zamenika? Član odbora iz SNS-a Aleksandar Martinović rekao je da je skandalozno da sam zaštitnik nije došao i da već godinama izigrava „malo komentatora, malo proročicu u Delfima“. I nastavio: „Vidim da je krenuo u intenzivnu predsedničku kampanju, ali funkcija predsednika ne znači rad od dva sata dnevno, niti šetanje kučića i tvitovanje.“ Sve u svemu, članovi odbora iz vladajuće stranke zaključili su da je zaštitnik građana svojim nedolaskom pokazao da kao nezavisan i samostalan državni organ ne poštuje poslanike i parlament i da se u izveštaju bavi stvarima koje nisu u njegovoj nadležnosti. Po svemu rečenom na tom odboru, izgleda da je umesto samog izveštaja, poslanike SNS-a i SRS-a najviše kopkalo pitanje zašto Saša Janković nije došao, te da li je još zaštitnik građana ili se već spremio za kandidaturu na predsedničkim izborima. No, na skupštinskom odboru odgovor svakako nisu mogli dobiti, delom i zbog toga što Saša Janković nije bio prisutan. Dobili su samo izveštaj o kršenju ljudskih prava u Srbiji, i to za njihova vakta.
Zašto nisam došao?
Na sednici Odbora, javnosti su nametnute teme zašto zamenici zamenjuju onog čiji su zamenici, da li ću se kandidovati za predsednika Republike, zašto imam psa i ručam, da bi se raspravljalo o bilo čemu samo ne o sadržini Izveštaja o (ne)poštovanju prava građana Srbije, što je bio posao Odbora. Prema Zakonu imam četiri zamenika koje je izabrala Narodna skupština. Oni imaju plate jednake platama sudija Ustavnog suda, imunitet i specijalističke oblasti rada. Svaki svoju oblast poznaje bolje od mene (zato sam ih i predložio za zamenike) i potpuno je normalno da me na sednicama specijalizovanih odbora Narodne skupštine odmene ljudi koje je Skupština i izabrala da me menjaju u specijalističkim oblastima. Zar je zaista čudno što me na skupštinskom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je nadležan i za oblast prava lica lišenih slobode, zamenjivao zamenik Miloš Janković, ovlašćen za zaštitu prava lica lišenih slobode, rukovodilac Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Republici Srbiji, koji je nekada bio pomoćnik ministra pravde i direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija? I uz njega zamenica Vladana Jović, koja je pre nego što je izabrana za zamenicu zaštitnika građana bila pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu? I do sada su me zamenici zamenjivali na sednicama skupštinskih odbora i nikad me niko nije pitao zašto rade svoj posao.
Da je cilj skretanje pažnje sa sadržine Izveštaja, dokaz je i sledeće: Izveštaj ovog organa za 2014. godinu Narodna skupština uopšte nije razmatrala, iako je to njena zakonska obaveza, a izveštaj za 2015, koji sam u skladu sa Zakonom podneo u martu ove godine, tek je sada pred Odborima, dok rasprava pred Skupštinom nije ni zakazana, a ušli smo u poslednji kvartal 2016. godine. I pored toga, centralno pitanje poslanika nije kako organi vlasti poštuju prava građana i šta učiniti da se stanje popravi, nego zašto Izveštaj nisam predstavio lično ja?! To je bežanje od neprijatne teme, a na štetu građana. Žao mi je što su delimično uspeli – evo, od svih drugih koji su to mogli da urade, zaštitnik građana sada objašnjava zašto svako u svakoj instituciji treba da radi svoj posao, a ne zašto su moje ocene o položaju građana pred administracijom tako sive.
Stanje prava građana u Srbiji tokom 2015. godine obeležile su ekonomske nedaće velikog broja građana i manjak pravne sigurnosti. Država i administracija bavile su se sopstvenim reformama čiji rezultati (još uvek) nisu doveli do promena koje građani osećaju kao jasan boljitak.
Statistika: Broj pritužbi porastao je u 2015. godini za 28 odsto (6231 pritužba).
Ljudska prava, sloboda izražavanja i mediji: Jačaju ekstremistički pokreti koji u svojim ideološkim platformama negiraju ravnopravnost, uvažavanje različitosti i druge temeljne postavke ljudskih prava i to tako što sve izraženije zloupotrebljavaju ljudska prava na slobodu izražavanja, pri čemu izostaju efikasne reakcije nadležnih državnih organa (pod efikasnom reakcijom ne smatra se javno saopštenje, izuzev ako je dovoljno da spreči ponavljanje štetne pojave, što do sada nije bio slučaj). (…)
Pojedini javni funkcioneri pozivaju se na svoju građansku slobodu izražavanja da bi sa državne funkcije, govoreći u zvaničnom kapacitetu, iznosili neformalna saznanja ili uvredljive i neprimerene lične stavove. Ministar unutrašnjih poslova, u intervjuu za list „Nedeljnik“ korektno upitan koga sa stanovišta vlasti tretira kao najozbiljniju opoziciju, kaže: „Najveću opoziciju glume jedna šminkerka i jedna glumica, kao i poneki propali skriboman.“ (…)Tokom prošle godine broj fizičkih napada i drugih oblika pritisaka na novinare ponovo je počeo da raste. Registar koji je formiran na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pokazuje da je 2015. godine bilo ukupno 38 takvih napada, dok ih je 2013. i 2014. bilo po 23. Prošle godine je, prema tom registru, bilo ukupno jedanaest fizičkih napada na novinare, tri napada na imovinu novinara, 21 verbalna pretnja i tri slučaja koja su okarakterisana kao pritisak na novinare.
Policija, tajne službe i demokratska civilna kontrola: Reformske aktivnosti u Policiji bile su veoma protivrečne, posebno pripreme za otpuštanje većeg broja policajaca. Resorni ministar je najavljivao otpuštanje preko 1000 policajaca, ali nije mogao da se opredeli zbog čega – otpuštanje je istovremeno obrazlagao time da je policija „kriminalizovana“ i time da su policajci višak. Nakon sastanka sa sindikatima, sa neformalnog spiska za otpuštanje sklonjeno je više stotina ljudi, što je pojačalo sumnje u arbitrarnost procedure za otpuštanje.
(…)Ovaj organ je u Narodnoj skupštini izneo osnovano saznanje da su u unutrašnjoj bezbednosnoj službi Ministarstva unutrašnjih poslova (Odeljenju za bezbednost pri Kabinetu ministra unutrašnjih poslova) fizički uništeni čvrsti diskovi sa službenim podacima i druga informatička oprema. Niko nije pokazao interesovanje za tu informaciju, a Zaštitnik građana tada nije imao osnov da uništavanje opreme poveže sa svojom nadležnošću, odnosno eventualnim kršenjem ljudskih prava. U krivičnoj prijavi koju je godinu dana kasnije podneo pripadnik te službe i koja je javno objavljena, izneta je tvrdnja da je informatička oprema uništena radi prikrivanja tragova nezakonitog tajnog praćenja novinara i drugih javnih ličnosti.
(…)Vojna služba bezbednosti (Vojnobezbednosna agencija, VBA) se izmiče demokratskoj civilnoj kontroli. Uskraćuje kontrolnom organu podatke i prećutkuje informacije koje je po zakonu dužna da predoči. (…) Od 11 preporuka koje je ovaj organ tokom 2015. godine uputio radi otklanjanja utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti u radu, VBA nije sproveo nijednu. Ni javna preporuka ovog organa predsedniku Republike za razrešenje direktora Agencije, iznuđena opstrukcijom postupaka kontrole, nije sprovedena.
Kosovo i Metohija: Na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (KiM), Zaštitnik građana i dalje nije u mogućnosti da ostvaruje svoje nadležnosti na način propisan Ustavom i Zakonom. Prema dostupnim informacijama i na osnovu navoda iz pritužbi, građani na KiM, posebno oni nealbanske nacionalnosti koji žive u enklavama, taoci su tekućih političkih procesa i suočavaju se sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.
Ovaj organ se u avgustu 2015. godine pismom obratio Misiji EULEKS na Kosovu izrazivši zabrinutost zbog izuzetno dugog trajanja mere pritvora Oliveru Ivanoviću, jednom od srpskih političkih lidera. (…)Zaštitnik građana nikada se u sličnim situacijama nije obratio nijednom organu Republike Srbije, pa ni uz sve rezerve koje je izneo u pismu šefu EULEKS-a, s obzirom na odredbu Ustava Republike Srbije koja isključuje kontrolnu nadležnost Zaštitnika građana čak i nad sudovima i tužilaštvima koje je osnovala Republika Srbija.
Prava lica lišenih slobode: Načinjen je napredak u prevenciji torture. Tokom nenajavljenih poseta zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (KPZ Požarevac, KPZ Niš, OZ Leskovac i OZ Beograd) obavljeni su nenadzirani (bez prisustva zatvorskog osoblja) razgovori sa preko 200 lica lišenih slobode, od kojih nijedno nije reklo da je bilo fizički zlostavljano od strane službenih lica ili drugih osuđenika, odnosno pritvorenika. Takođe, niko nije imao vidljive povrede. Ovi podaci se ne mogu sa sigurnošću tumačiti kao da u Srbiji nema fizičkog zlostavljanja, ali su indikativni i ohrabruju.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
