Vlast protiv građana

Deset nedelja građani Srbije su na ulicama i protestuju protiv nasilja, ujedno izražavajući bunt protiv vlasti koja se u ovoj zemlji nije promenila punih jedanaest godina. Predstavnici vlasti, za to vreme, vređaju građane, ali kad bismo pokušali da popišemo spisak svih uvreda od dolaska ove garniture na vlast, ovaj broj “Vremena” izlazio bi u tomovima. Vlast sada, međutim, sve češće povređuje građane kojima bi trebalo da služi. Poslednji takav primer je slučaj ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandra Martinovića.

Martinović je doveo atmosferu u Narodnoj skupštini do nepodnošljivosti i ugrozio nastavak sednice kada je rešio da izvređa ljude koji – nemaju decu. Martinović je prozivao opozicione poslanike koji nemaju decu ističući da on “hrani troje”, a da neki drugi hrane pse i mačke: “Hoćete da sad nabrajamo ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje”, rekao je Martinović obraćajući se poslanicima opozicije.

Kada su poslanici zagrajali na ovaj očigledni bezobrazluk, Martinović se obratio direktno poslaniku Demokratske strane Srđanu Milivojeviću i upitao ga koliko dece ima. Haos koji je nastao u parlamentu bio je toliki da je sednica prekinuta. Usledio je sastanak svih šefova poslaničkih grupa, nakon kog je ministar Martinović zamoljen da se ne vraća u salu.

PRAVDANJE ZBOG BOLA

Javne ličnosti, ali i korisnici društvenih mreža odjednom su osetili potrebu da objašnjavaju i maltene se izvinjavaju što nemaju decu. Među tim ispovestima, možda je najpotresnija ona glumice Anite Mančić. Ona je snimila video u kom kaže da je pokušavala da zatrudni uz pomoć vantelesne oplodnje i da nije uspela. Da sebe zbog toga smatra neuspešnim čovekom, ali i da je Martinović ovom izjavom dao smisao njenom životu, a to je odlazak ovakvih ljudi sa vlasti.

“Punih 12 godina smo supruga i ja proveli u borbi za potomstvo. Mnogo puta bili na ivici da odustanemo, živeli sa svešću da najverovatnije nećemo uspeti. Ako je traga ljudskosti ostalo kod onih koji upravljaju Srbijom, ova osoba mora biti uklonjena sa javne funkcije”, napisao je na Tviteru predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković osudila je Martinovićevu izjavu kao uvredljivu i diskriminišuću prema ljudima bez dece.

A onda se, doduše, dva dana kasnije, oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji bi možda i celu stvar prećutao da na konferenciji za novinare nije od televizije N1 dobio pitanje o Martinoviću. Odgovor je bio neprimereno oštar i, može se reći, neobičan: “Hvala vam na tom pitanju, niti sam pratio niti znao sve, niti znao bilo šta što se dešava. Tražio sam naknadno posle da pogledam dva sata snimka, da vidim šta se zbivalo i video sam mnogo besprizornih, nekulturnih i najprimitivnih napada na Martinovića, mene, Anu Brnabić. Videćete sada razliku između mene i sebe. Vi ste pozivali i gostili ljude koji su rekli da mene treba da siluju, da guraju moju decu u šahtu i to je valjda normalno. Ako su u pitanju deca Vučića, ona su dobra samo ako su mrtva i uvek ste to opravdavali”, rekao je predsednik Srbije i nastavio: “Pozvao sam Martinovića i iskazao neslaganje i ogorčenje, bez obzira koliko su gadosti izgovarali tog dana i rekao mu da se povuče iz Skupštine jer sam smatrao da tako nešto ne može da uradi. Ja u svojoj porodici imam žene koje bi sve na svetu dale, a ne mogu da budu majke i da nemam, rekao bih mu isto. Znam da on to tako nije ni mislio i svakako će se izviniti, napravio je veliku grešku.”

Osvrnućemo se i na pitanje da li se, kome i kako Martinović izvinio, ali pre toga moramo da se pozabavimo Vučićevim odgovorom. Prvo, ako je tražio da naknadno pogleda dva sata skupštinskog zasedanja, kako je on lično rekao Martinoviću da napusti parlament? Osim ako nije počeo da putuje kroz vreme, a nije. Potom, kad je to i kako televizija N1 pozivala u svoje emisije ljude koji su Vučiću pretili silovanjem i guranjem dece u šahtu? Ko je uopšte ikada pretio Vučiću silovanjem? Ovaj drugi deo izjave degutantno je i komentarisati. Možemo samo da konstatujemo kako je vrlo čudno to što Aleksandar Vučić prilično često daje izjave u kojima u istom kontekstu pominje svoju decu, smrt i nasilje. Svakako o tome govori češće nego što je bilo koji roditelj, pa čak i osoba koja nema decu, sposobna i da pomisli na tako nešto.

NEIZVINJENJE ALEKSANDRA, ALI MINISTRA

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović uputio je javno izvinjenje povodom govora tokom Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, od 4. jula 2023. godine. Martinović je u javnom izvinjenju, koje je usledilo nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se izviniti, naveo kako nije imao nameru da uvredi građane.

“Izvinjavam se svim ljudima u Srbiji koji su se osetili povređenim mojim govorom na sednici Narodne skupštine održane 4. jula 2023. godine. Nisam imao nameru da uvredim građane Republike Srbije koji nemaju ili ne mogu da imaju decu, te smatram da je moj govor protumačen na potpuno pogrešan način”, rekao je Martinović u pisanom saopštenju i dodao da mu je žao “ako je bilo koga njegov govor povredio i naneo mu bol”.

Javno izvinjenje sročeno kako treba, godinama unazad pokazuje se kao nesavladiva veština za javne ličnosti, ne samo sa naših prostora. Zato je ovaj deo Martinovićevog izvinjenja ono što se u žargonu zove “neizvinjenje”, od engleskog non-apology. Reč je o javnom oglašavanju koje ima samo formu izvinjenja, dok u suštini to nije. Gotovo je neverovatno to kako je Martinović uspeo da upotrebi obe fraze po kojima se razlikuje izvinjenje od “neizvinjenja”: “pogrešno sam shvaćen” i “izvinjavam se ako je to i to nekoga uvredilo”. U izvinjenju nema mesta za “ako”, jer osoba koja se nađe u situaciji u kojoj piše izvinjenje, sasvim izvesno zna da je nekoga uvredila i povredila. To “ako smo nekoga uvredili” implicira da možda uvređenih i nema iako su se posle Martinovićevog ispada javili brojni ljudi koji su vrlo očigledno bili ne samo uvređeni, nego i ozbiljno emotivno pogođeni.

Jedan je čovek, međutim, od Martinovića dobio pravo izvinjenje. I ne, nije reč o poslaniku Srđanu Milivojeviću kom se praktično smejao u lice. Ne, Milivojević je u grupi koja je Martinovića pogrešno shvatila. Izvinjenje je dobio Aleksandar Vučić: “Izvinjavam se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije zbog neprijatnosti koju su imali usled mog govora. Žao mi je jer sam, ponet emocijama, dozvolio sebi da kažem nešto što je moglo da se tumači na različite načine. Oni koji su pogrešno protumačili moj govor tvrde da sam rekao nešto što nikada ne bih pomislio da kažem. Ali kako kaže stara izreka: čovek je gospodar neizgovorene reči, a sluga izgovorene”.

Sve u svemu, neprijatnost koju su doživeli Vučić i Vlada Srbije su pravi i jesu se desili, a bol i povređenost svih građana Srbije koji nemaju decu možda su se desili, a možda i nisu, zavisi kako se tumači. To što rečenica: “Hoćete da sad nabrajamo ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje” ne može da se tumači na dva ili više načina, Martinoviću nije bitno sve dok je u milosti svog gospodara. A taj gospodar mu nije izgovorena reč, nego Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ – PRILOG ZA BIOGRAFIJU

foto: marija janković

Nije ovo ni prvi ni poslednji put da Aleksandar Martinović dovede ljude do izbezumljenja. Ali dovodio je on ljude i do otkaza. Pošto su ovde afere pojava češća nego pun mesec, zaboravljamo ih brzo, a još brže i to da se u centru tih afera, pored političara, nađu i nedužni ljudi, za čije sudbine niko više i ne pita kad jednu aferu zameni naredna.

Početkom 2018. godine devet profesorki dobilo je otkaz u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji zbog, kako kažu, ukazivanja na brojne malverzacije i partijsko zapošljavanje u toj visokoobrazovnoj instituciji. Na njihova mesta primljeni su sadašnji ministar Aleksandar Martinović i aktuelni predsednik Narodne skupštine Slobodan Orlić, kao i funkcioner Srpske napredne stranke i u to vreme državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak.

Nakon tri godine borbe profesorke su vraćene na posao, ali 2021. godine njih tri od devet gostovale su na TV N1 i ispričale kakav tretman sada imaju. Jedino što se promenilo, izjavila je Suzana Milutinović, jeste što “nema slika Aleksandra Vučića i Ivice Dačića u školi”: “Slika više nema, barem ne u učionicama, ali s obzirom na to da smo na silu vraćene, osetite neprijateljsko ponašanje, jer smo predstavljene kao žene koje ugrožavaju ugled škole, kao neprijatelji škole. Osećate se loše zbog toga mada ima sporadičnih osoba koje vam daju podršku, ali niko javno”.

Suzana Milutinović je govorila i na devetom protestu “Srbija protiv nasilja” i tada je rekla: “Mi smo ostale bez posla zahvaljujući Martinovićima i Orlićima. Umesto da direktor raspiše konskurs za mesto koje je reizborno, on je meni uručio otkaz i doveo svoje drugare da ga štite. A ja da budem pokazna vežba ostalima koji se pobune i kažu nešto protiv. Ali mi to nismo dopustili i hteli smo da se borimo do kraja i stanemo na kraj bahatom direktoru. Ljudi, užasan je osećaj kad posle 30 godina radnog staža ostanete bez posla i padnete na grbaču porodici”.

Inače, u vreme kada su ove profesorke maltretirane i otpuštene, direktor škole bio je Hristos Aleksopulos. Reč je o Grku koji je pred poslednje parlamentarne i beogradske izbore zajedno sa Pavlom Bihalijem iz Pokreta “Levijatan” osnovao Srpsko-ruski pokret. Na izbore su izašli kao lista “Ruski manjinski savez-Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin”. Na republičkom nivou osvojili su 0,25 odsto glasova, a u Beogradu 0,4 odsto.

NJIHOVA DECA, NAŠA DECA, NEROĐENA DECA

foto: marija janković

Ministar Martinović izvređao je ljude koji nemaju decu. Naprednjački, ili, bolje reći, radikalski manir bahaćenja, ponižavanja i maltretiranja ne počinje njegovim imenom. Zapravo, najpreciznije bi bilo reći da Srpska napredna stranka ovo praktikuje još od pre svog nastanka. Ali, dobro je podsetiti se ispada koji su pomalo zaboravljeni, a koje nije zgoreg pamtiti, da imamo, za ne daj bože. Setimo se, recimo, kako je sada jedan od najaktivnijih poslanika SNS-a Milenko Jovanov svojevremeno maltretirao Natašu Jeremić, bivšu novinarku i suprugu lidera Narodne stranke Vuka Jeremića. Usred izborne kampanje za predsedničke izbore 2017. Jovanov je iz čista mira rešio da Natašu Jeremić proglasi “najvećim šefom narko-kartela u Srbiji”.

Nataša Jeremić organizovala je tim povodom konferenciju za novinare, koja bi prošla mirno, uz prisustvo velikog broja koleginica i kolega koji su došli da je podrže, da ispred ulaza u zgradu haos nije pravio glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević, a unutra novinarka Pinka Gordana Uzelac.

Ona je pokušala da isprovocira Natašu Jeremić, koja joj je odgovorila danas legendarnom rečenicom: “Koleginice, ja vas molim da sačuvate minimum dostojanstva”, ali ipak nije uspela da se ne rasplače. U to vreme, naime, ona i suprug još uvek su vodili borbu za potomstvo. Nataša Jeremić podelila je deo tog iskustva, ali se rasplakala kada je izgovorila da u poslednjih deset godina nije popila čak ni gutljaj vina, a Jovanov je optužuje da je šef narko-kartela. Nataša Jeremić dostojanstvo je sačuvala. Jovanov ga rasipa kao pijani mornar svakog dana u skupštinskoj klupi. Zapravo, poslednji atom njegovog dostojanstva otišao je u vetar kad se umesto njega Nataši Jeremić izvinio – Aleksandar Vučić. A i tada je morao da doda nešto u stilu “a šta su oni meni radili”.

TI SI BOT, TEBI DOSTOJANSTVO NE TREBA

foto: marija janković

Kad smo kod poniženja i dostojanstva, poslednja afera koja potpada pod kategoriju “sva naprednjačka poniženja sopstvenih građana, pa i pristalica” dolazi iz Surdulice. Jovana Brajović (39) samohrana je majka iz Surdulice. U ispovesti za TV N1 ispričala je kako je osam godina bila internet bot Srpske napredne stranke. Ona je 2014. godine ušla u SNS i zaposlila se u Javnom preduzeću “Vlasinske hidroelektrane” kao čistačica.

Ostavimo sada po strani pitanje koje se nakon njene ispovesti pojavilo na društvenim mrežama: da li treba ili ne treba imati empatije za ovakve ljude i držimo se samo činjenica, tj. navoda ove žene. Godinu dana nakon što se zaposlila tražila je razgovor sa direktorom Bobanom Petrovićem jer joj je isticao ugovor o radu. Tada počinje da doživljava seksualno uznemiravanje, ucene seksualnim odnosom i sve što ide u paketu sa tim. Sve ove poruke Jovana Brajović je odštampala i pokazala pred kamerama. Iskoristila je priliku i prišla predsedniku Aleksandru Vučiću na mitingu u Vranju i pokazala mu poruke. Rekao je da će joj se javiti. Nekoliko nedelja kasnije iz Predsedništva joj je javljeno da je u njeno ime EPS-u podneta prijava za mobing. Tu prijavu ona do danas nije videla, ali je uznemiravanje prestalo. Umesto toga, od nje je stranka tražila da napravi niz profila na društvenim mrežama i sa njih vređa opoziciju i koalicione partnere iz SPS-a. U radno vreme i za minimalac.

Dakle, činjenice u slučaju ove žene kažu da je SNS iskoristio njen težak položaj (jer je direktor seksualno uznemirava) i “pomogao” joj tako što je postala bot. Ovih dana po Tviteru kruže spiskovi ljudi koji vode bot naloge na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu. Koliko je među njima onih koji misle da su u bezizlaznoj situaciji i kom je SNS pružio “ruku spasa” tako što ih je pretvorio u trovače javnog prostora i sejače mržnje – ne znamo.

Znamo, međutim, šta se desi kada se jedna žena usprotivi ovako naopako postavljenom sistemu. Znamo to i iz slučaja Marije Lukić, koja je odmah digla glas protiv uznemiravanja Milutina Jeličića Jutke. Dok je još emitovana ispovest žene iz Surdulice, Marija Lukić je na Tviteru nabrojala sve hronične bolesti i sva maltretiranja koja su ona i njena deca prošla u Brusu kad je predsednika opštine prijavila za seksualno uznemiravanje.

Iste večeri, na Instagram nalogu člana glavnog odbora Srpske napredne stranke i direktora saobraćajnog preduzeća “Lasta” Vladana Sekulića objavljen je novi video-spot pod nazivom “Stop stranoj propagandi” u kojem se targetiraju novinari i voditelji N1, Nove S i novina “Nova”. Sekulić je posle pisanja portala N1 uklonio spot sa svog Instagrama. Reč je o klipu koji je preuzeo sa nekakvog Tiktok naloga, ali glas koji čita tekst definitivno pripada nekome ko ima iskustva u spikerskoj profesiji. Ovaj video-uradak, kako sa tehničkog, tako i sa sadržajnog aspekta, pohvalio je narodni poslanik, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe i advokar Predraga Koluvije Vladimir Đukanović.

Na sledećem protestu “Srbija protiv nasilja” u Valjevu govoriće suspendovana policajka Dragana Petrović, dok će njen advokat Branko Ivković govoriti na protestu u Kragujevcu. Dragana Petrović nije htela da učestvuje u sakrivanju informacije o tome da je kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović imao alkohol i kokain u krvi kada je napravio saobraćajni udes u kom su povređene dve žene. Opširnije o tome čitaoci mogu videti na narednim stranicama “Vremena” u tekstu kolege Dragana Todorovića. Ovde ćemo se zadržati tek na uvidu o tome kako su svi, ali svi prorežimski tabloidi objavili da je Dragani Petrović ukinut pritvor, dok nijedan nije objavio da joj je pritvor uopšte određen i zašto.

Tako je jedna žena, koja je objavila informaciju u interesu javnosti, stradala na pravdi boga i dodala svoje ime na spisak onih koje je ovaj režim ponizio, izmaltretirao i pokušao da im uništi živote. Na tom spisku su i deca iz Pećinaca koja ne mogu u vrtić jer su im roditelji pristalice opozicije, student Pavle Cicvarić, uzbunjivač Aleksandar Obradović, porodica poginulog radnika MB Namenska Milomira Milivojevića, porodica Stanike Gligorijević i – ovde ćemo stati jer se već vidi presek skupova preživelih žrtava ovog režima i onih koji više nisu sa nama.