foto: rade prelić / tanjug
Novim zakonom, po isteku rešenja o upućivanju, novi zamenici bi se birali na obaveznim konkursima, a tada je pitanje da li bi Državno veće tužilaca napravilo isti izbor kao i šef VJT-a Nenad Stefanović. Zapravo, izbor zaista najboljih za te funkcije mogao bi da ga ostavi bez ucenjivačkog potencijala te bi time njegova moć, kao i moć tužiteljke Zagorke Dolovac, počela da slabi
Tužilaštvo novim zakonom ima šansu da konačno krene putem nezavisnosti, međutim, malom delu tužilaštva koji je od institucije, manipulisanjem pravilnicima, napravio privatnu firmu, to smeta. Deo tužilaca iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) protivi se izmenama i zbog njih napada sve ostale kolege koje žele veću slobodu u radu, a napadaju i samu ministarku pravde Maju Popović, koja je izmene zakona predložila u skladu sa Venecijanskom komisijom i evropskim vrednostima. Organizacija UST je, podsetimo, od strane evropskih udruženja okarakterisana kao gongo – dakle, organizacija koja se lažno predstavlja kao nezavisna, a zapravo zastupa stavove interesnih državnih grupa.
IZMEĐU PRAVDE I PROFITA
Reč je o zabrani upućivanja tužilaca iz nižih u viša tužilaštva. Predlog nacrta Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da ubuduće zamenici javnih tužilaca mogu da se upućuju na istom nivou, recimo iz Osnovnog u neko drugo Osnovno tužilaštvo, kao i iz Višeg u Više, iz Apelacionog u drugo Apelaciono. Od ovih izmena izuzeta su, zbog nedostatka drugih institucija sa istom namenom, samo Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine. Takvo rešenje podržava 99 odsto tužilaca u Srbiji. Međutim, usprotivila se jedna klika koja zapravo ne želi nezavisnost, već političku podobnost u službi državnih moćnika. Izgleda da između pravde i profita nije svakom tužiocu milija pravda.
Trenutno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ima na desetine upućenih zamenika iz nižih u viša tužilaštva. Oni se biraju bez ikakvog konkursa, već ličnim izborom šefa VJT-a Nenada Stefanovića i parafom odobrenja Republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. I to upućivanje, koje je ranije trebalo da bude izuzetak, postalo je redovna pojava, dok su zakonski konkursi postali retkost. Na taj način šef VJT Nenad Stefanović doveo je sebi bliske ljude, koji su bez mnogo iskustva i kvalifikacija brzo napredovali, te je gotovo sve ostale kolege koji su mu iole pružile otpor posmenjivao i premestio na lošije pozicije.
Upućeni tužioci rade isključivo kako on diktira, odnosno kako centri moći diktiraju njemu, u suprotnom, ovakvim sistemom on upućene tužioce u svakom momentu može da vrati tamo odakle su došli. Stefanović je upućene odmah postavio na rukovodeće položaje, kontakt tačke za važne teme, te zbog toga imaju veću platu a manje posla i samo njih šalje na seminare. Nije Stefanović prvi koji ovako zloupotrebljava sistem, ali je to svakako pretvorio u masovnu pojavu. Iako im kod upućivanja u rešenju piše “najduže do godinu dana”, to rešenje se donosi iznova i iznova dokle god je upućeni tužilac poslušan. I tako se neko tužilaštvo, poput Višeg u Beogradu, pretvara u privatnu firmu Tužilaštvo d.o.o
Zakonodavac je upućivanje predvideo kako bi se kadar brzo popunio; ukoliko neki tužilac, na primer, umre ili da otkaz, da se tako popuni mesto do regularnog izbora novog zamenika tužioca. Politički poslušnici našli su u tom Zakonu model kako da što duže ostanu nezavisni, ali podobni. Na taj način upućeni tužioci su i favorizovani kada se konkursi konačno otvore jer su već zadužili neke predmete. A da se sve vrti beskonačno dugo, omogućava im i Državno veće tužilaca, koje nije redovno raspisivalo konkurse kako bi popunilo sva upražnjena mesta.
KAKO NE BIRATI NAJBOLJE
Novim Zakonom, po isteku rešenja o upućivanju, novi zamenici bi se birali na obaveznim konkursima, a tada je pitanje da li bi Državno veće tužilaca napravilo isti izbor kao i Stefanović. Zapravo, izbor zaista najboljih za te funkcije mogao bi da ga ostavi bez ucenjivačkog potencijala te bi time njegova moć, kao i moć tužiteljke Zagorke Dolovac, počela da slabi.
Nedavno je šef VJT Nenad Stefanović zavapio da bi prestanak upućivanja mogao da dovede do kolapsa Višeg tužilaštva u Beogradu. To nije istina, ti upućeni bi ostali do isteka rešenja i novog konkursa. Drugo, od kada je Stefanović šef u VJT, tamo je, na njegovu inicijativu, za godinu dana upućeno više od 20 zamenika. Svi su iz osnovnih tužilaštava prešli u Više posle jednog poziva koji se ne odbija… Time je znatno otežan rad osnovnih tužilaštava u kojima već nedostaju zamenici, i time su “oduzeti” postojeći, a novi nisu izabrani. Zato se postavlja pitanje: ako je sistematizacijom popunjen broj zamenika u Višem, da li je Stefanovićev cilj bio da izazove kolaps u osnovnim tužilaštvima?
Nacrt zakona o javnim tužilaštvima, sa ostalim zakonima iz pravosuđa, u narednih nekoliko dana naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije, koji će imati pravo da predlažu amandmane i odluče o konačnoj verziji pravosudnih zakona. Nesumnjivo, poslanici će imati brojne kritike na nove zakone, ali deo nacrta Zakona bi svako kome je stalo do nezavisnosti tužilaštva u Srbiji morao da pohvali.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
