Više javno tužilaštvo u Beogradu D.O.O

Tužilaštvo novim zakonom ima šansu da konačno krene putem nezavisnosti, međutim, malom delu tužilaštva koji je od institucije, manipulisanjem pravilnicima, napravio privatnu firmu, to smeta. Deo tužilaca iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) protivi se izmenama i zbog njih napada sve ostale kolege koje žele veću slobodu u radu, a napadaju i samu ministarku pravde Maju Popović, koja je izmene zakona predložila u skladu sa Venecijanskom komisijom i evropskim vrednostima. Organizacija UST je, podsetimo, od strane evropskih udruženja okarakterisana kao gongo – dakle, organizacija koja se lažno predstavlja kao nezavisna, a zapravo zastupa stavove interesnih državnih grupa.

IZMEĐU PRAVDE I PROFITA

Reč je o zabrani upućivanja tužilaca iz nižih u viša tužilaštva. Predlog nacrta Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da ubuduće zamenici javnih tužilaca mogu da se upućuju na istom nivou, recimo iz Osnovnog u neko drugo Osnovno tužilaštvo, kao i iz Višeg u Više, iz Apelacionog u drugo Apelaciono. Od ovih izmena izuzeta su, zbog nedostatka drugih institucija sa istom namenom, samo Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine. Takvo rešenje podržava 99 odsto tužilaca u Srbiji. Međutim, usprotivila se jedna klika koja zapravo ne želi nezavisnost, već političku podobnost u službi državnih moćnika. Izgleda da između pravde i profita nije svakom tužiocu milija pravda.

Trenutno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ima na desetine upućenih zamenika iz nižih u viša tužilaštva. Oni se biraju bez ikakvog konkursa, već ličnim izborom šefa VJT-a Nenada Stefanovića i parafom odobrenja Republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. I to upućivanje, koje je ranije trebalo da bude izuzetak, postalo je redovna pojava, dok su zakonski konkursi postali retkost. Na taj način šef VJT Nenad Stefanović doveo je sebi bliske ljude, koji su bez mnogo iskustva i kvalifikacija brzo napredovali, te je gotovo sve ostale kolege koji su mu iole pružile otpor posmenjivao i premestio na lošije pozicije.

Upućeni tužioci rade isključivo kako on diktira, odnosno kako centri moći diktiraju njemu, u suprotnom, ovakvim sistemom on upućene tužioce u svakom momentu može da vrati tamo odakle su došli. Stefanović je upućene odmah postavio na rukovodeće položaje, kontakt tačke za važne teme, te zbog toga imaju veću platu a manje posla i samo njih šalje na seminare. Nije Stefanović prvi koji ovako zloupotrebljava sistem, ali je to svakako pretvorio u masovnu pojavu. Iako im kod upućivanja u rešenju piše “najduže do godinu dana”, to rešenje se donosi iznova i iznova dokle god je upućeni tužilac poslušan. I tako se neko tužilaštvo, poput Višeg u Beogradu, pretvara u privatnu firmu Tužilaštvo d.o.o

Zakonodavac je upućivanje predvideo kako bi se kadar brzo popunio; ukoliko neki tužilac, na primer, umre ili da otkaz, da se tako popuni mesto do regularnog izbora novog zamenika tužioca. Politički poslušnici našli su u tom Zakonu model kako da što duže ostanu nezavisni, ali podobni. Na taj način upućeni tužioci su i favorizovani kada se konkursi konačno otvore jer su već zadužili neke predmete. A da se sve vrti beskonačno dugo, omogućava im i Državno veće tužilaca, koje nije redovno raspisivalo konkurse kako bi popunilo sva upražnjena mesta.

KAKO NE BIRATI NAJBOLJE

Novim Zakonom, po isteku rešenja o upućivanju, novi zamenici bi se birali na obaveznim konkursima, a tada je pitanje da li bi Državno veće tužilaca napravilo isti izbor kao i Stefanović. Zapravo, izbor zaista najboljih za te funkcije mogao bi da ga ostavi bez ucenjivačkog potencijala te bi time njegova moć, kao i moć tužiteljke Zagorke Dolovac, počela da slabi.

Nedavno je šef VJT Nenad Stefanović zavapio da bi prestanak upućivanja mogao da dovede do kolapsa Višeg tužilaštva u Beogradu. To nije istina, ti upućeni bi ostali do isteka rešenja i novog konkursa. Drugo, od kada je Stefanović šef u VJT, tamo je, na njegovu inicijativu, za godinu dana upućeno više od 20 zamenika. Svi su iz osnovnih tužilaštava prešli u Više posle jednog poziva koji se ne odbija… Time je znatno otežan rad osnovnih tužilaštava u kojima već nedostaju zamenici, i time su “oduzeti” postojeći, a novi nisu izabrani. Zato se postavlja pitanje: ako je sistematizacijom popunjen broj zamenika u Višem, da li je Stefanovićev cilj bio da izazove kolaps u osnovnim tužilaštvima?

Nacrt zakona o javnim tužilaštvima, sa ostalim zakonima iz pravosuđa, u narednih nekoliko dana naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije, koji će imati pravo da predlažu amandmane i odluče o konačnoj verziji pravosudnih zakona. Nesumnjivo, poslanici će imati brojne kritike na nove zakone, ali deo nacrta Zakona bi svako kome je stalo do nezavisnosti tužilaštva u Srbiji morao da pohvali.